Dan NBS i najčitaniji 2009.
Narodna biblioteka Srbije (NBS) obeležiće tradicionalno 28. februara svoj dan, a tom prilikom biće dodeljena i nagrada za najbolju knjigu u javnim bibliotekama u 2009. godini i objavljena rang-lista 25 najčitanijih izdanja. Nagradu autoru i izdavaču uručiće ministar kulture Nebojša Bradić, a odluku žirija obrazložiće upravnik NBS Sreten Ugričić.
Narodna biblioteka Srbije (NBS) obeležiće tradicionalno 28. februara svoj dan, a tom prilikom biće dodeljena i nagrada za najbolju knjigu u javnim bibliotekama u 2009. godini i objavljena rang-lista 25 najčitanijih izdanja.
Nagradu autoru i izdavaču uručiće ministar kulture Nebojša Bradić, a odluku žirija obrazložiće upravnik NBS Sreten Ugričić.
Ceremonija će biti održana u atrijumu NBS, koja je zatvorena za korisnike čitaonice zbog rekonstrukcije enterijera korisničkog dela objekta, za čiji je završetak, kao jedan od prioriteta Ministarstva kulture u 2010. godini, Vlada Srbije upravo odobrila oko 180 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana.
NBS tradicionalno, povodom svog dana, dodeljuje nagradu za najbolju knjigu i objavljuje rang-listu 25 najčitanijih knjiga u javnim bibliotekama, sastavljenu na osnovu redovne ankete u opštinskim i gradskim bibliotekama Srbije za proteklu godinu.
Najboljom knjigom 2008. godine proglašen je roman “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” Svetislava Basare, u izdanju "Derete", koji je 2006. nagrađen NIN-ovom nagradom, a i 2007. bio je na vrhu liste 25. najčitanijih knjiga u bibliotekama.
Među knjigama u najužem izboru bio je i roman “Ruski prozor” Dragana Velikića, nagrađen NIN-ovom nagradom 2007. godine, koji je 2008. bio najčitaniji roman u javnim bibliotekama.
U najužem izboru bile su i knjige “Mango" Ljubice Arsić i "Poljubac" Gordane Ćirjanić.
Nagradu za najbolju knjigu u 2007. dobio je Srđan Valjarević za roman “Komo”, u izdanju Samizdata B92, a među 25 najčitanijih knjiga 2007. bio je i Valjarevićev roman “Dnevnik jedne zime”, dok je na čelu liste bila Marija Jovanović knjigom “Idi, vreme je”.
NBS je osnovana 1832. godine kao svojevrsni depozit knjiga, a tokom burne istorije izrasla je u nacionalnu biblioteku, jednu od najvećih u Evropi.
Već 1845. godine imala je 1.421 naslov u 2.283 sveske i autorski katalog, koji je izradio dr Milovan Spasić.
U bombardovanju u Prvom svetskom ratu stradao je deo fonda, a ostatak je preseljen na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo i je i do Sofije, ali je posle rata vraćen.
Zakon o štampi i novi Zakon o Narodnoj biblioteci iz 1919. doneli su joj status centralne državne biblioteke i pravo na obavezni primerak sa čitave teritorije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tekuća bibliografija Jugoslavije započeta je 1928, a kataloški listić međunarodnog formata usvojen je 1938.
Početkom Drugog svetskog rata Biblioteka je izgorela do temelja u bombardovanju. Tada je ponovo izgubljen veliki deo fonda, katalozi i inventari. Nove, uređene kataloge Biblioteka je dobila par godina po završetku rata, a 1953. osnovan je Bibliotečki centar, koji je prerastao u Odeljenje za unapređenje bibliotečke delatnosti.
Nova zgrada Biblioteke, u kojoj je i danas, svečano je otvorena 6. apria 1973, na dan stradanja u bombardovanju.
Biblioteka je 1976. usvojila nova pravila za katalogizaciju građe i prešla na novi, međunarodni standard za bibliografski opis ISBD.
Katalogizacija publikacija pred izlazak iz štampe i izrada kataloškog zapisa u publikaciji CIP (Cataloguing In Publication) započeta je 1987. godine, obuhvatajući pretežan broj izdanja u zemlji.
Elektronski katalog NBS formiran je 1989, a lokalna računarska mreža uvedena je 1996. godine, kada je omogućen i pristup internetu i izrađena prva veb prezentacija, koja je danas jedan od najposećenijih portala neke kulturne institucije u Srbiji i šire.
Posle 2000. godine, NBS je ostvarila značajne korake u otvaranju prema svetu, a između ostalog, osnovan je Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KOBSON), koji omogućava pristup velikim elektronskim bazama časopisa sa desetinama hiljada naslova.
Digitalna NBS osmišljena je 2002. godine, a od 2006. radi se i takozvani "duboki katalog", koji omogućava preuzimanje publikacija u digitalnom formatu direktno iz bibliografskog zapisa.
Zbirke NBS uključene su i u portal Evropske biblioteke (www.theeuropeanlibrary.org), a NBS je i partnerska institucija u projektu
Svetske digitalne biblioteke (WDL, www.worlddigitallibrary.org), portala sa sadržajima iz biblioteka i arhiva iz celog sveta - rukopisima, mapama, retkim knjigama, filmovima, zvučnim zapisima, printovima i fotografijama, koji je zvanično otvoren u aprilu 2009. godine u sedištu UNESCO u Parizu.
Za razliku od evropske digitalne biblioteke Europeana, koja postoji na jezicima članica EU, WDL funkcioniše na sedam jezika - arapskom, francuskom, engleskom, kineskom, portugalskom, ruskom i španskom, ali će imati sadržaje na još niz jezika. Pristup tom materijalu je neograničen i besplatan, a moguće je napredno pretraživanje.
U tom projektu iz regiona jugoistočne Evrope učestvuje i NBS, koja se na poziv Kongresne biblioteke iz Vašingtona među prvima priključila tom projektu, u aprilu 2008. godine, kao osma nacionalna biblioteka - partner.
Osim časopisa “Zenit”, među odrednicama u WDL-u iz Srbije je i Miroslavljevo jevanđelje, kao i etnografska mapa Balkanskog poluostrva iz 1918. godine, kojom su povezane i ostale zemlje na Balkanu. Reč je o mapi koju je objavilo Američko geografsko društvo u Njujorku, a autor je profesor Univerziteta u Beogradu Jovan Cvijić.
Sajt NBS je www.nb.rs
*slajd prezentacija projekta arhitekte Zorana Radojičića i projektnog biroa Archtic d.o.o.
(SEEcult.org)
