BG 2020 i nezavisna kultura
Beogradska nezavisna kulturna scena može da očekuje u procesu kandidature Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine poboljšanje nezavidnog položaja kroz dijalog s predstavnicima gradskih vlasti, promenu zastarelih procesa i procedura, podršku projektima i uključivanje u procese odlučivanja o njima, rečeno je 28. oktobra na javnoj diskusiji u okviru festivala “Na sopstveni pogon”, na kojoj je najviše pitanja bilo u vezi sa konkretnim mehanizmima podrške i rokovima.
U diskusiji u galeriji O3one, koju je moderirala Darka Radosavljević iz Remonta, članovi Organizacionog odbora projekta “Beograd 2020” predstavili su niz dugoročnih i kratkoročnih efekata koje bi kandidatura Beograda za evropsku prestonicu kulture mogla da proizvede na ukupan civilni sektor, uključujući i vaniinstitucionalnu scenu.
Aleksandar Peković, predsednik Odbora projekta “Beograd 2020” i zamenik gradskog sekretara za kulturu, kao i direktor Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima Danko Runić, najavili su nastavak dijaloga sa nezavisnom kulturnom scenom i njeno uključivanje u planiranje novih modela finansiranja kulture na gradskom nivou i u proces odlučivanja o raspodeli budžetskih sredstava.
Ističući da je projekat “Beograd 2020” prvi strateški plan u oblasti kulture u Beogradu posle niza godina, Peković i Runić najavili su i usvajanje Strategije podrške razvoju civilnog društva i Akcionog plana za njeno sprovođenje do 2017. godine.
Strategija podrške razvoju civilnog društva još je u formi predloga i predstoji njeno usvajanje u Skupštini grada, a Akcion plan je još u fazi izrade.
Stoga bi tek od 2012. godine trebalo očekivati njihove efekte, a planirano je, između ostalog, uvođenje budžetskih linija za višegodišnje projekte, pojednostavljenje i preciziranje administrativne procedure konkursa, ustupanje javnih gradskih prostora na korišćenje i preimenovanje njihove namene, definisanje poreskih olakšica i drugi mehanizmi kojima bi saradnja gradskih vlasti sa nevladinim organizacijama u kulturi i civilnim sektorom uopšte postala sistemska i planska.
Takođe, i sam model finansiranja u okviru projekta “Beograd 2020” tek će biti utvrđen i promovisan, pa su bez odgovora ostala pitanja okupljenih na diskusiji u vezi sa načinom apliciranja, rokovima i drugim mogućnostima podrške.
Prema rečima Pekovića, i sama primena projekta “Beograd 2020”, prvobitno planirana za 2011. godinu, očekuje se zapravo tek od 2012. To kašnjenje, prema njegovim rečima, sinhrono je sa kašnjenjem u samoj Evropskoj komisiji, odnosno Evropskom komeserijatu za kulturu i obrazovanje, koji je nadležan za program evropske prestonice kulture.
Zvanično prihvatanje kandidature obezbediće i pristup evropskim fondovima za razvoj projekata koji su u skladu sa projektom “Beograd 2020”, istakao je Peković, napominjući da je, za razliku od drugih evropskih prestonica kulture, “Beograd 2020” zamišljen kao višegodišnji proces koji bi kulminirao 2020. godine, a podrazumeva specifične aktivnosti za svaku godinu, uključujući uspostavljanje posebne partnerske saradnje sa po jednim gradom iz Srbije, regiona i Evrope. Prvi među regionalnim partnerima je Maribor, kao evropska prestonica kulture 2012. godine.
U diskusiji o projektu “Beograd 2020” i ulozi beogradske nezavisne kulture u tom projektu, koja je organizovana u okviru desetodnevnog programa “Na sopstveni pogon” beogradske nezavisne kulturne scene, učestvovala je i rukovoditeljka kancelarije Tačka kulturnog kontakta pri Ministarstvu kulture Lola Joksimović, koja je ukazala na planirane novine u kulturnoj politici Evropske unije nakon isteka programa “Kultura 2007-2013”.
Učesnici diskusije su pozdravili i okupljanje nezavisnih organizacija u Asocijaciju Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), kao i samo organizovanje festivala “Na sopstveni pogon” koji predstavlja od 25. oktobra do 5. novembra gotovo 80 programa oko 30 organizacija, kulturnih cenatara, umetničkih grupa i inicijativa, a organizovan je na više od deset lokacija širom grada - od Zemuna do Krnjače.
Javna diskusija o projektu “Beograd 2020” deo je tribinskog programa festivala “Na sopstveni pogon”, u okviru kojeg je 27. oktobra u Dah teatru održan i razgovor o položaju umetničkih organizacija u odnosu na kulturne institucije i civilni sektor, a 31. oktobra biće održan javni razgovor o ustupanju neiskorišćenih prostora za nezavisnu kulturu, fokusiran na slučaj Magacina u Kraljevića Marka.
Učesnici programa “Na sopstveni pogon” su: ApsArt, Bazaart, BIGZ, Cirkusfera, CZKD, Centar za razvoj fotografije, Dah teatar, Dez org, ERGstatus, Hop.la!, Kiosk, Kontekst u mesnoj zajednici, Kornet, Kulturni front / KC Grad, Liceulice, Magacin, Mimart, nKA, O3one, Plavo pozorište, KC Reks, Remont, SEEcult.org, Stanica Treći Beograd i ZMUC.
Partneri u projektu su Remont - nezavisna umetnička asocijacija, Kulturni front/Kulturni centar Grad, ZMUC - Zemunski mali umetnički centar, SEEcult.org, Liceulice i Dah teatar - Centar za pozorišna istraživanja, u saradnji sa svim ostalim učesnicima programa “Na sopstveni pogon”.
Projekat je podržala Agencija za evropske integracije i saradnju sa udruženjima Gradske uprave Beograda.
Medijski sponzori: Tanjug, Beograd 202, B92, Studio B, Politika, Mondo, Izlazak.com, Mreža kreativnih ljudi, Ogledalce.co.rs i SEEcult.org, koji je i jedan od organizatora.
Više o manifestaciji “Na sopstveni pogon” na: www.seecult.org/blogs/na-sopstveni-pogon, a satnica se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
