Aplauz za Botu Nikolića u Jugoslovenskoj kinoteci
Komemoracija povodom smrti čuvenog direktora fotografije i reditelja Božidara Bote Nikolića održana je 25. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu njegove porodice, mnogobrojnih kolega i prijatelja, a o životu i radu autora, čiji se filmovi ubrajaju među klasike srpske i jugoslovenske kinematografije, govorili su direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, reditelj Lordan Zafranović i direktor fotografije Miloš Kodemo. Emitovane su i video poruke glumaca Radeta Šerbedžije i Nataše Ninković, te pročitano pismo Branke Petrić, a u ime porodice zahvalila je Nikolićeva supruga Žana Rolović.
Umesto minutom ćutanja, okupljeni su, na poziv Pantelića, gromoglasnim aplauzom iskazali počast legendi domaće kinematografije.
"Božidar Bota Nikolić ostavio je dubok i budućim generacijama vidljiv trag u istoriji kinematografije. Kao direktor fotografije i reditelj, ispisao je stranice jugoslovenskog i srpskog filma. Nagrađivan od Beograda, preko Pule i Bitolja, do Montreala, Nikolić je kroz svoju bogatu karijeru sarađivao sa velikanima filma, kojima i sam pripada. Od Beštija, preko Pada Italije, Dečka koji obećava, Živeti kao sav normalan svet, Za sada bez dobrog naslova, do Balkanskog špijuna ili Tri karte za Holivud, koje je i režirao, Nikolić je u ove pokretne slike uneo sav svoj dar i učinio ih besmrtnim. Svojim ogromnim talentom, znanjem i skoro početničkim entuzijazmom koji ga je krasio i u poznim danima, stvorio je opus koji na najbolji način svedoči o kvalitetu i značaju jedne kinematografije koja ima i imaće značajno mesto u istoriji svetskog filma", naglasio je Pantelić.
Ističuči da je Nikolić bio veliki kako profesionalno, tako i privatno, Pantelić je dodao da mu Jugoslovenska kinoteka duguje posebnu zahvalnost za podršku koju joj je pružio na samom početku procesa digitalne restauracije domaćeg igranog filma.
Lordan Zafranović je napomenuo da su ljudi koji se bave filmom - jedna velika familija.
"Strašno smo povezani i kad neko od nas ode, otišao je jedan deo nas. Bez toga dela smo nekako krnji, nekako slabiji. Čitava jedna generacija je otišla. Dosta je teško zamisliti neki novi film bez tih ljudi", izjavio je slavni reditelj, čiji je brat, montažer Andrija Zafranović preminuo pre tri meseca.
Lordan Zafranović, foto: Zorica Dimitrijevic/SEEcult
Zafranović se prisetio kako je Nikolića upoznao u Zagrebu, kada je reditelj Vatroslav Mimica radio Poslednji podvig diverzanta Oblaka (1978).
"Pored Pintera, Trajkovića, Tanhofera, velikih snimatelja iz Zagreba, Mimica je uzeo mladog, talentiranog beogradskog crnogorskog autora o kome mi nismo znali. A Mimica je znao da mu je potrebna jedna moderna kamera, upravo ono što je Boža radio. Imao je izuzetnu ruku i osećaj za dužinu kadra, za ritam i za pokret kamere", istakao je Zafranović.
Kasnije, kada je planiran Pad Italije (1981) – "nije bilo dileme", dodao je.
"Kada su planirane sekvence, nije bilo plana i kontraplana koje ja ne upotrebljavam, nego dugi kadrovi i tu se odmah kao jedan od najboljih za to nametnuo Boža Nikolić. Ali ne samo to. On nije bio samo kamerman, on je štitio integritet onog autora koji je sebi postavio neke ciljeve i rekao šta želi. I onda, ako je nešto manjkalo unutar toga, ako organizacija nije uspela da napravi šta treba, on je insistirao kao da je to njegov osobni autorski film. Tu mi je on bio kao jedna vsrta pomoćnika režisera. Svađao se sa organizacijom, to su bile velike drame, da bismo dobili ono maksimalno. I to se kasnije u filmu vidi", rekao je Zafranović.
Nikolić je uz sve to imao i strahovitu pozitivnu energiju: "Ja se bavim time da energije svih saradnika sabijem u taj filmski kvadrat. Tu je maksimalnu energiju imao Boža i to se vidi u svakom kadru Pada Italije, ta energija izlazi iz filma".
"Izuzetan čovek, filmaš, sa osećajem za kadar. Vrlo su retki takvi. Hvala mu u ime naše velike filmske familije, i u ime onih koji nisu više živi, u ime moga brata i drugih koji su nas napustili, nažalost, u ovoj pandemiji", rekao je Zafranović.
Direktor fotografije Miloš Kodemo podsetio je da je u svet pokretnih slika ušao kao tinejdžer, igrajući u Nikolićevom filmu Tri karte za Holivud (1993).
