Filmom protiv žutila

Književnica Dubravka Ugrešić otvorila je 2. novembra festival angazovanih filmova Slobodna zona u Beogradu oštrom kritikom medija na prostoru bivše Jugoslavije. Ujedno je odala priznanje antiratnom angažovanju žena u regionu, poput junakinja filma “Gde idemo sada?” libanske rediteljke Nadin Labaki, prikazanog na otvaranju osme Slobodne zone u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Prva gošća-selektorka Slobodne zone, Dubravka Ugrešić rekla je da publika tog festivala neguje poseban odnos prema filmovima koje i ona voli, uključujući i dokumentarne za koje je oduvek smatrala da nepravedno žive u segregaciji.

Prema njenim rečima, dokumentarni film danas je pritom najmanje korumpirani medij.

“Novine i novinarstvo su posve uništeni. U svim novinama bivše Jugoslavije nećete lako pronaći primere takozvanog poštenog izveštavanja, kao što ćete teško pronaći informaciju u kojoj nema bar jedne greške, kao i jednu stranicu bez pornografije, kao i jednu novinu bez kolumne u kojoj arogantni balkanski muškarci popuju o svemu i svačemu”, rekla je Dubravka Ugrešić, praćena aplauzom publike u krcatoj Dvorani KCB-a.

Prema njenim rečima, “žutilo - mentalno i stvarno, koje je zavilo novine, televiziju i našu svakodnevnicu, nepodnošljivo je do bola”.

“Da postoji neki međunarodni sud za mentalne zločine nad čovečanstvom, na njemu bi završilo oko 90 odsto zaposlenih novinara u jugo-zoni i svi balkanski novinski magnati, uključujući i države u toj ulozi”, dodala je Dubravka Ugrešić, nagrađivana hrvatska autorka, koja živi u Holandiji.

Balkansku medijsku situaciju, kako je navela, dobro joj je rasvetlila jedna starija gospođa iz regiona koja gleda samo hrvatsku vremensku prognozu, kao jedinu tačnu informaciju na televiziji.

U izboru Dubravke Ugrešić, publika Slobodne zone videće četiri filma: “Indignados” Tonija Gatlifa, “Gospodin Lazar” Filipa Falarda, “Moje ime je Li” Andrea Segrea i “Tvoja lepota ne znači ništa” Huseina Tabaka, koje povezuje pitanje migranata.

Dubravka Ugrešić preporučila je publici i filmove brojunih rediteljki u programu osme Slobodne zone, među kojima je i film "Hana Arent" Margarete fon Trota.

Prema njenim rečima, film Margarete fon Trota mnoge će potresti, ali i konfrontirati sa činjenicom da su u svim post-jugoslovenskim društvima mnoge teme ostale neotvorene i mnoge traume neisceljene. Izrazila je i nadu da će film Fon Trotove pokrenuti i prisećanje druge vrste - na celu jednu generaciju danas potpuno zaboravljenih evropskih filmskih režiserki, pionirki modernog evropskog filma.

Ističući da žene menjaju percepciju sveta i da njihovi filmovi deluju emancipatorski ma o čemu govorili, Dubravka Ugrešić je posebno priznanje odala antiratnim aktivnostima žena u regionu.

“Jugoslovenske žene bile su jedine koje su pre 20-ak godina pokušale da zaustave rat i bile su u tome grubo sprečene. To je detalj koji svi pokušavaju zaboraviti i ne spomenuti. Generali, očevi, muževi, muškarci... silom su sprečili održavanje ženskog, opštejugoslovenskog protesta protiv rata. Ovde pored nas delovale su i deluju mnoge hrabre žene, neke od nih su možda mame ili bake ovde prisutnih mladih gledalaca. Mislim na žene koje su gradile mostove među zavađenim stranama, borile se protiv etničke mržnje, to su žene u crnom, to su žene koje su trošile godine svog zivota da ratne zločince privedu pravdi, žene zviždačice, ovdašnje balkanske Pusi Rajot koje niko nije zapazio, ali koje su se trudile i trude se da svet bude ako već ne može biti bolji, onda bar snošljiviji”, rekla je Dubravka Ugrešić.

