Bono za internet policiju
Frontmen irske grupe U2, Bono, izazvao je burne reakcije stavom o potrebi strože kontrole razmene sadržaja na internetu kako filmska i ostali delovi kreativne industrije ne bi doživeli istu sudbinu kao muzika. Bono je u kolumni za “Njujork tajms” pozvao filmsku industriju da ne ponovi grešku u vezi s nekontrolisanom mogućnošću preuzimanja i širenja fajlova, koja je, prema njegovom mišljenju, upropastila muzičku industriju.
Frontmen irske grupe U2, Bono, izazvao je burne reakcije stavom o potrebi strože kontrole razmene sadržaja na internetu kako filmska i ostali delovi kreativne industrije ne bi doživeli istu sudbinu kao muzika.
Bono je u kolumni za “Njujork tajms” pozvao filmsku industriju da ne ponovi grešku u vezi s nekontrolisanom mogućnošću preuzimanja i širenja fajlova, koja je, prema njegovom mišljenju, upropastila muzičku industriju.
Prema njegovom mišljenju, jedina stvar koja trenutno štiti filmsku i TV industriju je veličina fajlova, ali će blagi zakoni dovesti do toga da će za nekoliko godina biti moguće daunlodovati čitavu sezonu serije “24” za 24 sekundi, a mnogi će očekivati da to dobiju džabe.
Iskustva muzičke industrije u protekloj deceniji govore, prema njegovoj oceni, da su najviše oštećeni sami autori, posebno mladi umetnici koji ne mogu da žive od prodaje karata za koncerte i majica, a oni koji na tome zarađuju i koji su preokrenuli metode Robina Huda su bogati provajderi, čija je zarada savršeno ogledalo gubitaka u muzičkom biznisu.
Navodeći da se internet provajderi pravdaju time što su kao vrsta pošte, koja ne zna šta ima u paketima korisnika, Bono je naveo da je poznato, međutim, da je Amerika uspela da uradi dosta toga na zaustavljaju dečje pornografije, a kao primer uspešne kontrole interneta naveo je i represivne metode Kine u gušenju onlajn disidenata.
To sve znači, kako je naveo, da je sasvim moguće pratiti sadržaj na internetu.
“Možda bi filmski moguli uspeli u onome u čemu muzičari i njihovi moguli nisu uspeli do sada”, naveo je Bono, pozivajući američke vlasti da odbrane najkreativniju ekonomiju u svetu, s obzirom da muzika, film, TV i video igrice čine gotovo četiri odsto društvenog proizvoda.
Njegovi stavovi izazvali su već burne reakcije na internetu, kako u vezi sa ocenom da je potrebna kontrola sadržaja, tako i u vezi ekonomskih razloga za to.
(SEEcult.org)
