Dijalog Ulicka-Hodorkovski

Poznata ruska književnica Ljudmila Ulicka i bivši vlasnik ruske naftne kompanije Jukos, Mihail Hodorkovski, osuđen na osam godina robije zbog finansijskih malverzacija, dobitnici su godišnje nagrade književnog časopisa “Znamja” (Знамя) za dijalog među kulturama.

Poznata ruska književnica Ljudmila Ulicka i bivši vlasnik ruske naftne kompanije Jukos, Mihail Hodorkovski, osuđen na osam godina robije zbog finansijskih malverzacija, dobitnici su godišnje nagrade književnog časopisa “Znamja” (Знамя) za dijalog među kulturama.

Ljudmila Ulicka, jedna od najvećih savremenih ruskih spisateljica i dobitnica najviših književnih priznanja, među kojima je i Velika nagrada, vodila je korespondenciju sa Hodorkovskim, koji izdražava zatvorsku kaznu u jednoj od tamnica u Sibiru, a ta pisma su objavljena u zborniku “Dijalozi” koji je i počastvovan nagradom za razvoj dijaloga među kulturama za 2009.

Svečana ceremonija uručenja nagrade obavljena je u Ovalnoj dvorani Biblioteke strane knjige 13. januara, uz obazloženje presednice žirija i direktorke te čuvene biblioteke Jekatarne Genijeve da su dijalozi Ljudmile Ulicke i Mihalila Hodorkovskog “primer traženja zajedničkog jezika, a naći zajednički jezik sa svojim sugrađaninom je ponekad teže nego razumeti čoveka druge kulture”.

Diplomu o nagradi je, u ime svoga oca, koji je 2005. osuđen na osam godina robije, primila Anastasija Hodorkovska koja je došla sa očevim advokatom Jelenom Lukjanovom.

Anastasija je izgovorila nekoliko reči koje bi, kako beleže mediji, mogle zvučati i potresno da nisu prilikom izricanja primile ironične nijanse: “Kad se sretnem sa svojim ocem, vidim ga kroz dvostruko staklo i rešetku, i to je jedan od najtežih i najtužnijih momenata u mom životu. Čekam ga evo trećinu svoga života”.

Potom je advokatica Jelena Lukjanova pročitala poruku svog klijnenta iz tamnice “Mornarska tišina” u Moskvi, u koju je premešten iz Sibira da bi prisustvovao novom suđenju koje počinje 3. marta.

Pored izraza zahvalnosti za nagradu, koju shvata kao “simbol moralne podrške svim ljudima koji koji su dospeli u složenu životnu situaciju nezavisno od njihovih pogleda”, Hodorkovski je u kratkom pismu podsetio da “nije pristalica veličanja i uzdizanja gomile, i ne smatra da je glasanje na izborima isto što i demokratija”. Na kraju krajeva, dodao je nekada najbogatiji novi Rus, “i za najsvirepije tirane su mnogi glasali. Elita je ta koja daje legitimet vladavini naroda i društva, a ne gomila”.

Ljudmila Ulicka je u svom obraćanju najpre istakla da ona i njen sabesednik nisu ni u kakvom slučaju istomišljenici.

Čak daleko i od pomisli na tako nešto.

Njihova prepiska svedoči o tome da, iako mogu jedno drugo shvatiti, ni u kojem slučaju to ne znači da jedno drugo mogu i prihvatiti.

Za spisateljicu sa takvim pogledima bio je veliki rizik i iskušenje tražiti zajednički jezik sa sagovornikom koji je uveren da uloga države u životu ruskog društva mora biti veća nego što je sada. Takođe, Hodorkovski smatra da je čovek koji doputuje u njegov grad dužan da prihvati njegova pravila, a ne da nameće svoja.

“A posebna nesaglasnost proističe iz činjenice što je moj korespondent osuđen i izdržava zatvorsku kaznu”, rekla je Ljudmila Ulicka.

Nije mali broj komentara u ruskoj štampi u kojima se postavlja pitanje kako ovakva prepiska može biti u bilo kakvoj vezi sa nagradom koja pretenduje da bude književna, koja se tako i zove, i uopšte, kako se može smatrati produktivnom takav “pokušaj nalaženja zajedničkog jezika”.

Časopis “Znamja”, koji izlazi od 1931. godine, ustanovio je pre 18 godina nagradu za dijalog sa Bibliotekom strane literature.

Branko Rakočević