Dani Makedonske kinoteke
Retrospektiva novijeg makedonskog filma priređena je od 7. do 13. septembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, a predstavlja presek ostvarenja nastalih u proteklih 20 godina nezavisnosti Makedonije, odnosno radove reditelja kao što su Darko Mitrevski, Stole Popov, Antonio Mitriќeski, Milčo Mančevski, Ivo Trajkov, Teona Strugar Mitevska...
Retrospektiva novijeg makedonskog filma priređena je od 7. do 13. septembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, a predstavlja presek ostvarenja nastalih u proteklih 20 godina nezavisnosti Makedonije, odnosno radove reditelja kao što su Darko Mitrevski, Stole Popov, Antonio Mitriќeski, Milčo Mančevski, Ivo Trajkov, Teona Strugar Mitevska...
Makedonska kinematografija iznedrila je u proteklih 20 godina 40 naslova - od “Tetoviranja” - filma koji tematski najavljuje slom sistema i raspad Jugoslavije, do “Pank nije mrtav”, koji se na interesantan način poigrava raspadom Jugoslavije, ali i s preprekama kroz koje je prolazila i prolazi nezavisna Makedonija.
Iz selekcije za beogradsko gostovanje ipak je izostavljen nagrađivani “Pank nije mrtav” (Панкот не е мртов) Vladimira Blaževskog, jer mu je, prema rečima organizatora, data “šansa da se izbori u žestokoj distributerskoj bici”.
Prema rečima Vladimira Lj. Angelova, u proteklih 20 godina u Makedoniji se snimalo ne samo mnogo filmova, već i dobrih filmova.
“Po nekim ličnim procenama (bez provera u statistici), jedna zemlja sa 40 miliona stanovnika snima 20 filmova godišnje. Znači da se bližimo evropskom proseku za snimanje filmova po glavi stanovnika, a o kvalitetu - imamo filmove Milča, Teona, Svetozara, Tonija, Mitka, Izija, Darka... Važno je da se snima višeobrazno, različito, žanrovski šareno, da snimaju mladi, a bogami i stari režiseri”, naveo je Angelov u tekstu u programskom katalogu Jugoslovenske kinoteke.
Prema njegovim rečima, u Makedoniji ima sve više filmskih radnika, profesionalaca u pravom smislu te reči - ljudi koji znaju svoj posao. Ima veliki broj producenata, postoji filmski fond za pomoć filmu... Postoji struktura i infrastruktura, koje još treba da se razvijaju, ali su ipak dobra osnova. Snimaju se filmovi malim, srednjim i velikim budžetima.
“Ima zadovoljnih i nezadovoljnih filmadžija, kao i svuda u svetu. I zato mislimo da se bližimo svetskim trendovima u kinematografiji”, naveo je Angelov, dodajući i da je makedonska kinematografija naučla da se prilagođava, adaptira, emancipuje...
“I to što je makedonski filmski proizvod još uvek (i kod nas) najbiranija filmska roba kod publike, dovoljno govori o tome da je makedonskom filmu potreban veliki podsticaj. A sa druge strane, to može da pomogne da se poveća posećenost u onih nekoliko bioskopskih sala, koje su preostale u zemlji”, naveo je Angelov.
Za otvaranje gostovanja Makedonske kinoteke u Beogradu odabrano je značajno dokumentarno delo “Makedonija u slici” (Macedonia in Pictures) Arsenija Jovkova iz 1923. godine, realizovano povodom 20-godišnjice Ilindenskog ustanka.
Ideja za snimanje tog filma i sredstva za realizaciju projekta i potiču od Ilindenske organizacije oko koje su se okupili progresivni politički emigranti iz Makedonije.
Film je koncipiran i realizovan iz dva dela, ali je sačuvan samo prvi.
Predstavlja vizuelni kolaž Makedonije i rekapitulaciju oslobodilačke ideje i njene najznačajnije protagoniste. Učesnike oslobođenja prikazuje na slikama i kratke informacije o njima, ispisane na mutacijama. Slede slike njihovih rodnih mesta i gradova, opet sa kratkim opisima. Gradovi Pirinske Makedonija (Gorna Džumaja, Bansko, Mehomija-Razlog i Nevrokop) su predstavljeni u filmskim slikama.
Najznačajniji deo filma su dokumentarne slike napravljene 2. avgusta 1923. godine, na kojima je snimljena ceremonija prenošenja kovčega sa posmrtnim ostacima Goce Delčeva od kuće Mihajla Čakova ka katedralnoj Crkvi sveta Nedelja u Sofiji, gde je bio izložen za odavanje počasti i posle sahranjen. U filmu, pored slika povorke, koju su činila sveštena lica, rođaci i prijatelji Delčeva, članovi Ilindenske organizacije i makedonskih bratstava u Bugarskoj, nekoliko puta u krupnom planu je prikazan kovčeg sa moštima Delčeva, na kojem piše: “Zaklinjemo pokoljenja koja dolaze da ove svete kosti budu sahranjene u glavnom gradu (ili prestonici) nezavisne Makedonije. Avgust 1923, Ilinden”.
Dani Makedonske u Jugoslovenskoj kinoteci obuhvataju i filmove “Bal-kan-kan” Mitrevskog, a narednih dana i “Tetoviranje” (1991) Popova, “Preko jezera” (1997) Mitriќeskog, te nagrađivana “Prašina” Mančevskog sa Džozefom Fajnsom (Joseph Fiennes) i Dejvidom Venamom (David Wenham), “Velika voda” (2004) Trajkova, “Preokrenuto” (2007) Igora Ivanova Izija i drama Teone Strugar Mitevske o vremenu tranzicije “Ja sam iz Titovog Velesa” (2007).
