55 godina Muzeja savremene umetnosti Beograd

Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), svečano otvoren 20. oktobra 1965. godine, obeležava 55 godina od osnivanja besplatnim ulazom za publiku u narednih nedelju dana, koju će primati u ograničenom broju, s obzirom na epidemiološku situaciju. MSUB je pozvao posetioce da ponesu fotografije, anegdote, pesme i slične uspomene koje ih vezuju za tu instituciju, koja je tokom 55-godišnje istorije čitavu deceniju bila zatvorena za javnost zbog odlagane rekonstrukcije, konačno završene 2017.

U MSUB-u je u toku izložba akvizicija iz perioda od 1993. do 2019. godine, a besplatan ulaz imaće posetioci koji sa sobom ponesu neku uspomenu na tu instituciju. Predmeti posetilaca biće istaknuti na panou, koji će biti postavljen pored Knjige utisaka u lobiju MSUB-a. U Knjigu utisaka posetioci mogu upisati priču o tome na koji način pamte MSUB, kako je neka izložba ostavila poseban utisak na njihov život ili o prijateljstvima koja su nastala prilikom posete.

Uz besplatan ulaz na izložbu “Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993-2019”, posetioci koji su se unapred prijavili imaju priliku da prisustvuju i autorskom vođenju 21. oktobra u 18 sati, uz učešće dr Rajke Bošković i Žakline Ratković. Jedna od najmlađih polaznica Dečjeg kluba MSUB Vera Jovančević (6) slikaće tom prilikom uživo u muzejskom prostoru.

MSUB je organizovao izložbu akvizicija kao pokušaj da pruži uvid u jednu od svojih najznačajnijih delatnosti, odnosno u strategije i politike otkupa umetničkih dela koje su sprovođene poslednjih 25 godina. Povod za tu izložbu, prema navodima MSUB-a, bila je i činjenica da se muzejski fond uvećao u tom periodu za više od 1.400 dela domaće, regionalne i evropske moderne i savremene umetnosti.

Prema navodima MSUB-a, dela su nabavljana planski, putem otkupa sa domaćih i međunarodnih izložbi realizovanih u tom muzeju, kao i preko poklona umetnika ili njihovih naslednika, ali i neposrednim kontaktima sa samim umetnicima, čiji su radovi ključni za razumevanje i sagledavanje tokova savremene umetnosti. Iz današnje perspektive, kako ističe MSUB, taj umetnički fond pozicionira se kao jedan od relevantnijih za izučavanje i izlaganje umetnosti srpskog i jugoslovenskog prostora, čime poprima širi međunarodni značaj. Prateći širok dijapazon različitih jezičkih specifičnosti, kao i raznovrsnih fenomena prisutnih u umetnosti od početka 20. veka do danas, izložba je koncipirana u 14 tematsko-problemskih celina, prema koncepciji autorskog tima koji čine: mr Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković, Svetlana Mitić i Žaklina Ratković.

Centralnu postavku u zgradi MSUB-a na Ušću čini 13  celina: Muzej u muzeju, Postulati modernizma, Društvo – Politika – Umetnost, Skulptura kao izraz suštine bića, Skulptura – Objekat – Instalacija, Ekspresivna površina / Izlazak u prostor, Simina 9a, U pukotinama političke prošlosti, Dihotomije modernizma, Unutra / Spolja, Lično / Javno, Obnova subjektivnosti i Aporije savremene scene, dok je 14. celina Kroz portret, čiji je kustos Miroslav Karić, postavljena u prostoru Galerije-Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Prateći program izložbe akvizicija obuhvata autorska vođenja, razgovore sa umetnicima, predavanja, radionice Dečjeg i Omladinskog kluba.

Zbog trenutne epidemiološke situacije u MSUB-u može boraviti istovremeno najviše do 30 osoba, a prilikom posete obavezno je nošenje zaštitne maske i održavanje fizičke distance u razmaku od minimum dva metra između dvoje posetilaca. Pri ulasku u zgradu Muzeja obavezna je dezinfekciju ruku i beskontaktno merenje telesne temperature.

Noviju istoriju MSUB-a obeležila je desetogodišnja rekonstrukcija, koja je posle više odlaganja konačno završena u oktobru 2017. godine, kada je zgrada na Ušću otvorena sedmodnevnim danonoćnim besplatnim ulazom za posetioce na izložbu Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki MSU.

MSUB je 2019. godine ponovo bio zatvoren tokom leta za posetioce – zbog priprema kompleksne retrospektive Čistač Marine Abramović, svetske zvezde performansa koja se tim projektom nekoliko evropskih muzeja vratila u rodni Beograd posle 44 godine nakon poslednje samostalne izložbe (u Salonu MSUB).

I sklapanje izložbe “Čistač” dovelo je do ponovnog zatvaranja vrata MSUB-a za posetioce krajem januara, a planirano otvaranje izložbe akvizicija krajem marta moralo je da bude odloženo zbog pandemije virusa korona. MSUB je stoga najpre postavio izložbu akvizicija u virtuelno okruženje, a ponovo je otvoren za posetioce tek krajem juna.

I Salon MSUB-a u Pariskoj zatvoren je u martu zbog pandemije, a i dalje ne radi zbog renoviranja.

Proteklu godinu MSUB-a obeležilo je i imenovanje Viktora Kiša za v.d. direktora, koje je naišlo na burne reakcije stručne, ali i najšire javnosti. Kiš je imenovan za v.d. direktora godinu dana nakon raspisivanja konkursa za izbor direktora, kojim je trebalo da konačno bude okončano višegodišnje v.d. stanje. Uprkos tome što nije bilo primedbi na sprovođenje konkursa, na koji su se prijavila četiri kandidata - dotadašnji v.d. direktor Slobodan Nakarada, istoričari umetnosti i kustosi Branislav Dimitrijević i Zoran Erić, te umetnik Vladislav Šćepanović, koji je svojevremeno bio v.d. direktor MSUB-a, Vlada Srbije imenovala je Kiša na predlog Ministarstva kulture i informisanja, a ta odluka ostala je zvanično neobrazložena.

MSUB je svečano otvoren 20. oktobra 1965. godine prvom stalnom postavkom umetničkih dela koja su do tada otkupljena za zbirku. Među njima su bila remek-dela poput Pijane lađe Save Šumanovića, Devojčice u kolicima Jovana Bijelića, Vile na Hvaru Petra Dobrovića i mnogih drugih.

MSUB je nastao od Moderne galerije, koja je rešenjem svog Saveta od 22. marta 1965, uz odobrenje Skuštine grada Beograda, promenila dotadašnji naziv u Muzej savremene umetnosti.

Svečani govor na otvaranju MSUB-a održali su osnivač i upravnik Miodrag B. Protić i tadašnji predsednik Skupštine grada Beograda Branko Pešić.

Oktobarska nagrada za najbolja dostignuća u oblasti arhitekture dodeljena je Ivanu Antiću i Ivanki Raspopović za realizaciju zgrade MSUB-a, koji je na dan otvaranja imao u fondu oko 3.000 dela (slika, tapiserija, skulptura, objekata, crteža, grafika).

(SEEcult.org)