57. Bitef u oktobru, uvažavanje kontinuiteta
Međunarodni pozorišni festival Bitef biće održan u promenjenom terminu – umesto tradicionalno u septembru, 57. festivalsko izdanje najavljeno je od 3. do 10. oktobra, a razlog je, kako je izjavio novi umetnički direktor i selektor Nikita Milivojević – raspoloživost termina odabranih predstava, kojih će biti ukupno devet, šest stranih i tri iz Beograda.
Učesnici Bitefa stižu iz Nemačke, Grčke, Mađarske, Litvanije, Švedske, Burkine Faso/Belgije, a domaći predstavnici su Beogradsko dramsko pozorište, Atelje 212 i Stanica Servis za savremeni ples.
Nakon prologa 3. oktobra sa „Božanstvenom komedijom“ Franka Kastorfa i BDP-a, na svečanom otvaranju 57. Bitefa biće izvedena „Deca sunca“ Šaušpilhausa iz Bohuma, u režiji Mateje Koležnik, 4. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a na kraju predstava „Vakat“ autora i koreografa Serža Emea Kulibalija i Faso dens teatra (Burkina Faso/Belgija), 10. oktobra u prostoru koji će naknadno biti potvrđen.
Slogan 57. Bitefa je „Snago, ne pristaj da budeš nečija“, što je stih iz zbirke mlade pesnikinje Radmile Petrović.
Novina 57. Bitefa je da su uz Milivojevića u selektorskom timu dramaturškinja Tijana Grumić i producentkinja festivala Ksenija Đurović, kako je ranije već saopšteno.
„Mnogi svetski festivali imaju koselektorske timove. Pozorište je u poslednjih 10-15 godina postalo jedan hibrid, gde se ne razaznaju tačno granice plesnog, dramskog, postdramskog teatra, instalacije. Sve je sada pod jednim kišobranom koji nazivamo izvođačke umetnosti. U skladu s tim je razmišljanje da je bolje sagledati iz različitih perspektiva ono što bi trebalo da bude program Bitefa“, rekao je Milivojević 8. juna na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, koja je osnivač Bitefa.
Ksenija Đurović, Nikita Milivojević, Tijana Grumić, foto: Nenad Šugić
Kseniju Đurović više zanima plesna scena, a Tijana Grumić je višestruko nagrađivana dramska spisateljica, pa je ta mnogostrukost pogleda dobra za Bitef, naveo je Milivojević, koji smatra da je „tako i više demokratski, jer zašto bi jedan čovek o svemu odlučivao“.
Napominjući da ima najlepša sećanja na period proveden na Bitefu pre 15-ak godina, istakao je da Bitef za njega podrazumeva kontiniutet.
„Postoji nešto što su u ovaj festival tokom 57 godina ugrađivali mnogi ljudi pre nas. Uvažavanje kontinuiteta i onoga što su oni ugradili u oblikovanje identiteta Bitefa je veoma važno. U tom smislu ide moja zahvalnost mom kolegi, prethodnom umetničkom direktoru Ivanu Medenici, s kojim smo se dogovorili da jednu njegovu ideju bar za ovo izdanje festivala sačuvamo. To je prolog koji je uvek imao vezu s prethodnim festivalom. Učinilo nam se da je zbog kontinuiteta važno da predstavu koju je on želeo da selektuje stavimo na početak 57. Bitefa“, izjavio je Milivojević.
„Božanstvena komedija“ biće izvedena van konkurencije. „Istovremeno Kastorf je kao veliko ime evropskog pozorišta replika na ona izdanja Bitefa kada smo zaista želeli da vidimo šta to veliki evropski reditelji donose, šta i na koji način rade“, rekao je Milivojević, dodajući da u pratećim programima i dalje ostaju Bitef polifonija i Cirkobalkana.
Tijana Grumić zahvalila je Bitefu na pozivu i kolegama iz selektorskog tima na dobroj saradnji „u ne tako velikom roku koji smo imali da spremimo ovaj festival“.
