• Search form

20.04.2024 | 13:21

Australiji Zlatni lav 60. Bijenala u Veneciji, specijalno priznanje Kosovu

Australiji Zlatni lav 60. Bijenala u Veneciji, specijalno priznanje Kosovu

Zlatni lav 60. Bijenala umetnosti u Veneciji dodeljen je među nacionalnim učesnicima paviljonu Australije za izložbu Arčija Mura (Archie Moore), dok je specijalno priznanje dobilo Kosovo za izložbu Doruntine Kastrati, a među učesnicima na centralnoj izložbi “Stranci svuda” trijumfovao je maorski Mataho kolektiv (Mataaho Collective), saopšteno je 20. aprila na svečanom otvaranju Venecijanskog bijenala, koji je umetnički direktor Adrian Pedrosa osmislio na temu “Stranci svuda” (Stranieri Ovunque).

Srebrnog lava za najboljeg mladog učesnika na centralnoj izložbi 60. Bijenala dodeljen je umetnici Karimi Ašadu (Karimah Ashadu) koja je rođena 1985. godine u Londonu, poreklom je iz Nigerije, a živi i radi na relaciji Hamrburg-Laos.

Dva specijalna priznanja dodeljena su 87-godišnjoj palestinskoj umetnici Samiji Halabi (Samia Halaby) koja živi i radi u Njujorku i argentinskoj umetnici La Čoli Poblete (La Chola) iz Buenos Airesa, koju je Dojč banka, inače, proglasila za “umetnicu godine” 2023.

Zlatni lav za najbolji nacionalni paviljon među zvanično 88 učesnika dodeljen je australijskom - za izložbu “kith and kin” Arčija Mura i kustoskinje Eli Butrose (Ellie Buttrose), uz obrazloženje da je umetnik mesecima radio na monumentalnom ručno iscrtanom porodičnom stablu “prvih nacija”, odnosno 65.000 godina istorije (zabeležene i izgubljene) koju je iscrtao belom kredom na crnim zidovima i stropu, pozivajući posetioce da popune praznine i zavire u inherentnu krhost te žalosne arhive. Plutajući u jarku vode zvanični državni zapisi reflektuju Murova intenzivna istraživanja aboridžinskog naroda.

Prema navodima žirija, kojim je predsedavala američka kustoskinja i profesorka na Kolumbija univerzitetu Džulija Brajan-Vilson (Julia Bryan-Wilson), Murova instalacija izdvaja se snažnom estetikom, poetičnošću i sazivanjem zajedničkog gubitka zbog skrivene prošlosti. Popisom na hiljade imena, Mur nudi i tračak mogućnosti za oporavak, istakao je žiri, koji su činili i indonežanska kustoskinja i autorka Alia Svastika, nigerijski kustos i likovni kritičar Čika Okeke-Agulu, italijanska kustoskinja Elena Kripa i francusko-kolumbijska kustoskinja Marija Injes Rodrigez.

Mur je rekao da aboridžinski sistemi srodstva uključuju sva živa bića iz okoline u veću mrežu povezanosti, pa i sama zemlja može biti mentor ili roditelj detetu. "Svi smo mi jedno i sada delimo odgovornost za brigu za sva živa bića i u budućnosti", poručio je Mur.

Specijalno priznanje dodeljeno je Kosovu za izložbu “Odjekujuća tišina metala i kože” umetnice Dountine Kastrati, čija je kustoskinja Eremire Krasnići, a komesarka Hana Halilaj iz Nacionalne galerije Kosova.
Skulpturalna instalacija Doruntine Kastrati, kako je istakao žiri, odnosi se na nejednakost ženskog rada naspram muškog. Istražujućo deindustrijalizaciju ekonomije i deregulaciju tržišta rada, Doruntina Kastrati susreće se sa (ne)materijalnim oblicima prekarnog rada u “lakim” industrijama nakon rata na Kosovu 1999. godine.

Rodni aspekt rada u industrijama kao što je proizvodnja hrane učinio je žene ekonomski ranjivima i gurnuo ih na političku marginu. Projekat Doruntine Kastrati bavi se iskustvima 12 radnica fabrike ratluka u njenom rodnom Prizrenu, drugom po veličini gradu na Kosovu. Delom zbog toga što rade stojeći, gotovo jedna trećina njih podvrgnuta je operaciji zamene koljena. Metalni predmeti koji im se ugrađuju u kolena tragovi su višečasovnog rada za male plate. Instalacija Kastratijeve sastoji se od metalnih skulptura oblikovanih po uzoru na ljuske različitih orašastih plodova koji se koriste kao sastojci u turskim ratlucima. Nabijeni simboličkim značenjem i aludirajući na odvojenost žena iz radničke klase, sastavni delovi izložbe u kosovskom paviljonu, kako je naveo žiri, odaju počast narativima u prvom licu i stvaraju oštre asocijacije.

Zlatni lav za najboljeg među 331 učesnikom centralne izložbe 60. Bijenala “Stranci svuda” dodeljen je novozelandskom Mataho kolektivu, koju čine četiri umetnice maorskog porekla koje su predstavile svetleću tkanu strukturu koja se poetično ukršta u galerijskom prostoru. Referišući na matrilinearnu tradiciju tekstila sa kolevkom nalik na utrobu, instalacija je i kozmologija i sklonište, istakao je žiri, navodeći da impresivna veličina tog rada predstavlja inženjerski poduhvat koji je verovatno bilo moguće postići jedino zajedničkom snagom i kreativnošću grupe. Blistav uzorak senki na zidovima i podu asocira na tehnike predaka i gestove koji ušućuju na buduću upotrebu takvih tehnika.

