Antiutopijski film Mladena Đorđevića o radničkoj klasi na 52. Festu

Film “Radnička klasa odlazi u pakao” reditelja i scenariste Mladena Đorđevića, posle svetske premijere na Festivalu u Torontu, učestvuje u takmičarskom programu 52. Festa, a autor kaže da ga je snimio zato što “oseća da je radnička klasa ugrožena i da je jedan veliki deo populacije skrajnut, gurnut na marginu”.

Ova mračna drama, sa elementima treša, horora, crnog humora, prati grupu bivših radnika u malom gradu u istočnoj Srbiji, koji su u požaru i sumnjivoj privatizaciji izgubili svoje bližnje, posao i dostojanstvo. Sudski proces protiv novog vlasnika, koji uz pomoć korumpiranog gradonačelnika u propaloj fabrici pravi spalionicu opasnog otpada iz inostranstva, vuče se godinama, pa očajni radnici u borbi za pravdu pribegavaju natprirodnim, okultnim silama i osveti...

“Imamo ljude koji su saterani u ćošak i prosto nemaju izbora. Jedini izbor je da pogledaju sami u sebe i da tu pokušaju da nađu izgubljenu snagu i da onda dignu glavu, da uzvrate udarac”, izjavio je Đorđević 23. februara na konferenciji za novinare.

Napominjući da se “sve manje ljudi u arthaus krugovima bavi problemom radničke klase”, ocenio je da “levica na Zapadu smatra da je taj problem rešen, pa se bave nekim drugim pitanjima, a činjenica je da su prava radnika i na Zapadu sve ugroženija”.

“Mislim da zato ovaj film dobro prima i publika na Zapadu, sudeći po festivalima na kojima je do sada prikazan. Gledaoci se i tamo sve više prepoznaju u problemima koje imaju moji junaci”, rekao je Đorđević.

Junaci njegovog filma na kraju kreću u protest, a autor kaže da oni prvo “prolaze komplikovan put unutrašnjeg oslobađanja, da bi bili spremni za spoljnu akciju”.

“Kraj treba protumačiti tako da oni ustaju i dižu glave, da su spremni da zadaju udarac. Verujem pre svega u unutrašnju revoluciju koja se onda manifestuje spolja”, istakao je Đorđević, dodajući da govori o univerzalnom, svetskom problemu “elite koja tlači”, pa je “sve veći broj ljudi gurnut na marginu”.

“Za mene je ovo antiutopijski film jer govori o bliskoj budućnosti. Mislim da će uskoro veći deo čovečanstva biti gurnut u mrak od strane krupnog kapitala. Međutim, to je i opasnost za vladajuću elitu jer ljudi u tom mraku mogu da pronađu svoju izgubljenu snagu i da se pobune”, kazao je Đorđević.

Na pitanje portala SEEcult.org kako tumačiti scenu u kojoj bivši radnici muče gazde, ali se ubrzo i sami odaju porocima, Đorđević je odgovorio da tu “dolazi do promene uloga, gde oni koji su eksploatisani postaju eksploatatori”.

“Nisam hteo da dajem jednoznačnu poruku. Zato moji junaci u jednom trenutku počnu da maltretiraju ove koji su do juče maltretirali njih. To je priroda čoveka. Čovek je i biće slobode i biće neslobode, to je dinamičan proces. Oni se odaju poroku, ali kroz to doživljavaju katarzu. Kroz sve što prolaze tokom filma, iz činjenice da na kraju dolaze organizovano do zgrade opštine i da su spremni da se sukobe, jasno je kako se taj put završava”, rekao je Đorđević.

Grupu bivših radnika predvodi udovica Ceca, koju igra Tamara Krcunović, a njenog novog partnera, koji izvodi magijske obrede, poznati hrvatski glumac Leon Lučev. Lik Ivana Đorđevića neuspešno pokušava da gaji kuniće za izvoz, dok njegova žena (Nataša Aksentijević) rešenje nalazi u vezi sa imućnim gastarbajterom. Ratnog veterana i guslara igrao je poznati bosanski glumac Mirsad Tuka, koji je u međuvremenu preminuo.

“Divno smo sarađivali. Sve nas je duboko potresla vest o njegovoj iznenadnoj smrti”, izjavio je Đorđević.