Predstavljajući program rekla je da su „Deca sunca“ zasnovana na klasičnom delu Maksima Gorkog „o višoj građanskoj klasi koja je usredsređena na sebe i svoje probleme, a zanemaruje svet koji se dešava oko njih, propast tog sveta, ustanak proletarijata, pobunu na ulicama. Slovenačka rediteljka Mateja Koležnik smešta radnju u 1960-te godine i na vrlo detaljan, psihološki istančan način gradi likove u hiperrealističnom scenskom prostoru“.
Deca sunca, foto: Matthias Horn
Sledeća predstava je „Zbogom, Lindita“ Nacionalnog teatra Grčke iz Atine, prema konceptu i u režiji Marija Banušija, 5. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu.
„Budući da je misija Bitefa i promovisanje novih imena, pozvali smo predstavu mladog autora albanskog porekla koji radi u Grčkoj. Ovo je njegova druga profesionalna režija, a bavi se balkanskim zagrobnim običajima, donoseći nešto nama poznato, ali i novu poetiku, specifičan scenski izraz i estetiku“, rekla je Tijana Grumić.
Predstava „Kao i sve slobodne djevojke“ Tanje Šljivar u režiji Selme Spahić biće izvedena 6. oktobra na matičnoj sceni u Ateljeu 212.
Prema rečima Tijane Grumić, „to je važna predstava i u skladu je sa ovogodišnjim sloganom, jer na neki način osnažuje i ohrabruje one glasove koji su skrajnuti, a reč je o 13-ogodišnjim devojčicama koje su zatrudnele na eskurziji“.
Kao i sve slobodne djevojke, foto: Boško Đorđević
Iz Budimpešte stiže „Raspevana mladost“, čiji su mladi autori Judit Berec, Bence Đerđ Palinkaš i Mate Sigeti, u produkciji Trafo House of Conteporary Arts. Šestoro mladih izvođača nastupiće dva puta, 6. i 7. oktobra, a prostor još nije potvrđen.
„Ova a kapela opereta je već zapažena na mnogim svetskim festivalima. Inspirisana je statuom Raspevana mladost koja je stajala ispred Stadiona naroda, a obuhvata izjave iz medija iz 50-ih godina 20. veka i savremene izjave političara i javnih ličnosti. Bavi se turbulentnim periodom mađarske istorije, ispituje uticaj sporta, muzike i kulture na vladajuću ideologiju“, rekla je Tijana Grumić.
Opera-performans „Sunce i more“, čije su autorke Rugile Barzžukaite, Vaiva Grainite i Lina Lapelite, u produkciji Neon Realism iz Kaunasa, biće izvedena 7. i 8. oktobra u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“.
Ksenija Đurović je istakla izvrsnost ove predstave koja je bila litvanski predstavnik na 58. Bijenalu u Veneciji gde je osvojila Zlatnog lava. „Bilo nam je važno da je smestimo i lokalno u kontekst koji joj pripada, a to je zgrada koju koristi i uspešno oživljava Udruženje likovnih umetnika Srbije“.
Domaća predstava „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ autora i koreografa Igora Koruge, u produkciji Stanice Servis za savremeni ples, na repertoaru festivala je 8. oktobra u Bitef teatru, gde je nedavno premijerno i izvedena, a nastala je u saradnji sa Milicom Ivić i šestoro pionira plesne scene - Anđelijom Todorović, Nelom Antonović, Sanjom Krsmanović Tasić, Tatjanom Pajović, Jelenom Jović i Borisom Čakširanom.
Ksenija Đurović je istakla da se ta predstva „na veoma dirljiv i politički precizan način bavi razvojem plesne scene kod nas, a na određeni način i onim što će se desiti sutra, kada savremeno stvaralaštvo postane nasleđe“ i kako se plesne prakse čuvaju u zemlji koja, nažalost, nema ni jednu instituciju nadležnu za tu oblast.
Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom, foto: SEEcult
Komad Ivane Sajko „#Jeanne“ u režiji Anje Suše, u produkciji Riksteatrena i Dramatena iz Stokholma, biće izveden 9. oktobra. Prostor će naknadno biti potvrđen.
„Drago nam je da ponovo na festivalu očekujemo Anju Sušu, nekadašnju selektorku Bitefa, kao i tekst „Žan“ jedne od najtalentovanijih savremenih spisateljica Ivane Sajko. To je savremena verzija bajke o Jovanki Orleanki. Jedna mlada žena pokušava da uništi klasne nejednakosti i postaje simbol borbe, a takođe i pozicije mladih u društvu gde ih niko ne pita dok se ne dogodi nešto strašno“, izjavila je Ksenija Đurović.
Pominjući da „Bitef skreće pažnju na fenomene u društvu koji su skrajnuti“, rekla je da je u tom kontekstu i predstava „Vakat“ koreografa Kulibalija iz Burkine Faso koji živi u Belgiji od 2002. godine, a koja će biti izvedena 10. oktobra, u prostoru koji treba da bude potvrđen.
„Polazišna tačka za ovaj rad je društveno-politička situacija u svetu u kojem vlada strah od drugog i od svega drugačijeg. Radujemo se virtuoznoj izvedbi plesa i ovakvoj vrsti manifestacije straha, agresije i bola, glavnih osećanja s kojima se ti drugi susreću kao marginalizovani i skrajnuti“, rekla je Ksenija Đurović.
#Jeanne, foto: Markus Garder
Gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić istakla je da je Bitef manifestacija od izuzetnog značaja za Grad Beograd kao „festival koji je svojom hrabrošću da preispituje nove ideje i pozorišne prakse odavno prevazišao granice naše zemlje, regiona, pa i kontinenta“.
„Već 57 godina Bitef ukazuje na važnost kulture i umetnosti u najširem smislu. Postao je sinonim za eksperiment, kreativnost, inkluzivnost, izgradnju mostova, otvaranje dijaloga. Predstavlja prostor koji je postao i simbol naše posvećenosti promovisanju kulturne raznolikosti i podsticanju inkluzivnosti“, rekla je Nataša Mihailović Vacić, dodajući da je u gradskom budžetu za 57. Bitef izdvojeno 35 miliona dinara.
Pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo Radovan Jokić čestitao je Nikiti Milivojeviću na novom mandatu na čelu Bitefa, a njegovim prethodnicima, „ljudima koji su vodili festival posle slavnih osnivača, što su uspeli da održe nimalo jednostavan, izuzetno blagodaran, ali komplikovan duh Bitefa“.
Pominjući, kako je rekao, večni podnaslov Bitefa - Nove pozorišne tendencije, Jokić je ocenio da je Bitef „mesto vežbanja slobode, mesto za preispitivanje i apsolutni uvaženi centar za dijalog“.
Foto: Nenad Šugić
Direktor Bitefa i Bitef teatra Miloš Latinović izrazio je nadu da će se festival iduće godine vratiti u svoj uobičajeni septembarski termin.
Za podršku u realizaciji 57. Bitefa zahvalio je Sekretarijatu za kulturu Beograda, Ministarstvu kulture Srbije, ambasadi Nemačke i Gete institutu, novom-starom partneru agenciji Nju moment koja je kreirala vizuelni identitet festivala i sponzorima.
Izvršni kreativni direktor New Moment New Ideas Beograd Veljko Golubović izrazio je zadovoljstvo obnovljenom saradnjom sa Bitefom. Kratko uputstvo o ideji i programu Bitefa poslato je svim Nju moment agencijama u regionu, kako je rekao Golubović, od Triglava do Crnog mora. Stiglo je 50 radova, a kao najbolji izabran je predlog art direktora beogrdske agencije Ivana Savića.
(SEEcult.org)