Prema rečima Dubravke Ugrešić, sva četiri filma koje je odabrala za Slobodnu zonu pokazuju da su emigrantski međuetnički problemi obrazac ljudskog ponašanja koje je teško promeniti bez stroge zakonske regulative.

Mržnja prema strancima trebalo bi stoga da bude kažnjiva kao i svaki oblik nasilja prema drugome, naglasila je Dubravka Ugrešić.

Napominjući da ne treba zaboraviti i najvažniju senzaciju kada je u pitanju film - zadovoljstvo gledanja, Dubravka Ugrešić rekla je da je i njena biografija, kao i mnogih drugih, od ranog detinjstva duboko prožeta filmskom umetnošću.

O hrabrim ženama, pogubnosti medija i ratobornim muškarcima, na koje je ukazala Dubravka Ugrešić, govori i crnohumorni antiratni film libanske rediteljke Nadin Labaki “Gde idemo sada?” koji je na otvaranju Slobodne zone izazvao i smeh i suze publike.

Okosnicu filma čine hrabre žene hrišćanske i muslimanske veroispovesti koje se u zabačenom libanskom selu ujedinjuju i uz pomoć najrazličitijih trikova pokušavaju da spreče svoje podivljale i besne očeve, muževe i sinove od verskog rata koji se zahuktava u zemlji. U selu u kojem su crkva i džamija jedna do druge i u kojem su hrišćani i muslimani živeli godinama skladno - dok ih vesti o ratu u njihovom okruženju nisu učinile nasilnima, žene upotrebljavaju najrazličitija sredstva kako bi sprečile nasilje - kriju novine od muškaraca, sabotiraju rad teško nabavljenog jedinog seoskog televizora, unajmljuju ukrajinske striptizete, mese kolače u koji stavljaju čuveni zlatni i crveni hašiš kako bi opuštenu zabavu muških sunarodnika iskoristile da sakriju svo oružje. Jedna od majki čak odlučuje da sakrije vest o pogibiji sina kako bi sprečila osvetu, a starijeg sina čak i ranjava kako ne bi sam krenuo u novi pokolj.

Osim što je oda majkama i ostalim hrabrim ženama, film Nadin Labaki, koja igra i jednu od glavnih uloga, pokazuje i svu besmislenost verske mržnje, koja je podcrtana i odlukom žena na samom kraju da promene veru i dodatno izlude nasilne muževe. 

Uoči tog filma, publiku u DKC-u pozdravila je na otvaranju Slobodne zone i direktorka KCB-a Mia David, kao i selektorka Branka Pavlović koja je najavila da će do 7. novembra u DKC-u i Domu omladine biti prikazano 35 angažovanih dokumentarnih i igranih filmova iz celog sveta.

Direktor i selektor festivala Rajko Petrović je izrazio nadu da će Slobodna zona i ove godine biti mesto na kojem se uživa u dobrom filmu, ali i mesto razgovora autora, gostiju i publike.

Petrović je rekao i da je osma Slobodna zona organizovana u dosad najtežim produkcionim uslovima, s obzirom na restriktivan budžet. 

Osim gosta-selektora, novitet Slobodne zone je i program "Noćni razgovori” o temama iz odabranih filmova, koji pokreću neka od najbitnijih društvenih pitanja u Srbiji, regionu i svetu. Taj poseban prateći program festivala odvijaće se svake večeri od 3. do 6. novembra u DKC-u, a urednik i moderator je Ivan Milenković, filozof i zamenik glavnog i odgovornog urednika Trećeg programa Radija Beograd.

Slobodna zona će i ove godine dodeliti nagradu publike i otkupiti televizijska prava za nekoliko najboljih filmova. Četvrti put za redom biće uručena i nagrada za publiku - za najbolju filmsku kritiku jednog od prikazanih filmova.

I ove godine, nakon zvaničnog završetka programa, 8. novembra biće održana “Slobodna zona na bis”, a potom sledi i festivalska turneja po gradovima u Srbiji.

Karte su u prodaji na biletarnicama DKC-a i DOB-a, po ceni od 250 dinara.

Sajt Slobodne zone je www.freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE

(SEEcult.org)