"Boža je pored izuzetnog snimateljskog dara, imao i dar da otkriva mlade talente, glumce. Mada je kod mene napravio grešku, jer sam vrlo brzo shvatio da mi je interesantnije ono što se dešava iza kamere. Opčinio me je proces stvaranja filma, taj pozitivni haos u kojem učestvuje veliki broj ljudi različitih profesija. Gledajući ga kako maestralno diriguje tim orkestrom, shvatio sam da želim da se bavim time, da budem Boža", rekao je Kodemo.
Kako je istakao, Nikolić je imao strpljenja da mu odgovara na sva pitanja i tokom snimanja i kasnije, kada se spremao za Akademiju, za smer kamere koji je Nikolić završio kao prva generacija.
"Dosađivao sam mu, imao sam milion pitanja, a on mi je s lakoćom i puno emocija pokazivao kako kamera radi, kako sve funkcioniše. To strpljenje i želja da nekom mladom otkrije taj svet došli su iz njegvog detinjstva, jer je i on imao uzor, komšiju fotografa uz kojeg je otkivao magični svet svetla i senke i tehnike potrebne da se to prenese na fotografiju ili filmsko platno", naveo je Kodemo.
"Kasnije, tokom školovanja i rada shvatio sam da ne pravi film tehnika već čovek. To je i Boža govorio - da su kamera i ostale stvari potrebne za snimanje alat koji nam omogućava da ono što zamislimo prenesemo drugima da vide. Boža je tim alatom vladao maestralno", zaključio je Kodemo.
Rade Šerbedžija je rekao da je sa Nikolićem radio dosta filmova, a posebno je pomenuo Život je lep (1985), te istakao da je Nikolić bio jedan od najgenijalnijih filmaša koje je poznavao, a njegova kamera veličanstvena.
"Uz filmove, tu je i prijateljstvo, sećanje na lepe životne trenutke. Zato i ovaj prilog snimam dok spremam škampe na buzaru. Boža je obožavao Jadransko more. Po tome ga pamtim", rekao je Šerbedžija.
Nataša Ninković se emotivno prisetila svoje prve uloge u filmu Tri karte za Holivud, dodajući da ne bi mogla da zamisli bolji način da uđe u svet filma. "Posle su dolazile veće i značajnije uloge, ali nikada nisam zaboravila to vreme, ljubav, razumevanje, širok osmeh koji si imao za mene, kako tada tako i kasnije", rekla je ona.
"Boža je bio istinski filmski čovek koji je voleo, prepoznavao i reagovao na prave, istinske vrednosti u našem poslu. Svoj talenat i uspeh nosio je sa lakoćom, dostojanstveno, nepretenciozno, sa jednom boemskom razbarušenošću“, rekla je Nataša Ninković. Kako je dodala, nisu ga zaobišle ni neke nepravde tokom karijere, ali je do kraja zadržao strast prema filmu.
Branka Petrić, koja je sa Nikolićem snimala Balkanskog špijuna, (1984) izrazila je žaljenje što se dragocena ogrlica koju je činilo toliko sjajnih ljudi polako osipa.
"Talenat, kamera, režija, dobrota, strpljivost, posvećenost i nadasve uvek prisutni osmeh, a sve to sa nekom lakoćom i kao usput, tako ću se sećati našeg Bože", poručila je Branka Petrić.
Na komemoraciji je emitovan i deo intervjua Božidara Nikolića u kojem daje savet mladim kolegama da paze da se ne potroše emotivno u prvim godinama rada, da čuvaju sebe od onih stvari koje emotivno lome čoveka.
Nikolić je naveo i davni razgovor sa svojim profesorom Vladetom Lukićem, kome se požalio da je mnogo teško snimiti dobar film.
"Profesor je odgovorio: 'Nije ko umije'. Tako sam se ja trudio da pokažem i sebi i drugima da umem. Ono što nisam umeo to je da se izborim za neke pozicije pričom. Ja samo radim, a moji filmovi se sami izbore za nešto@, izjavio je u tom intervjuu Nikolić.
Nakon komemoracije prikazan je film Tri karte za Holivud, koji je digitalno restaurisan u okviru projekta Vip Kinoteka.
Božidar Bota Nikolić preminuo je 13. maja u 80. godini.
Rođen u Nikšiću 1942. godine, Nikolić je u dugoj i plodnoj karijeri snimio je više od 50 filmova. Za snimateljski rad dobio je dve Zlatne arene na festivalu u Puli - za “Beštije” (1978) Živka Nikolića i “Život je lep” (1985) Bore Draškovića. Zlatnu arenu osvojio je, zajedno sa Dušanom Kovačevićem, i za režiju “Balkanskog špijuna” (1984). Kao direktor fotografije zaslužan je i za uspeh filmova “Pad Italije” Lordana Zafranovića, “Dečko koji obećava” Miše Radivojevića, “Ko to tamo peva” i “Maratonci trče počasni krug” Slobodana Šijana, “Petrijin venac” Srđana Karanovića... Režirao je filmove “Tamna strana sunca”, “Balkanska braća”, “U ime oca i sina”, “Jednog lepog dana”...
Nikolić je 2017. godine dobio nagradu Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS) za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji. Na 45. Filmskom festivalu u Sopotu (Sofest) 2016. godine nagrađen je statuetom “Sloboda” za doprinos filmskoj umetnosti za kameru.
(SEEcult.org)