Kako je dodao, glavni lik u ovom filmu je zapravo kolektivni, a lik Mirsada Tuke predstavlja “tradicionalnu Srbiju koja je na ispitu, prinuđen da preispita svoje vrednosti i da se iz estradnog nacionalizma pronađe jedan čistiji, iskreniji put”.

U ekipi su i prvak crnogorskog glumišta Momo Pićurić, zatim Lidija Kordić, Silvia Krizan, Olivera Viktorović, Tomislav Trifunović, Dobrila Stojnić…

Tamara Krcunović je izjavila da je kroz probe i detaljne instrukcije reditelja shvatila da treba da nađe svoj lik kao “ženu koja živi u patrijarhalnoj sredini i kojoj su oduzeli sve, a ipak pokušava na razne načine da povede te ljude”.

“Ona ima to ‘zrno ludila’, ono ‘nešto više’. Vođa se prosto sam odabere, zato što ima neki životni potencijal. Ceca se okreće natpirodnom, ali za nju je to prirodno, veruje u to, kao što je verovala i u sudove. Okreće se religiji, ali ni tu nisu našli pomoć i onda je nekako došla i do tog đavola. Ona veruje, ne ludački ili iz histerije, vrlo mirno želi da sprovede osvetu”, rekla je Tamara Krcunović.

Prema njenim rečima, najpre se iznenadila time što se u Kanadi publika smejala, a onda je uvidela “koliko je taj apsurd izašao na površinu i koliko se ljudi prepoznaju u tom ludilu kada je čovek u potpunom beznađu, više ne zna kome i čemu da se okrene, pa u ovom slučaju u đavolu vidi jedini izlaz”“.

Mladen Đorđević se nadovezao da je to “ironičan pogled na stvari” i da je đavo njemu bio “interesantan kao jedan pali bog, bog za autsajdere, bog otpadnika”.

Film je snimljen u koprodukciji kompanija iz Srbije, Grčke, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske i Rumunije.

Producent Milan Stojanović (Sense Production, Beograd) izjavio je da je snimanje dugo trajalo iz različith razloga. Proteklo je u nekoliko etapa i za celu ekipu bilo je velika avantura.

“Nedavno sam pročitao tezu da radnička klasa više ne postoji jer se pretočila u potrošačku klasu. Mislim da je ovaj film dobra metafora za to. Pravili smo film koji nije tu da samo ispituje granice između umetničkog i repertoarskog  filma, već da pokuša da komunicira sa širom publikom o jendoj važnoj društvenoj temi, da je zagolica nekim senzacijama koje nisu tako česte u domaćoj, a ni evropskoj kinematografji. Teme religije, vere i srozavanja jednog velikog sloja društva su izuzetno važne”, rekao je Stojanović.

Film “Radnička klasa ide u pakao” biće od 11. aprila na bioskopskom repertoaru.

Mladen Đorđević je ranije bio i jedan od selektora Festa, a svi njegovi filmovi prikazani su na tom festivalu, počev od “Made in Serba” (2005) o srpskoj porno industriji.

“Osećam se domaće na Festu. Volim Fest zato što od samog starta spaja art haus i repertoarski senzibilitet na najbolji mogući način”, izjavio je Đorđević, čiji je prvi dugometražni igrani film “Život i smrt porno bande” postigao veliki uspeh na međunarodnim festivalima, uključujući i nagradu za najbolji scenario na Festivalu Fantasia u Montrealu, najznačajnijem u polju naučne fantastike. Domaću premijeru imao je na 37. Festu 2009. godine, na kojem je dobio nagradu stručnog žirija “Nebojša Đukelić”.

Đorđević je i 2020. godine učestvovao u takmičarskom programu 48. Festa crnohumornim filmom “Sumrak u bečkom haustoru” o životu gastarbajtera u Austriji, koji je na granici igranog i dokumentarnog.

Novi film Đorđevića je među tri domaća ostvarenja u takmičarskom programu 52. Festa, koji od 23. februara do 3. marta nudi ukupno 108 filmova.

Premijerna projekcija filma “Radnička klasa ide u pakao” je 24. februara u MTS dvorani, gde će biti prikazn i dan kasnije, kada je na programu i u bioskopu Cineplexx Galerija, a 26. februara i u bioskopu Cineplexx Ušće.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).

(SEEcult.org)