Karima Ašadu dobila je Srebrnog lava za naboljeg mladog umetnika/cu na centralnoj izložbi ta video rad “Machine Boys” i sa njim povezanom skulpturom “Venac” (Wreath) kojima preokreće rodne pretpostavke o pogledu i onome što se smatra prikladnim za obeležavanje. Uz gorljivu intimnost, ona beleži ranjivost mladića sa agrarnog severa Nigerije koji su emigrirali u Lagos i završili vozeći ilegalne motorciklističke taksije. Njen feministički objektiv kamere izuzetno je osetljiv i intiman, beležeći supkulturno iskustvo biciklista i njihovu ekonomsku nesigurnost. Majstorskom montažom, koja privlači, a opet suptilno kritikuje predstavljenu muškost, njena senzualna pažnja usmerena na površine mašine, mesa i odeće otkriva marginalnu egzistenciju vozača motorcikala.

Specijalno priznanje dodeljeno je dugogodišnjoj umetnici, pedagoškinji i aktivistkinji Samiji Halabi čija je predanost politici apstrakcije povezana sa nepokolebljivom pažnjom prema patnji naroda Palestine. Njeno, kako je istakao žiri, prekrasno izvedeno modernističko slikarstvo u segmentu “Nucleo Storico” izložbe “Stranci svuda”, pod nazivom “Crno je lepo“, sugeriše ne samo suverenitet mašte već i važnost globalne solidarnosti.

Dobitnica specijalnog priznanja na centralnoj izložbi je i argentinska umetnica La Čola Poblete (La Chola) koja se, kako je naveo žiri u obrazloženju, kritički poigrava istorijama kolonijalnog predstavljanja iz perspektive trans-domorodaca. Njena multivalentna umetnost - uključujući akvarel, tkaninu i fotografiju, opire se egzotizaciji domorodačkih žena dok insistira na snazi seksualnosti. Ona pristupa zapadnoj religioznoj ikonografiji i autohtonim duhovnim praksama sa trans i queer osećanjem, izokrećući odnose moći s delima koja se odnose na znanje predaka iz Južne Amerike.

Zlatnog lava za životno delo na 60. Bijenalu umetnosti dobile su, kako je ranije već saopšteno, brazilska umetnica rođena u Italiji Ana Marija Maiolino i turska umetnica Nil Jalter, koja živi i radi u Parizu.

Prema koncepciji umetničkog direktora 60. Bijenale umetnosti u Veneciji Adrijana Pedrose iz Brazila, naslov centralne izložbe “Stranci svuda” preuzet je od umetničkog kolektiva Kler Fonten (Claire Fontaine) iz Pariza i Palerma i njihove serije radova iz 2004. godine - neonskih skulptura u različitim bojama koje na skoro svim jezicima ispisuju reči “Stranci svuda”. Sam termin vodi poreklo od imena torinskog kolektiva koji se borio protiv rasizma i ksenofobije u Italiji početkom 2000-ih Stranieri Ovunque.

Fokus je na umetnicima koji su stranci, imigranti, iseljenici, prognani i izbeglice - posebno oni koji su se kretali između globalnog juga i globalnog severa, ali su ostali ispod radara globalne stručne i najšire javnosti.

Ovo je prvo Bijenale u Veneciji koje je osmislio kustos koji se otvoreno izjašnjava kao queer, a prvi je i koji je na tom mestu iz Latinske Amerike. Jubilarno izdanje Bijenala u Veneciji biće obeleženo i dosad najvećom prezentacijom domorodačke i queer umetnosti, a prema rečima Pedrose, predstavlja provokaciju.

Među 88 nacionalnih paviljona u Arsenalu i Đardinima, kao i na različitim lokacijama u Veneciji, četiri zemlje učestvuju prvi put – Benin, Etiopija, Tanzanija i Istočni Timor, dok su Nikaragva, Panama i Senegal prvi put u sopstvenim paviljonima, a ne u gostima.

Ponovo su u Veneciji i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, a i ovoga puta svojevoljno nema Rusije, koja je ustupila paviljon Boliviji, dok je izraelsko učešće u znaku protesta svetske umetničke zajednice zbog rata u Pojasu Gaze.

Srbiju predstavlja Aleksandar Denić projektom “Exposition Coloniale”, u organizaciji Muzeja grada Beograda, čija je direktorka Jelena Medaković i komesar izložbe, a kustoskinja je Ksenija Samardžija. Bosna i Hercegovina učestvuje projektom “Mera mora” Stjepana Skoka, čiji je kustos i ujedno komesar Martin Ivanović. Hrvatsku predstavlja Vlatka Horvat projektom “Priručnim sredstvima”, u organizaciji Ministarstva kulture, u saradnji sa kustoskinjom Antoniom Majačom. Crnu Goru predstavlja Darja Bajagić projektom “Potrebno je ostrvo za ovako dobar osećaj” koji je posvećen ostrvu i nekadašnjem logoru Mamula. Izložba Crne Gore, čiji je komesar Vladislav Šćepanović, a kustoskinja Ana Simona Zelenović, nije više u Palati “Mali Pjero”, već u venecijanskom distriktu Ospedaleto. Severnu Makedoniju predstavlja Slavica Janešlieva projektom “Inter Spem et Metum", čija je kustoskinja Ana Frangovska, a komesar je Dita Starova Ćerimi. Sloveniju predstavlja Nika Špan projektom „Baštenska tajna za tebe“, čiji  je kustos Vladimir Vidar, a komesar je Martina Vovk.

Bijenale je otvoreno do 24. novembra.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r