Džafov Prolećni vrt tajni
Novosadski umetnik Nikola Džafo predstavlja se od 21. juna u Drina galeriji u Beogradu izložbom “Prolećni vrt tajni” koja je najavljena kao kondenzovana retrospektiva njegovog umetničkog opusa, a obuhvata sedam kapitalnih radova iz ciklusa posvećenog smeni godišnjih doba kao prazniku i ujedno predskazanju.
Karakterističnom slojevitom gradnjom crteža, Džafo predstavlja sve značajne cikluse svog stvaralaštva - od slikarsko-postekspresionističke faze 1980-ih, preko umetnosti akcije 90-ih (Led art, Rekonstrukcija zločina, Kunstlager), ciklusa o Zecu (Art vrt, Zec koji je pojeo muzej, U kom grmu leži zec?), te rada sa Art klinikom (a od 2013. sa Šok zadrugom), od Odlaska u belo i povratka iz beline, od ciklusa kolektivnog crtanja sa umetnicima i neumetnicima živim i neživim (od istorijskih ličnosti do učenika škole za osobe sa posebnim potrebama “Milan Petrović” u Novom Sadu), aproprijacija “tuđih” radova i uzajamnog stvaranja radova više autora, gde je “prvi među jednakima”, pa sve do ovog trenutka, u kojem dolazak proleća stvara u sinergiji sa umetnikom, brišući tragove prethodnih akcija i donoseći nešto novo.
“Sve se završava tamo gde je i počelo, u vrtu Vesne i Nikole Džafe, u koje stiže proleće koje nezaustavljivo obnavlja, prekriva tragove zločina i stvaralaštva, donoseći bujajuću rizosferu hranljivih i toksičnih prepleta biljaka sa materijalima i motivima iz umetnosti i života. Kao što je zec magični posrednik između svetova, tako i Džafo posreduje između paralelnih svetova umetnosti i stvarnosti. Zec-zabavljač, kao Til Ojlenšpigel, postavlja zagonetke i ostavlja tragove u snegu slikarskog platna, iz kog možemo naučiti neke nežne i strašne životne istine”, navela je kustoskinja Aleksandra Lazar povodom izložbe.
Nikola Džafo, Sve jedno drugo pojede
Džafov crtački metod zasniva se na izgradnji i razgradnji motiva, tako da scene fiktivnog zločina (rekonstruisanog na terenu njegove kuće) ustupaju mesto kadrovima na kojima zatičemo zeca viđenog kroz rakurs klasičnog slikarstva, kroz pogled raznih autora koji su zeca (vrlo retko živog) koristili kao simbol ili motiv na svojim slikama.
“U vizuelnom razgovoru sa autorima iz istorije umetnosti Džafo vraća dostojanstvo mitskom zecu i postavlja ga u centralni deo slike, ali se priča ni ovde ne zaustavlja. Sa margina dopiru alarmantne, zavodljive poruke, maštarije i satirične vizije: vatrogasna kola u plamenu, žar ptica, scene preuzete sa slika Georga Grosa za koje znamo da predstavljaju najvišu tačku vrenja korumpirane elite. Poređani kao hor iz antičke grčke drame, oni preispituju odnose između umetnosti i odgovornosti, umetnosti i žudnje, umetnosti i razočarenja, umetnosti i prirode”, navela je Aleksandra Lazar.
Nikola Džafo, Gde je Aloisia?
Nikola Džafo, Vatrene stenice osvajaju paukovo cveće
Ciklus “Prolećni vrt tajni” nosi neskrivenu aluziju na pseudoreligijsku vizuelnu operu Hijeronimusa Boša "Vrt zemaljskih uživanja", čiji se svet budi na upozorenje i poimanje zla, ali ostaje nemoćan da izbegne nezaustavljivu ljudsku maštu. Oba ta vrta, kako je primetila Aleksandra Lazar, karakteriše velika radoznalost za neiscrpne forme prirode čija esencija možda donosi izlečenje koje umetnost možda samo obećava.
Nikola Džafo, Crvenkapu prati Vuk al' joj nije dobar drug
Izložba se otvara na prvi dan leta, u mesecu u kojem Džafo slavi ulazak u sedmu deceniju života, koju je rešio da obeleži ciklusom od 7 x 7 kapitalnih radova. Radovi u nestajanju i nastajanju pojavljivaće se kako i kada umetnika budu vodila druga godišnja doba, dokumentovani dnevnicima koji sadrže razmišljanja i materijale iz kojih su nastajala neka od njihovih polazišta.
Izložba “Prolećni vrt tajni” u Drina galeriji biće otvorena do 4. avgusta.
(SEEcult.org)
