Balet Hazarski rečnik u slavu Pandura

Balet “Hazarski rečnik – Lovci na snove”, prema motivima romana Milorada Pavića, na muziku Miroslava Baka, biće premijerno izveden 19. maja u Narodnom pozorištu u Beogradu i 24. maja na sceni Madlenianuma, u režiji i dramaturgiji Livije Pandur i koreografiji Ronalda Savkovića, a najavljen je kao “fantazmagorijska i metaforična poeme prevedena u pokret”.

“Drago mi je što smo za ovu saradnju odabrali Pavićev roman iz više razloga. To je jedan od najznačajnijih romana na ovim prostorima, a za mene i jedan od najboljih. Pored toga, mi smo 2002. u Beogradu radili pozorišnu predstavu ‘Hazarski rečnik’ u režiji Tomaža Pandura, kome autorski tim posvećuje novu predstavu“, rekla je slovenačka umetnica Livija Pandur 16. maja na konferenciji za novinare u Narodnom pozorištu.

Tomaž Pandur (1963-2016), slovenački reditelj koji je ostvario izuzetnu međunarodnu karijeru, preminuo je iznenada u Skoplju tokom proba za “Kralja Lira” u Makedonskom narodnom teatru.

Njegova sestra i stalna saradnica Livija Pandur napomenula je da su iz pozorišne predstave “Hazarski rečnik” sada u timu i Ronald Savković i balerina i koreografkinja Sonja Vukićević, prethodnih godina česta saradnica i učesnica projekata Pandur teatra.

Autorska muzika nastala je specijalno za taj baletski projekat u jednom činu, što nije čest slučaj u pozorištima na ovim prostorima, primetila je Livija Pandur.

“Mislim da je u kreativnom procesu naš tim uspeo sastaviti sve elemente koji su bitni za jednu predstavu”, rekla je ona, navodeći da su u kreativom timu i scenograf Sven Jonke, kostimografkinja Angelina Atlagić i dizajner svetla Jaša Koceli.

“Kako u balet transformirati jedan tako fantastični roman, to je bio stvarno izazov. Mi smo uzeli podnaslov ‘Lovci na snove’. Ta enciklopedijska jedinica koja je u romanu toliko bitna nama je bila glavna inspiracija. Dok bude lovaca na snove, biće i ljudi i ljudi će sanjati. To mi se čini jako bitno. U našem kreativnom procesu nastala je jedna fantazmagorijska, metaforična, pa i metafizička poema koja je na svoj način čitala taj roman”, izjavila je Livija Pandur.

Fokus na lovce na snove ima posebno značenje, jer je Tomaž Pandur,z a vreme rada na predstavi “Hazarski rečnik”, imao e-mail adresu dreamshunters.com

“Kada se pretvore divne Pavićeve reči u pokret, pokret može da kaže puno stvari. Ugrađeno je puno misli, puno tih fantastičnih, magičnih rečenica koje su pretvorene u pokret”, rekla je Livija Pandur.

Ronald Savković, čest koreograf Pandurovih produkcija, koji je u Narodnom pozorištu u Beogradu radio 2011. godine koreografiju i libreto za balet “Aleksandar”, izjavio je da mu je, kada je pre više od godinu dana pozvan na novu saradnju, ideja o baletu “Hazarski rečnik” zvučala “malo nemoguće”.

“Rekao sam: ‘Potrebna mi je moja ženska knjiga, treba mi Livija’. Dramaturgija je ovde jako bitna da se tako komplikovana knjiga pretvori u balet. Tražili smo šta nam je posebno inspirativno da izvučemo sedam pokrajina ili pejsaža, da stvorimo naše slike i pokrete u telu”, rekao je Savković, nekadašnji prvak Baleta u Berlinu, a prethodno u Mariboru i Zagrebu, koji se od 2008. godine u potpunosti posvetio koreografiji.

Prema njegovim rečima, usledila su intenzivna tri meseca rada u Narodnom pozorištu. Rad je, kako je dodao, bio intenzivan i za njega, i za plesače, a i za celu produkciju.

