Doček Hleb teatra u Magacinu
Hleb teatar pretpremijerno će izvesti 30. decembra u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu predstavu “Doček”, koja je inspirisana dramom Semjuela Beketa “Čekajući Godoa”, a uz dijaloge iz te drame, sadrži i citate iz dela Ernsta Bloha, Eduarda Galeana i Darka Suvina, kao i partizanske i revolucionarne pesme nastale pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata.
Premijera predstave “Doček”, nastale u koprodukciji Hleb teatra sa Bitef teatrom iz Beograda i Pekarnom Magdalenske mreže iz Maribora, planirana je za 12. januar 2016. u Bitef teatru.
Pesme u toj predstavi, koju je režirala Sanja Krsmanović Tasić, izvode se u novim, svežim, ponekad i iznenađujućim obradama.
Predstava je započeta u Beogradu, ali se glavni rad na njoj ostvario u Mariboru, tokom letnjeg rezidencijalnog programa za umetnike GuestRoomMaribor u organizaciji Pekarne Magdalenske Mreže. U Mariboru je pretpremijerno izvedena 13. avgusta u zdanju bivšeg kazina sagrađenog početkom 20. veka, koji je sada Salon primenjenih umetnosti.
Radne verzije “Dočeka” igrane su sa velikim uspehom u Mariboru, Kopru, na Festivalu Koperground Marka Brecelja, kao i na Festivalu Patosoffiranje u Smederevu, gde je predstava dobila i svoje prvo priznanje - za najprogresivnije delo tog festivala.
U predstavi igraju Sanja Krsmanović Tasić, Jugoslav Hadžić i Anastasia Tasić, koji su uradili aranžmane i obrade pesama koje izvode, kao i gosti.
Pretpremijera u Beogradu planirana je pred doček nove 2016. godine, a premijera pred doček srpske nove godine, jer se predstava izvodi u formi koncerta upriličenog za doček. “Doček koga ili čega - na vama je da zaključite”, poručio je Hleb teatar.
Tekst iz programa predstave:
“(...) Jer pišem u doba nadmoćnog, olovnog i zagušljivog kontrarevolucionarnog pokrova. Ideološki, on nameće obezvređenje cijele povijesti SFRJ ne samo kao loše odrađenog posla, nego i kao od samog početka pogrešno zamišljenog ili čak opasnog pothvata. A ipak, kada razmišljam o projektu oslobodilačke Jugoslavije, sjećam se talijanske poslovice “kada se stablo sruši, nema više hlada”: izloženi smo punoj silini kapitalističkog opustošivanja”. Darko Suvin
(SEEcult.org)
