Desanki u čast
Narodna biblioteka Srbije započela je 11. februara obeležavanje 20-godišnjice smrti Desanke Maksimović (1898-1993) monodramom “Oporuke Desanke Maksimović” Rade Đuričin, čiju osnovu čine izjave i misli velike pesnikinje o ljubavi, smrti, prolaznosti, pesništvu...
Posetioci NBS imaće priliku 13. februara da čuju i recitovanje same Desanke Maksimović, na poetskoj večeri “Tako je govorila Desanka”.
U najvećem arhivu govorne poezije na internetu Lyrikline, Desanka Maksimović zastupljena je sa svoje tri testamentarne pesme “Tražim pomilovanje za svrgnute”, “Proglas” i “Tražim pomilovanje za sebra”. Uz te pesme, posetioci će imati priliku da čuju i analizu profesora dikcije i dugogodišnjeg pozorišnog lektora Radovana Kneževića sa Fakulteta dramskih nauka, kao i književnika Aleksandra Gatalicu.
Manifestacija povodom 20 godina od smrti Desanke Maksimović obuhvata i izložbu “Ostaviću vam jedino reči”, koja će biti otvorena 14. februara, a predstavlja izbor iz pesnikinjine zaostavštine - beleške, koncepte, autografe pesama, prve i poslednje verzije tekstova, pozivnice za kulturne manifestacije i svečanosti, pisma pesnika čije je stihove prevodila, pisma i razglednice dece koja su je pozivala u svoju školu ili zahvaljivala na poseti, telegrami istaknutih političara na visokim funkcijama koji su joj čestitali rođendan i nagrade koje je dobijala...
Posetioci mogu da vide i sva pesnikinjina izdanja (više od 70) koje je Zadužbina Desanke Maksimović objavila tokom 20-godišnjeg rada.
Desanka Maksimović, koja je preminula 11. februara 1993. godine, još za života je sebi obezbedila mesto narodnog tribuna. Najčešći motiv u njenoj poeziji bila je ljubav, a njena reč, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesničke prirode.
Obeležavanje 20 godina od smrti Desanke Maksimović, koliko ima i zadužbina koja nosi njeno ime, počelo je u znaku izlaska iz štampe kritičkog izdanja Celokupnih dela Desanke Maksimović, te ustupanja celokupne pesnikinjine zaostavštine Zadužbini Desanke Maksimović, koja se kao poseban legat sada čuva u NBS.
Desanka Maksimović rođena je 16. maja 1898. u selu Rabrović kod Valjeva, a preminula je 11. februara 1993. u Beogradu, nakon čega je Vlada Srbije odlučila da se osnuje zadužbina koja nosi njeno ime i zadužila za to Narodnu biblioteku Srbije.
Pesnikinja je dobila 2007. spomenik u Beogradu, u parku Tašmajdan, u kojem je i provodila dosta vremena. U Valjevu je dobila spomenik za života.
Desanka Maksimović maturirala je u Valjevskoj gimnaziji, a studije uporedne književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti upisala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Već 1921. godine ušla je u prvu antologiju pesama - pesnik Sima Pandurović uvrstio je njenih 11 pesama u izbor časopisa “Misli”. Posle jednogodišnjih studija u Parizu, vrativši se u zemlju, dobila je 1925. godine prvi orden u životu - Orden sv. Save, a štampala je i prvu pesmu u “Letopisu Matice srpske” i postala profesorka Prve ženske gimnazije u Beogradu.
“Misao” je 1927. godine objavio njenu prvu knjigu pesama za decu “Vrt detinjstva”. Iste godine objavila je prvu pesmu u “Politici”, u uskršnjem broju, a ostala je dugogodišnji saradnik tog beogradskog dnevnog lista.
Srpska književna zadruga objavila je njenu prvu knjigu pripovedaka “Ludilo srca”, a tada je objavila i knjigu za decu “Srce lutke spavaljke”, u izdanju tada najpoznatijeg i najmoćnijeg beogradskog knjižara i izdavača Gece Kona.
U to vreme upoznala je i glumca i pesnika Sergeja Slastikova i udala se za njega.
Tokom Drugog svetskog rata, pogođena streljanjem đaka u Kragujevcu, napisala je prvu verziju svoje čuvene poeme.
Krajem 50-ih izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 1965. postala je i redovni član.
Matica srpska objavila je 1964. godine njenu čuvenu zbirku pesama “Tražim pomilovanje”, koja je nedugo zatim objavljena i u Ljubljani i Skoplju.
Program manifestacije "Desanki u čast" nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
