Bogdan: Žiri će biti strog, Fest to zaslužuje
Hrvatski glumac Goran Bogdan najavio je da će biti strog kao predsednik žirija Glavnog takmičarskog programa 47. Festa, jer taj festival zaslužuje ozbiljnost i posvećenost.
“Bićemo strogi. Ponosan sam na Fest. Mislim da ide u pravom smeru. Teško je naći mesto na festivalskoj mapi. Tako je mnogo festivala, mada bolje je da je puno festivala nego ne znam ni ja čega drugog. Mislim da je Fest našao neku super lagu u našem, moram reći tu blasfemična reč - regionu, da se dobro pozicionirao. To je ono što je Pula trebala biti i što je mogla biti. To je razlog što ćemo biti strogi. Zbog poštovanja prema Festu i tome što postaje. Fest zaslužuje tu ozbiljnost i posvećenost s naše strane“, rekao je 23. februara na konferenciji za novinare Bogdan, koji je u više navrata bio gost Festa, povodom filmova “Agape” (2017), “Goran” (2016) i epizode TV serije “Poslednji panteri” (2015).
“Ja sam tu domaći”, izjavio je Bogdan, dodajući uz osmeh da mu prija što je sada predsednik: “Evo, Sergej (Trifunović) je predsednik (Pokreta slobodnih građana), ja predsednik...”
Na pitanje za čim će tragati – estetikom, pričom ili nekim drugim kvalitetom, odgovorio je da ne zna dok ne pogleda filmove. “Neću tragati ni za čim konkretno, biću otvoren. U svakom slučaju tragaćemo za dobrim fimovima”, rekao je Bogdan.
Napominjući da je teško definisati šta je to dobar film i da je to tema za filozofe, istakao je da je njemu bitan “pokušaj da se bude iskren”. “Iskrenost i sloboda, to je nešto što treba da krasi umetnost uopšte. S druge strane, i kič može biti dobar”, rekao je Bogdan.
Bogdan je nedavno završio snimanje filma “Otac”, u režiji Srdana Golubovića, u kojem igra naslovnu ulogu. To je potresna priča, zasnovana na istinitom događanju, o čoveku koji je krenuo u borbu protiv sistema da bi povratio svoju decu.
“Čuo sam se sa Srdanom ovih dana, film dobro napreduje, sada je u montaži. Ali što se tiče stvarne priče, izgleda da je to nemoguća misija. Sistem vodi tri, četiri prema nula”, rekao je Bogdan.
Upitan da li film može da pokrene nešto da bi se problem rešio, Bogdan je rekao da “to nije zadatak filma”.
“Jadan onaj autor kome je to motivacija. Naravno, film može da promeni nešto, ali samo ako se to dogodi spontano, a ne da se radi film sa unapred tako zacrtanom namerom. Inače, svako dobro delo, svaka slika na zidu kad prođeš pored nje menja nešto. Ali ne treba da to bude njen razlog postojanja. Zapravo ona jeste bolji pokretač promena kada joj to nije motivacija za nastanak”, istakao je Bogdan.
Predsednik međunarodnog žirija takmičarskog programa Srpski film (Srbija i prijatelji), kineski filmolog i filmski kritičar dr Jao Vang, rekao je da se dugo bavi istočnoevropskim filmom i da je odgledao više od 200 naslova jugoslovenske kinematografije u kojoj, kako je ocenio, srpski film predstavlja bitan deo.
“Već pet-šest godina sam na festivalima u Pekingu i Šangaju selektor za istočnoevropski region. Trudim se da svake godine izaberem po neki film iz Srbije ili bivše Jugoslavije. Na svojoj katedri na Filmskoj akademiji u Pekingu svakog semestra držim jedno ili dva predavanja o ex-YU kinematografijama, a uvodni film za ta predavanja mi je ‘Parada’ Srđana Dragojevića”, rekao je Jao Vang.
Navodeći da su mu omiljeni srpski reditelji Živojin Pavlović, Aleksandar Saša Petrović i Želimir Žilnik, Jao Vang je pomenuo i popularnost Emira Kusturice u Kini, a posebno je istakao Dušana Makavejeva.
“Njegov rad je bio prekretnica u doba socrealizma, na vrlo inteligentan, lucidan način. Skoro sve njegove filmove smatram jednim delom u kontinuitetu, sa sjajnim idejama o seksu, politici i drugim bitnim temama”, rekao je Jao Vang.
Članica žirija, rumunska rediteljka i scenaristkinja Ioana Urikaru predstavila je na konferenciji svoj debitantski dugometražni igrani film “Limunada”, koji je na Festu van konkurencije.
Priča o problemima mlade Rumunke koja se doseljava u SAD ima i autobiografske elemente, rekla je Iona Urikaru, koja je diplomirala filmsku i TV produkciju na USC školi u Kaliforniji. “Ponešto u filmu su moja iskustva, a nešto je ono što se desilo raznim emigrantima sa kojima sam razgovarala. Napravila sam kolaž. Sve u filmu je realno i nije bitno da li se desilo meni ili nekom drugom”, rekla je ona.
Naslov filma, kako je objasnila, aludira na izreku “Ako ti život da limun, napravi limunadu”, koju smatra s jedne strane optimističnom, ali s druge – ciničnom.
Slavni reditelj Kristijan Munđiju bio je producent tog filma, nastalog u koprodukciji Rumunije, Kanade, Nemačke i Švedske. “Znamo se dugo, još iz vremena studija. Podržavao je moje kratkometražne projekte. Veoma sam srećna da mu se ovaj scenario svideo i da je uskočio u naš tim”, rekla je autorka.
Epizodnu ulogu advokata u njenom filmu odigrao je srpski glumac Goran Radaković.
“Imao sam dve scene i to sedeće, a ozbiljno sam se namučio. Iona i Munđiju su me 'napali', radili smo i po 50 dublova, snimali su me sa leva, sa desna... Nisam nikad imao takvo iskustvo, ali sam zahvalan, Ioni pre svega što me je pozvala, a i na tom iskustvu”, izjavio je Radaković. Kako je dodao, ima utisak da su srpski glumci opušteniji i pomalo lenji u odnosu na rumunske. “Video sam da se tamo niko ne iznenađuje što se snima 50 dublova”, rekao je on.
Fest predstavlja do 3. marta 125 premijernih filmova, među kojima su pobednici svetskih festivala, kandidati za Oskara i holivudski hitovi, ali i autorski filmovi, dokumentarci i druga ostvarenja koja će publika imati priliku da vidi samo ovom prilikom, jer nisu otkupljeni za bioskopsku distribuciju.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).
*Foto: Fest (Dušan Milenković)
(SEEcult.org)
