Cenzura i autocenzura u vreme Praškog proleća
Dugometražni dokumentarni film “Zima jednog proleća” reditelja i scenariste Milana Nikodijevića, koji svetsku premijeru ima na 28. Festivalu autorskog filma (FAF) u Beogradu, priča o poznatoj fotografiji mrtvog Jana Palaha, studenta koji se spalio u znak protesta zbog sovjetske vojne intervencije u nekadašnjoj Čehoslovačkoj i o autoru te fotografije Predragu Pegi Popoviću.
“Ovo je i priča o cenzuri i autocenzuri u turbulentnom vremenu Praškog proleća”, izjavio je Nikodijević 29. novembra na konferenciji za novinare, dodajući da svoje viđenje tih događaja, s distancom od pedesetak godina, daju i slavni reditelji, pripadnici “češke škole”.
Istaknuti direktor fotografije Predrag Pega Popović, svojevremeno i dekan Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), bio je prvi diplomirani filmski snimatelj u nekadašnjoj Jugoslaviji, a studirao je na FAMU u Pragu 60-ih godina prošlog veka.
“Pega je boravio tamo zajedno sa čitavom ekipom prve generacije „češke škole“ u vreme Praškog proleća 1968. godine, sovjetske i intervencije pet zemalja Varšavskog pakta avgusta ’68. i prisustvovao završetku svega toga u januaru 1969. kada se Jan Palah samospalio. Bio je jedan od retkih, možda i jedini koji je napravio fotografiju mrtvog Jana Palaha u praškoj mrtvačnici. Oni su nekako ušli, izvukli su sanduk, on je to fotkao i tu sliku su objavili svi veliki svetski magazini, od Pari mača do italijanske Epohe”, rekao je Nikodijević.
Ono što je zanimljivo je to da je Pega “tražio nešto što je za današnje uslove gotovo nemoguće, a to je da ne bude potpisan”.
“U jednoj ravni film govori o toj fotografiji, a u drugoj govori o cenzuri i autocenzuri, o strahu. Pega kaže: ‘Bojao sam se da će me Rusi uhapsiti, isterati iz zemlje’. Treća, možda i najvažnija ravan je da u filmu imam sve žive tadašnje studente, a današnje velike etablirane autore, koji govore o svom učešću i sećanjima na to što se desilo pre 53 godine”, rekao je Nikodijević.
U filmu učestvuju Goran Marković, Lordan Zafranović, Rajko Grlić i Srđan Karanović. Toj generaciji na FAMU pripadao je i Goran Paskaljević.
U filmu je i još nekoliko sagovornika i dosta arhivskog materijala. Sniman je u Beogradu, Vrnjačkoj Banji, Grožnjanu u Istri, u Banjaluci… “Bili smo sedam dana u Pragu i našli sve te lokacije koje su bile značajne”, rekao je Nikodijević.
Želimir Gvardiol i Milan Nikodijević, foto: Vladimir Opsenica
Nikodijević je rekao da sebi daje kompliment za naslov, jer sve se završilo u zimu, 16. januara ’69 kada se Jan Palah spalio na Vaclavskim namestima, a 19. januara je umro.
“Videćete priču o fotografiji koja je polazište, ali i o slobodi i neslobodi, o različitim načinima razmišljanja, o cenzuri i autocenzuri. Nit koja to povezuje je priča Pege Popovića da je on uz tu fotografiju napravio i gomilu kadrova filmskom kamerom svega što se dešavalo posle samospaljivanja Jana Palaha. Kao student je to predao na fakultet, ali tih snimaka nigde nema. On ih nikada nije video. Mi smo krenuli u potragu, na kraju došli do toga da je čitava arhiva FAMU prebačena u Nacionalni filmski arhiv u Pragu. Ni oni to nisu našli tamo”, rekao je Nikodijević.
“Zaključak svih je da to nije ni bilo ostalo na FAMU, da je ’neko drugi’, a znamo ko je neko drugi, sklonio te materijale”, dodao je.
Nikodijević je konstatovao i da njegov film na “poseban način korespondira i sa ovom najnovijom situacijom u Ukrajini”.
Milan Nikodijević (1956) diplomirao je na FDU u Beogradu. Bavio se novinarstvom i filmskom kritikom i bio dugogodišnji direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Autor je brojnih dokumentarnih filmova, među kojima se ističe serijal “Zabranjeni bez zabrane” o crnom talasu, koji je režirao sa Dinkom Tucakovićem.
*Naslovna fotografija: Tanja Drobnjak
(SEEcult.org)
