175 godina Knjaževsko-srpskog teatra
Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu obeležava 15. februara 175 godina od osnivanja svečanim programom koji obuhvata i uručenje godišnjih nagrada - Prstena sa likom Joakima Vujića za izuzetan doprinos razvoju Teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu, koji je dobila teatrolog Dragana Bošković iz Beograda, te Statuete Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji, dodeljene scenografu i kostimografu Miodragu Tabačkom iz Beograda, kao i godišnje nagrade Teatra glumcu Ivanu Vidosavljeviću.
Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu obeležava 15. februara 175 godina od osnivanja svečanim programom koji obuhvata i uručenje godišnjih nagrada - Prstena sa likom Joakima Vujića za izuzetan doprinos razvoju Teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu, koji je dobila teatrolog Dragana Bošković iz Beograda, te Statuete Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji, dodeljene scenografu i kostimografu Miodragu Tabačkom iz Beograda, kao i godišnje nagrade Teatra glumcu Ivanu Vidosavljeviću.
Proslava obuhvata i promociju monografije o prvaku Knjaževsko-srpskog teatra Mirku Babiću iz edicije “Joakimovi potomci”, čija je autorka Dragana Bošković, kao i predstavu “Kontumac” Djordja Milosavljevića, u režiji Žanka Tomića, uoči koje će se gostima obratiti direktor Teatra Dragan Jakovljević, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i ministar kulture Srbije Nebojša Bradić.
Prema navodima direktora i reditelja Jakovljevića, tanane i organske veze društva i teatra “učinile su da nam pozorište pomogne da ispunimo prazninu u sebi i da ne ostanemo bez snova”.
“Ovog puta, u slavljeničkoj atmosferi, ne želim da spominjem patnju i žrtvu koju je Joakim, majstor strastvenog gubitništva, podneo kada je prometejski zapalio plamen pozorišne umetnosti u Kragujevcu. Knjaževsko-srpski teatar se trudio da ge uspešno sačuva proteklih decenija i tako značajno doprinese formiranju nacionalnog identiteta”, naveo je Jakovljević povodom 175-godišnjice.
Prema navodima Jakovljevića, na Dan državnosti Srbije i sećanje na Prvi srpski ustanak i usvajanje Sretenjskog ustava, Knjaževsko-srpski teatar i mnoge druge prvi put osnovane institucije, pre ili posle 1835. godine, u tada prestonom Kragujevcu, nedvosmisleno su jasno opredelile Srbiju da se utemelji i razvija kao moderna država koja uspešno pronalazi mesto u porodici emancipovanih evropskih naroda.
“U teškom dramatičnom vremenu u kome je živeo srpski narod početkom 19. veka, dva glavna junaka naše sretenjske priče, i Miloš i Joakim, su sagledali budućnost Srbije hrabro se upustivši, svako na svoj način, u ostvarenje svojih snova. Slaveno-serbski spisatelj i Knjažesko-srbskog teatra direktor, karisim, Joakim Vujić svoju pozorišnu estetiku formulisao je u Životoopisaniju sa uverenjem da pozorište nije puka zabava, već neophodna škola gde se pre svega na prjatan način uči, a potom i zabavlja”, istakao je Jakovljević.
Prema njegovim rečima, posle Joakimovog sretenjskog repertoara i komada predromantičarskog stila, svojevremeno aktuelnih na evropskim scenama kasnijih decenija, Knjaževsko-srpski teatar pokretao je najaktuelnije, pa i najbolnije nacionalne teme - “kao najbolji svedok, ali i onaj ko razume, sva iskušenja i izazove epohe i kao nuždna škola prikazao je svet i okruženje u potpunoj složenosti”.
Proslava godišnjice kragujevačkog pozorišta počela je nedavno Joakimovim danima, u okviru kojih je predstavljena i pozorišna revija “Joakim” i otvorena u Galeriji Joakim izložba kustoskinje Muzeja pozorišne umetnosti Srbije postavka Olge Marković, koja obuhvata istorijat Knjaževsko-srpskog teatra, rad i delo Joakima Vujića, kao i aktuelni trenutak Teatra.
Kragujevački teatar uspostavio je na svoj dan i saradnju sa Dramatično kuklen teatrom iz Bugarske, a organizovan je i koncert Sanje Ilića i Balkanike na trgu ispred Prve kragujevačke gimnazije.
Sajt Knjaževsko-srpskog teatra je http://joakimvujic.com
(SEEcult.org)
