Britanski sud blokirao izručenje Asanža SAD

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, koji je u pritvoru u Velikoj Britaniji, neće biti izručen SAD po optužnici za špijunažu, saopštile su 4. januara britanske sudske vlasti, uz obrazloženje da bi to bio rizik zbog njegovog mentalnog stanja. Odluka Centralnog krivičnog suda u Londonu smatra se izuzetno važnom u višegodišnjoj pravnoj borbi Asanža protiv optužbi SAD za špijunažu, mada je američko tužilaštvo najavilo da ce iskoristiti pravo žalbe u roku od 15 dana.

Sudija Vanesa Baraitser izjavila je da bi Asanž najverovatnije izvršio samoubistvo ukoliko bi bio izručen SAD, gde bi, na osnovu 17 tačaka optužnice mogao da bude osuđen na ukupno 175 godina zatvora, preneli su američki i britanski mediji. Asanžove pristalice, koje su se okupile ispred londonskog suda, bučno su pozdravile presudu, donetu u okviru procesa koji je u februaru 2020. godine pokrenut povodom zahteva SAD za njegovo izručenje. Proces je prekidan i odlagan tokom protekle godine zbog pandemije korona virusa.

Britanski sudija Vanesa Baraitser izjavila je da su Asanžove akcije prevazišle ono što se obično smatra hrabrošću novinara, ali je dodala da postoje dokazi da bi suđenje u SAD bilo rizicno, te da postoji rizik da bi Asanž mogao da počini samoubistvo ukoliko bi bio izručen.

Asanž (49) optužen je 2019. godine za kršenje Zakona o špijunaži prilikom pribavljanja i objavljivanja tajnih vojnih i diplomatskih dokumenata 2010. i 2011. Takođe, optužen je za kršenje Zakona o kompjuterskoj prevari i zloupotrebi.

Advokati osnivača Vikiliksa brane upad u vladine kompjutere i objavljivanje poverljive diplomatske i vojne prepiske Asanžovim novinarskim zadatkom, pozivajući se na Prvi amandman i garantovanje slobode govora i u slučaju razotkrivanja nedozvoljenih radnji američke vojske u Iraku i Avganistanu.

Njujork tajms podseća da je Asanž, koji je australijski državljanin, skrenuo na sebe pažnju 2010. godine objavljivanjem dokumenata koje mu je pribavio bivši američki obaveštajni analitičar Čelzi Mening. Asanž je od 2012. do 2019. godine imao politički azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, u kojoj je našao utočište od mogućeg izručenja Švedskoj, gde je bio optužen za silovanje, koje je negirao. Te optužbe kasnije su i obustavljene, a smatrane su izgovorom za njegovo izručenje SAD preko Švedske.

Dok američki tužioci smatraju da novinarstvo ne može da bude izgovor za “kriminalne aktivnosti”, Asanžovi branioci smatraju da je optužnica protiv njega proglašenje rata protiv zviždača, koji bi mogao uskoro da bude poveden i protiv novinara i medijskih kuća.

Prema mišljenju Asanžovih advokata, najveći rizik za njega je to što u SAD ne bi imao pravično suđenje. Proveo bi, kako smatraju, ostatak života u zatvoru, u samici, a bio bi tretiran okrutno i arbitrarno.

I stručnjak UN Nils Melzer ocenio je krajem 2019. godine da se proces protiv Asanža pretvorio u “psihološku torturu”, te da se njegovo zdravstveno stanje pogoršalo do te mere da mu je život u opasnosti. Melzer je nedavno pozvao američkog predsednika Donalda Trampa da pomiluje Asanža.

Medijske i organizacije za slobodu medija, kao i mnogobrojne grupe za zaštitu ljudskih prava i sloboda, takođe konstantno upozoravaju da bi potencijalno suđenje Asanžu u SAD bio opasan presedan za slobodu medija.

(SEEcult.org)