12 romana u užem izboru za NIN-ovu nagradu
Romani 12 autora našli su se u užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2018. godinu, a sedmoro od njih već je bilo proteklih godina u različitim krugovima za to književno priznanje. U užem izboru su tri autorke prvih romana, a tu je i literarno delo reditelja Gorana Markovića, dok raniji dobitnici Vladimir Arsenijević i Milisav Savić nisu prošli.
Uži izbor za NIN-ovu nagradu čine romani “Posle potere” Zorana Ćirića (Publisher), dobitnika NIN-ove nagrade 2001. za roman "Hobo", zatim "Pomor i strah" Vuleta Žurića (Laguna), “Prekasno” Branke Krilović (Geopoetika), "Odustajanje" Jelene Lengold (Arhipelag), “Uhvati zeca” Lane Bastašić (Kontrast), "Veliki juriš" Slobodana Vladušića (Laguna), “Deseti život” Saše Savanović (Kontrast), "Kružok na zlatni pogon" Slobodana Mandića (Agora), “Zabluda Svetog Sebastijana” Vladimira Tabaševića (Laguna), "Krečenje" Žarka Radakovića (Čarobna knjiga), “Beogradski trio” Gorana Markovića (Laguna) i “Neživoti i isključenja” Milana Kovačevića (Treći trg / Srebrno drvo), objavljeno je u novom broju NIN-a.
Žiri za NIN-ovu nagradu, koji je primio rekordan 201 naslov na čitanje, uvrstio je bio u širi izbor 31 roman.
Članovi žirija Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović saopštiće 14. januara oko podneva ko je 65. dobitnik NIN-ove nagrade.
Romani u užem izboru kreću se u širokom žanrovskom luku ' od "hajdučkog vesterna" do povesne priče, uvlače u sebe obrasce kolaža, hronike, bildungsromana...
Kuga u Sremu na kraju 18. veka, krečenje stana, ljubavna avantura Lorensa Darela sa suprugom rukovodioca koji završi na Golom otoku, susret muškarca i žene posle gotovo pet decenija - neki su od zapleta 12 romana u užem izboru, čiji se glavni junaci kreću po novobeogradskim blokovima, solunskim kabareima i frontovima Prvog svetskog rata, lutaju krhotinama raspale zemlje, vraćaju se na bodljikave staze detinjstva i gube u ludilu svakodnevnice.
Među autorima u užem izboru, uz ranijeg laureata Zorana Ćirića, našli su se i književnici Vule Žurić, Slobodan Vladušić i Vladimir Tabašević, koji su bili prethodnih godina u najužem izboru. "Baltimor" Jelene Lengold bio je u širem izboru, dela Žarka Radakovića više su se puta našla na različitim listama, kao i Slobodana Mandića. Slobodan Vladušić je jedini pisac u užem izboru sa višegodišnjim mandatom u NIN-ovom žiriju kritike. Premda su se okušale u drugim književnim vrstama, romanem prvencem u konkurenciju su ušle Branka Krilović, Lana Bastašić i Saša Savanović. Filmski i pozorišni reditelj Goran Marković objavio je ranije i kratki roman "Tito i ja".
Prošle godine NIN-ova nagrada za najbolji roman dodeljena je Dejanu Atanackoviću za “Luzitaniju”, u izdanju Besne kobile, što je bio prvi trijumf jedne manje izdavačke kuće posle nekoliko uzastopnih godina u kojima je dominirala Laguna, kao izdavač romana Gorana Gocića, Filipa Davida, Dragana Velikića i Ivane Dimić.
Žiri je prethodno odabrao 33 romana u širi izbor, pročitavši čak 179 knjiga koje je dobio iz još jedne hiperproduktivne godine.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.
Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).
Pokrovitelji NIN-ove nagrade za 2018. godinu su Sberbank, GO Strai grad, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje žele da ostanu anonimne.
*Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2017
(SEEcult.org)