“Bal-Kan-Kan” Mutrevskog, u kojem igraju Vlado Jovanovski, Zvezdana Angelovska, Adolfo Margiota, Toni Mihajlovski i Branko Đurić, počinje pričom o dva brata od strica u vreme socijalizma, koji švercuju zapadnu robu preko granice, ali upadaju u zamku. Jedan ide u zatvor, drugi uspeva da pobegne u Italiju. Pola veka kasnije, u vreme Makedonije u tranziciji, priča se nastavlja, ali su sada glavni junaci sinovi braće, koji upadajuću u jednu bizarnu situaciju - švercuju umrlu babu Zumbulu iz Bugarske u Makedoniju, a pritom moraju da prođu kroz čitavo balkansko podzemlje.
“Tetoviranje” (Tatto) Popova, koji je koscenarista sa Mirkom Kovačem i Živojinom Pavlovićem, zatvorska je drama o čoveku koji igrom slučaja dospeva u policiju, gde je najpre izložen neviđenoj verbalnoj i fizičkoj torturi, a potom se suočava i sa odugovlačenjem sudskog postupka i “finesama” zatvorskog života, odnosno surovošću čuvara i iživljavanjem prekaljenih kriminalaca. U jednoj tuči u kojoj je prinuđen da se bori za goli život, optužen je za ubistvo i upućen na izdržavanje zatvorske kazne....
U filmu “Tetoviranje” igraju Meto Jovanovski, Ljiljana Megaši, Jovica Mihajlovski, Kiril Pop-Hristov, Stole Aranđelović ...
“Preko jezera” Mitrećeskog, sa Nikolom Ristanovskim, Agnješkom Vagner, Ekremom Ahmetijem i Ljupčom Bresliskim u glavnim ulogama, inspirisan je istinitom ljubavnom pričom. Mladi Ohriđanin Konstantin zaljubljuje se u Elenu, Makedonku koja živi u Korči u Albaniji. U 1948. godini, kada region postaje politički nestabilan, njihova ljubav je osuđena na propast. Maštajući o Eleni koja je preko Ohridskog jezera, on odlučuje da čamcem dovesla do nje, ali je to put sa kojeg se neće vratiti naredne četiri decenije.
Nagrađivani film “Prašina” (Dust) Mančevskog okupio je internacionalnu glumačku ekipu (Džozef Fajns, Dejvid Venam, Adrijan Lester, En Broše, Rozmari Marfi, Vlado Jovanovski, Nikolina Kujača, Salaetin Bilal), a obuhvata dve priče s početka i kraja 20. veka koje povezuju Otomansku imperiju i savremeni Njujork. Na američkom zapadu, dva brata se zaljubljuju u istu ženu, ali Lilit bira mlađeg Elaja. Stariji Luk odlazi za Evropu, gde ga njegovi demoni odvode u Makedoniju, ali mlađi brat ga prati sve do sela u kojem se turski vojnih iživljava nad siromašnim stanovništvom. Dva brata će se boriti na suprotnim stranama, isto kao što su u ljubavi bili na suprotnim stranama.
Film “Velika voda” (The Great Water) Trajkova rađen je prema motivima istoimenog romana Živka Činga. Lem Nikodinovski, istaknuti političar, pred smrt se seća detinjstva i vremena posle Drugog svetskog rata, kada je ostao siroče. Njegova ispovest nije obična priča o stradanju balkanskog Olivera Tvista, već priča o prijateljstvu, o ljubavi, o dobročinstvu o izdajama, o dodvoravanju... U filmu igraju Saša Kekenovski, Maja Stankovska, Meto Jovanovski, Mitko Apostolovski, Verica Nadeska...
Makedonska kinoteka predstavlja i film “Preokrenuto” (Upside Down)
Igora Ivanova Izija, debitantsko celovečernje ostvarenje tog režisera, koje prevazilazi osnovne vrednosti romana Venka Andonovskog “Pupak sveta” na kojem je zasnovan - u smislu vizuelnog dorazvijanja izvorne ideje koje u filmskoj verziji opisuju parabolu savremene civilizacije u kojoj se guše individualni duh i intimna neostvarena ljubav, koji se žrtvuju na oltaru globalizacije. U filmu igraju Milan Tocinovski, Sanja Trajković, Slaviša Kajevski, Nikola Ristanovski...
Program obuhvata i nagrađivanu tranzicionu dramu “Ja sam iz Titovog Velesa” Teone Strugar Mitevska, u kojoj glavne uloge igraju njena sestra Labina Mitevska, te Ana Kostovska i Nikolina Kujača, tumačeći likove tri sestre koje žive u haosu postsocijalističke tranzicije.
Jugoslovenska kinoteka započela je novu sezonu ciklusom “Život posle života” (Life after Life), a do kraja septembra nudi i “Film i smrt”, temate posvećene strip junaku Konanu, Holivudu i Žanu Koktou (Jean Cocteau) i, tradicionalni program “Bitef na filmu”, u okviru 45. BITEF-a. Kinoteka će obeležiti i 50 godina od rođenja pokojne Sonje Savić, a odaće počast i nedavno preminuloj divi srpskog glumišta Oliveri Marković, kao i glumcima Dušanu Janićijeviću, Džefu Konaveju (Jeff Conaway), Piteru Folku (Peter) i Majklu Sarazinu (Michael Saražin) i španskom scenaristi i piscu Horheu Semprumu (Jorge Semprun).
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
