46. Mokranjčevi dani
Festival posvećen slavnom srpskom kompozitoru i dirigentu Stevanu Stojanoviću Mokranjcu (1856-1914), 46. Mokranjčevi dani, svečano je otvoren 9. septembra u Negotinu, a tradicionalnu besedu održao je violinista Stefan Milenković, osvrćući se na težak položaj klasiccne muzike u današnjem svetu.
Festival posvećen slavnom srpskom kompozitoru i dirigentu Stevanu Stojanoviću Mokranjcu (1856-1914), 46. Mokranjčevi dani, svečano je otvoren 9. septembra u Negotinu, a tradicionalnu besedu održao je violinista Stefan Milenković, osvrćući se na težak položaj klasiccne muzike u današnjem svetu.
“Pitamo se zašto mladi ljudi ne dolaze na koncerte? Iskreno zašto bi i dolazili? U današnjem svetu interneta, neverovatnih digitalnih specijalnih efekata i milijardu drugih stimulansa, koji su doduše dizajnirani da nadraže najprimitivnniji deo našeg mozga, klasična muzika jednostavno ne može da parira. Zato organizatori imaju problema da prodaju ulaznice za neki koncert, pa koriste manje sale, zbog toga se honorari umetnika spuštaju i odjednom od namere za ekslkuzivom i očuvanjem postižemo suprotno - klasična muzika i umetnici bivaju na dlu lestvice šou biznisa. E to već ne mogu da prihvatim, jer vežbanje koje sam uložio se ne broji satima, danima ni mesecima već , kada bih sabrao sve vreme koje sam uložio u violinu, to bi bile godine neprekidnog vežbanja”, rekao je Milenković, nekadašnje ccudo od deteta iz Beograda, koji već godinama živi i radi u SAD.
Milenković će 10. septembra održati koncert u Domu kulture, uz klavirsku pratnju Istre Pečvari.
Mokranjčeve dane svečano je otvorio ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković, isticcući potrebu ccuvanja baštine i tradicije.
Marković je istakao da Mokranjac nije samo beležio note koje je čuo, već je našao način da sačuva autentičnu poruku i zvuk sa ovih prostora i pretvori ih u formu koju ceo svet razume.
“I naš je zadatak da sačuvamo pre svega ono što ne košta. To su muzika, tradicija, narodni običaji, odeća, sve ono što nas razlikuje od susednih naroda. Za to novac nije potreban”, poruccio je Marković u dvorištu rodne kuće Mokranjca, gde je program pocceo uz zvuke fanfara i Šestu Mokranjčevu rukovet u izvođenju svih učesnika natpevanja i horova Muzičke škole i Crkve svete Trojice.
Ove godine u natpevavanju, uz obaveznu Mokranjčevu kompoziciju “Njest svjat”, takmiče se Hor Orfej iz Ljutomera (dirigent Romana Rek), Hor MoisHason iz Skoplja (dirigent Tomislav Šopov), Hor Salutaris iz Minska (dirigent Olga Janum), kao i domaći horovi Prepodobni Roman Slatkopojac iz Pančeva (dirigent Tatjana Krga) i Akademski hor SKC-a iz Niša (dirigent Suzana Kostić).
Žiri za natpevavanje horova čine muzikolog Branka Radović i dirigenti Milovan Pančić i Nemanja Savić.
Drugi festivalski dan je u znaku koncerta Stefana Milenkovića, a nastupiće i Hor AKUD “Ivo Lola Ribar” iz Beograda, prošlogodišnji pobednik natpevavanja.
Među učesnicima 46. Mokranjčevih dana su i Srpski vizantijski hor “Mojsije Petrović” iz Beograda, KUD “Mokranjac" iz Mokranja, Akademski hor “Obilić” iz Beograda pod vođstvom Darinke Matić Marović,
Gudači Svetog Đorđa iz Beograda, Hor Hrama Svete Trojice iz Negotina, HOR RTS-a pod vođstvom dirigenta Mladena Jagušta, te Trio Anima iz Niša, koji će izvesti program posvećen Konstantinu Babiću.
Između ostalog, 14. septembra u Muzičkoj školi “Stevan Mokranjac” biće održan program “Mladi laureati Listu” (1811-2011), u saradnji sa Jugokoncertom.
Program 46. Mokranjčevih dana obuhvata i tribinu 12. septembra o recepciji stvaralaštva Stevana Stojanovića Mokranjaca u kontekstu savremene pisane reči o muzici, a iste večeri biće izvedena i komična opera “Mandragola” kompozitora Ivana Jevtića, u režiji Slobodana Unkovskog i produkciji Madlenianuma iz Beograda.
Za završnicu 46. Mokranjčevih dana najavljen je nastup Ansambla narodnih igara i pesama “Kolo”, a program će, nakon dodele priznanja, zatvoriti selektorka Branka Radović i predsednik opštine Negotin Vlajko Đorđević.
Mokranjac je u svoje vreme bio progresivni Evropejac, teoretičar, organizator muzičkog života, osnivač i utemeljivac institucija, a istovremeno kompozitor duboko ukorenjen u kulturno nasleđe i baštinu. Koristeći ljudski glas kao najraskošniji instrument, Mokranjac nije bio samo utemeljivač horske muzike u Srbiji, već i najprecizniji muzički hroničar svog vremena.
Rodni Negotin mu je sačinio legat organizujući festival “Mokranjčevi dani” od 1966. godine, najstariji festival te vrste muzike u Srbiji.
Mokranjac je najveći deo života proveo u Beogradu, a umro je kao izbeglica u Skoplju na početku Prvog svetskog rata.
Mladi Mokranjac je tokom redovnog školovanja u Negotinu, Zajecaru i Beogradu pouke o muzici dobijao površno i neredovno. Ipak, imao je prilike da sluša raznovrsno narodno pevanje i crkveno pojanje, tada još izuzetno živo u usmenoj tradiciji.
Gimnazijsko školovanje nije mu bitno olakšalo sticanje znanja o muzici.
Uz podršku i pomoć Prvog beogradskog pevačkog društva i uz državnu stipendiju, studije muzike je započeo u Minhenu (1879), a nastavio i dovršio u Lajpcigu i Rimu. Po povratku u Beograd (1887) postao je dirigent crkvenog hora Kornelije Stanković i Prvog beogradskog pevačkog društva.
Za Beogradsko pevačko društvo, koje je pod njegovim rukovođenjem ispisalo zlatne stranice svoje istorije, ostao je vezan do kraja života i kao dirigent i kao kompozitor.
Kao kompozitor, Mokranjac je dosledno išao putem negovanja nacionalnog muzickog stila, koji je u srpskoj muzici polovinom 19. veka započeo Kornelije Stanković, a sa pođednakim žarom radio je i na polju svetovne i na polju crkvene muzike.
Realistički je sagledao prilike u Beogradu i tadašnjoj Srbiji, pa se opredelio za horsko a capella stvaralaštvo, koje je u toj sredini imalo i slušaoce i izvođače. Crkvenom pojanju je bio posvećen celog života, a slušao ga je i učio još kao dete u negotinskoj crkvi. Na njegovom beleženju je radio više od jedne decenije, a rezultat su tri obimne knjige notnih zapisa.
Na osnovu tradicionalnih napeva, pisao je horsku duhovnu muziku od studentskih dana do kraja života. Na temeljima narodne umetnosti stvorio je muzička dela neprolazne vrednosti, a delujući kao dirigent, izveo ih je u mnogim gradovima Evrope i Balkana.
Sajt “Mokranjčevih dana” je www.mokranjcevi-dani.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
