60 godina Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu obeležava ove godine šest decenija postojanja, tokom kojih je obrazovao više od 10.000 studenata i studentkinja, a tim povodom organizuje početkom decembra svečanu akademiju, uz dva velika velika međunarodna naučna skupa i niz pratećih naučnih i drugih manifestacija.

Svečana akademija biće održana 1. decembra u Kino sali Filozofskog fakulteta, uz muzički program studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu, premijeru dokumentarnog filma o jubileju, uručenje nagrada najboljim istraživačima i studentima, te uvodne reči dekana Filozofskog fakulteta, prof. dr Ivane Živančević Sekeruš, rektora Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Miroslava Veskovića i pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj Vojvodine Vladimira Pavlova.

Plenarnim predavanjem “Doing Away With Harm” profesora Bena Bredlija sa Univerziteta Sirakuza u SAD biće otvorena prva naučna konferencija “Susreti kultura”, dok će druga, na temu “Konteksti”, namenjena mladim istraživačima, biti otvorena 4. decembra.

Jubilej Filozofskog fakulteta upotpuniće i izložba posvećena radu njegove Centralne biblioteke, koja će biti otvorena 3. decembra, kada će biti održani i susreti sa alumnistima (bivšim studentima) i penzionerima te visokoobrazovne ustanove. I Odsek za slovakistiku pridružiće se proslavi obeležavanjem 50 godina postojanja pod okriljem Fakulteta, kao i Odsek za medijske studije, koji je, kao najmlađi deo kolektiva, već obeležio deceniju rada.

Filozofski fakultet u Novom Sadu jedan je od dva najstarija fakulteta u sklopu Univerziteta u Novom Sadu, a kao i Poljoprivredni fakultet osnovan je 1954. godine.

U sastavu Filozofskog fakulteta danas je 18 odseka, na kojima redovne studije pohađa 4.916 studenata. Na akademske master studije upisano je 1.005 studenata, a na doktorske još 245.

Više od 10.000 studentkinja i studenata diplomiralo je na Filozofskom fakultetu za 60 godina, uz više od 300 magistara nauka i gotovo 400 odbranjenih doktorskih disertacija.

Gotovo 30 članova Srpske i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (SANU i VANU), kao i drugih prestižnih stranih članova akademija dao je Filozofski fakultet, koji se od 1979. godine nalazi u namenski podignutoj zgradi u Univerzitetskom kampusu, prema projektu arhitekte Aleksandra Stjepanovića, koji je za taj poduhvat dobio više nagrada.

Filozofski fakultet, kako ističu u toj ustanovi, oduvek je nastojao ne samo da svoje studente spremi za rad u prosveti, već da im pruži široko znanje sa kojim bi mogli da pronađu mesto u širokom dijapazonu kulturnih, prosvetnih, naučnih i državnih institucija i ustanova, istovremeno vodeći računa o specifičnostima i potrebama za te institucije u multikulturnoj Vojvodini. Zato je na Filozofskom fakultetu, kao jedinom u Srbiji, omogućeno studiranje na čak pet maternjih jezika (srpski, mađarski, slovački, rumunski i rusinski).

Najzvučnija imena nastavnog kadra novosadskog Filozofskog fakulteta su pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić, zatim književnik i akademik Milorad Pavić, koji je bio i dekan od 1977. do 1979. godine, lingvisti Pavle i Milka Ivić, kao i prva žena rektorka jednog univerziteta u Srbiji, Olga Hadžić.

Već prva generacija studenata istorije iznedrila je jednog akademika, potonjeg profesora na Filozofskom fakultetu i predsednika Matice srpske Čedomira Popova. On je bio i jedini istoričar na mestu dekana Filozofskog fakulteta.

I danas su profesori Filozofskog fakulteta na čelu Matice srpske: prof. dr Dragan Stanić je predsednik, prof. dr Branko Bešlin potpredsednik, a doc. dr Đorđe Đurić generalni sekretar. Takođe je i Vladimir Pavlov pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj, dok se dr Agneš Ozer nalazi na čelu Muzeja Vojvodine. Na Fakultetu je radio i novinar i analitičar Dimitrije Boarov.

Alumnisti Filozofskog fakulteta su na čelu mnogih škola, gimnazija, arhiva, muzeja i brojnih drugih društvenih, kulturnih, državnih i raznih drugih ustanova i institucija na svim nivoima i svim meridijanima, kao i u sastavu najeminentnijih medijskih kuća u zemlji i inostranstvu.

Filozofski fakultet ponosi se i međunarodnom naučnom i nastavnom saradnjom sa partnerima od SAD do Kine i Tajlanda.

Na Fakultetu od maja ove godine deluje i kineski kulturni centar - Konfucijev institut, a odličnu saradnju Filozofski fakultet ima i sa Kulturnim centrom Irana, Junus Emre institutom iz Turske, Francuskim kulturnim centrom i drugima.

U okviru Fakulteta, postoji i Centar za strane jezike, a među poslednjima koji su uvedeni su persijski, poljski, portugalski i turski jezik.

U radnom odnosu na Filozofskom fakultetu bilo je do sada gotovo 1.500 zaposlenih, kako nastavnog, tako i nenastavnog osoblja.

(SEEcult.org)