• Search form

14.11.2009 | 10:20

Dobitnici Femine 2009.

Prestižnu francusku književnu nagradu “Femina” dobila je ove godine za najbolji francuski roman književnica i filozof Gvenael Obri (Gwenaelle Aubry) za delo “Personne”, dok je nagradu za najbolji strani roman dobio švajcarski književnik i sineasta Matijas Čoke (Matthias Zschokke) za "Maurice mit Huhn", a za esej je nagrađen Mišel Pero (Michel Perrau) za “Historie de chambres”.

Dobitnici Femine 2009.

Prestižnu francusku književnu nagradu “Femina” dobila je ove godine za najbolji francuski roman književnica i filozof Gvenael Obri (Gwenaelle Aubry) za delo “Personne”, dok je nagradu za najbolji strani roman dobio švajcarski književnik i sineasta Matijas Čoke (Matthias Zschokke) za "Maurice mit Huhn", a za esej je nagrađen Mišel Pero (Michel Perrau) za “Historie de chambres”.

Nagrada “Femina” pripala je 38-godišnjoj Gvenael Obri tek u drugom krugu glasanja. Za njen intimni roman o psihozama bolesnog oca glasalo je sedam od 12 članica žirija. Najveća konkurencija bila joj je Brižiti Žiro (Brigitte Giraud), koja je dobila četiri glasa.

Nagrađeni roman Gvenael Obri ne prelazi granice intimne porodične hronike. To je portret psihički bolesnog oca spisateljice koji nijedan period u svom tegobnom veku nije mogao da preživi u saglasju sa samim sobom. Posle očeve smrti, Gvenael Obri sačuvala je rukopis u kojoj je otac, nekada brilijantni parvnik, ispričao svoj životopis.

U prikazu romana “Personne” u pariskom listu “Figaro”, u tekstu pod naslovom “U ime oca”, navedeno je da je “kažu da je u Tokiju, na grobu režisera Ozuoa ugraviran jedan znak kineskog karaktera koji znači ‘ništa’. U Parizu, gradu najlepših knjiga, propada romantično nasleđe i kćerka je svog oca izgubila u lavirintu ludila, gde mu je i grob. To se zove: Niko i Ništa, pa šta, i ako! Reč je, bez sumnje, o velikoj katastrofi koja je zadesila beskonačnu lepotu”.

Glavni lik romana “Personne”, Fransoa-Ksavijer Obri (Francois-Xavier Aubry), briljantan pravnik, profesor na Sorboni i neprikosnoveni stručnjak za državnu decentralizaciju, bio je dobar momak, ali manično-depresivan, pa njegova izabrana postojbina postaje melanholija...

Poznatija kao filozof, Gvenael Obri je studirala na l’ENS na Triniti koledžu na Kembridžu, gde je i doktorirala. Na književnu scenu izašla sa nekoliko romana i pripovedaka kojima je skrenula pažnju čitalaca i kritike.

U sadržaju njenog prvog romana “Le Diable detacher” (1999) preovlađuju muke i patnje mlade devojke zaljubljene u starijeg gospodina. Godine 2002. spisateljica Obri pozajmila je pero svojoj junakinji, takođe mladoj ženi od 20 godina, da u romanu “L’isolee” ispriča priču o usamljeniku koga muči sudbina čoveka revoltiranog na beskućnike. Godinu kasnije usledio je nastavak “L’isolement”, ospervacija o izolaciji i deposedovanju.

Dobitnik nagrade “Femina” za najbolji strani roman 2009. godine, pisac, dramaturg i sineasta Matijas Čoke, živi u Berlinu i piše na nemačkom, a za roman "Maurice mit Huhn" već je dobio i književnu nagradu “Šiler” u Švajcarskoj.

Čoke rođen je 1954. u Bernu, a od 1980. se stalno nastanio u Berlinu.

Nagradu “Femina” za najbolji esej dobio je Mišel Pero (Mićel Perrau) za “Historie de ćambres”, istorijsko istraživanje o zatvorenom prostoru, posebno spavaćim sobama koje postaju mesta ne samo radosti, nego i stradanja.

Nagrada “Femina” ustanovljena je 1904. godine, na inicijativu dvadesetak autora magazina “La Vie heureuse” (danas poznatog kao Femina). Prvobitno je inicirana kao pandan nagradi “Gonkur” čiji su dobitnici bili uglavnom muškarci.

“Femina” se dodeljuje svake godine na osnovu odluke žirija sačinjenog isključivo od žena, ali dobitnik može da bude i muškarac.

Branko Rakočević

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.