“Tražimo ono najbolje što možemo da dobijemo i od nas i od plesača i kompletne produkcije. Bilo je divno raditi sa svima, mada je ponekad bilo i nerazumevanja šta tražim od njih. Ali ipak smo se našli u novom čitanju i shvatanju kako idu probe, kako se sluša muzika. Ja tražim od njih filmsku brzinu, brzinu misli koja se posle čita kroz telo”, naveo je Savković.

Savković je dodao da je zajednički rad u celom timu bio jako inspirativan, a beskrajno je srećan što je, kako je istakao, imao privilegiju da radi koreografiju za Sonju Vukićević koju zna još od kada je bio dete.

Novosadski kompozitor Miroslav Bako, koji se profesionalno bavi komponovanjem i produkcijom elektronske muzike, izjavio je da mu je ovaj projekat do sada “najveći i umetnički i tehnički izazov, a svakako i najžustriji po pitanju emocija i svega drugog”.

“Kreativni tim u koji sam došao bio mi je u prvi mah strašan, zato što su to ljudi koji su se toliko saživeli sa ‘Hazarskim rečnikom’ i potpuno ga razumeli. Za mene je to bio jako složen posao i veliki lični izazov, a zatekao sam otvorenost mojih starijih kolega i spremnost da prihvate mene i moja iskustva. Puno mi je značila potpuna sloboda i umetnička i izražajna da uradim muziku kako sam želeo i zahvalan sam im na poverenju”, rekao je Bako, dodajući da mu je dodatni pritisak bio sam roman.

“Ta literarna podloga bila i je najveći teret. Ipak, nekako smo prošli kroz ceo proces i svakako je ono što je ‘Hazarski rečnik’ izvukao iz mene upravo ono što to delo i treba da uradi. To je velika priča. Na sreću, imali smo odličnu dramaturšku osnovu koja mi je olakšala muzički deo. Muzika je sama po sebi vrlo individulana, vrlo je lična. Verujem u to i verujem u osnovni estetski koncept, koji je vrlo ozbiljan i vrlo lep. Nema pretencioznosti, a ima velikog poštovanja i prema ‘Hazarskom rečniku’ i prema toj tematskoj celini lovaca na snove”, izjavio je Bako.

Sonja Vukićević je rekla da je ponosna što će njena igra na ovoj sceni biti omaž Tomažu Panduru, kao i zato što će publika videti divne mlade igrače Baleta NP, posebno muški ansambl koji je internacionalan.

Pominjući svoj jubilej – 50 godina od prvog angažmana u Baletu NP, Sonja Vukićević je rekla da se ne stidi godina.

“Pojavila se u meni neka mladost i lepota mišljenja tokom rada na ovoj predstavi. Uživam kada se u pozorištu tako misli”, izjavila je ona.

Jaša Koceli je kazao da je uvek obožavao predstave Tomaža Pandura i da mu je čast da sada radi sa njegovom ekipom.

“Pandur je svetlom stvarao magiju, lepotu i istinu. Sada mi pratimo i lovimo dalje tu istinu”, rekao je Koceli.

Direktor Baleta Narodnog pozorišta Konstantin Kostjukov istakao je da je “Hazarski rečnik – Lovci na snove” prva u nizu premijera kojima se obeležava veliki jubilej – 150 godina Narodnog pozorišta u Beogradu.

“U planu je da sva tri ansambla – Baleta, Opere i Drame rade dela domaćih autora. Balet započinje proslavu ovim možda malo i rizičnim projektom, ali smo sigurni da pravimo važan iskorak. Komad je prepun simbola i ideja, na osnovu dela izuzetnog pisca Milorada Pavića koji nije dovoljno zastupljen na našoj sceni”, rekao je Kostjukov.

Generalni direktor i direktor Opere i Baleta Madlenianuma Andreja Rackov podsetio je na uspešnu saradnju sa Narodnim pozorištem u koprodukciji opere “Don Đovani”.

“Drago mi je što smo jedni u drugima prepoznali pouzdane partnere. Predstojeća predstava je iskorak. Nismo do sada imali balet na osnovu domaćih književnih dela. Madlenianum je učestvovao u izboru naslova, da to bude upravo ‘Hazarski rečnik’. Očekujemo nešto što do sada nije viđeno na našim prostorima”, rekao je Rackov.

(SEEcult.org)