200 godina od smrti Dositeja
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) obeležava 14. aprila svečanom akademijom 200 godina od smrti Dositeja Obradovića (1739- 1811), velikog srpskog književnika, filozofa, prosvetitelja i poliglote. Skup otvara predsednik SANU akademik Nikola Hajdin, a besedu o Dositeju Obradoviću održaće akademik Ljubomir Simović (Dositej na konju Belerofontovom). Program svečane akademije obuhvata i tekstove akademika Stojana Novakovića i Vojislava Đurića, koje će čitati dramski umetnici Gojko Šantić i Petar Kralj.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) obeležava 14. aprila svečanom akademijom 200 godina od smrti Dositeja Obradovića (1739- 1811), velikog srpskog književnika, filozofa, prosvetitelja i poliglote.
Skup otvara predsednik SANU akademik Nikola Hajdin, a besedu o Dositeju Obradoviću održaće akademik Ljubomir Simović (Dositej na konju Belerofontovom).
Program svečane akademije obuhvata i tekstove akademika Stojana Novakovića i Vojislava Đurića, koje će čitati dramski umetnici Gojko Šantić i Petar Kralj.
Najavljen je i snimak pesme “Ti sozdavi oko” za glas i klavir (zapis Kornelija Stankovića) iz 1983. godine, u izvođenju Aleksandre Dude Ivanović, uz klavirsku pratnju Olivere Đurđević, te teme sa varijacijama za klavir “Što se bore misli moje” Kornelija Stankovića iz 1985. godine sa koncerta Dušana Trbojevića u Galeriji SANU.
Dimitrije Obradović, u monaštvu Dositej, proputovao je celu Evropu, naučio da govori desetak jezika i bio prvi Srbin koji je javno ustao protiv crkvenog uticaja u književnosti. Time je trajno označio novo razdoblje Srbije.
Godina 1873, kada je u Lajpcigu objavio “Pisma Haralampiju” i “Život i priključenija (doživljaje) Dimitrija Obradoviča...”, kojim je opisao deo svoga života, smatra se početkom moderne srpske književnosti i prosvetiteljstva.
U Srbiju i Beograd došao je u avgustu 1807. godine, tokom Prvog srpskog ustanka, u kojem je učestvovao na poziv Karađorđa. Kao poznavalac brojnih stranih jezika, bavio se diplomatijom, a kao najobrazovaniji Srbin svoga doba postavljen je za glavnog nadziratelja srpskih učilišta.
Predavanjem “O dužnom počitanija k naukama” upućenom - vozljubljenim učenicima, otvorio je 31. avgusta 1808. godine Veliku školu, prvu te vrste u Srbiji, koja je od 1809. do 1813. radila u zgradi današnjeg Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu. U tom razdoblju zapostavio je filozofiju i književnost, nadajući se da će i za to doći bolja vremena, a Karađorđevim ukazom 1811. godine postavljen je za prvog ministra prosvete u Srbiji.
Ponovnu tursku okupaciju Srbije Dositej nije dočekao - umro je 28. marta 1811. godine u Beogradu.
Pred smrt je zapisao: “Meni će preko mere biti plaćeno kad kogod od moga roda rekne kad nadamnom zelena trava naraste: Ovde leže njegove srpske kosti, on je ljubio rod svoj, večan mu spomen”.
To piše i na njegovoj nadgrobnoj ploči, ispred desnog krila Saborne crkve u Beogradu.
(SEEcult.org)
