Tri rada za stan
Umetnici Radoš Antonijević, Aleksandra Novaković i Predrag Blagojević predstaviće se 23. maja u Galeriji SULUJ izložbom “Tri rada za stan” (1+1+1=1), čija je glavna ideja ujediniti umetničke poetike i dileme u okviru jedinstvene slike tako da se ne izgube u tom kolektivnom okviru. Ključno rešešenje tog zajedničkog umetničkog rada dogodilo se kada su autori odlučili da jednu sobu u galeriji (stanu) potpuno odvoje staklenom pregradom, te da u nju stave svoje umetničke radove, a da ulaznu prostoriju ostave praznu.
Umetnici Radoš Antonijević, Aleksandra Novaković i Predrag Blagojević predstaviće se 23. maja u Galeriji SULUJ izložbom “Tri rada za stan” (1+1+1=1), čija je glavna ideja ujediniti umetničke poetike i dileme u okviru jedinstvene slike tako da se ne izgube u tom kolektivnom okviru.
Ključno rešešenje tog zajedničkog umetničkog rada dogodilo se kada su autori odlučili da jednu sobu u galeriji (stanu) potpuno odvoje staklenom pregradom, te da u nju stave svoje umetničke radove, a da ulaznu prostoriju ostave praznu.
Ta propozicija, prema navodima Antonijevića, izmenila je iz korena pojedinačne ideje i dala im neophodnu objedinjenost. Pre svega kroz zadatost da se radovi moraju gledati sa distance i bez mogućnosti dodira, ali i da se mogu sagledati samo kroz zajednički ram. U prostoru galerije stvoren je zapravo superprostor, u kome kao u renesansnoj slici Pjetra De La Frančeske opstaju zajedno i duhovno i materijalno.
To je prostor u koji sve što se unese postaje umetnost, kao hibrid nastao ukrštanjem muzeja i slike.
Drugi objedinjujući element izložbe je namera autora da ih radovi predstavljaju kao imaginarne stanare galerije-stana. Zato je primetna tendencija kod sva tri autora da u zajedničku sliku unesu elemente ličnog prisustva.
Aleksandra Novaković prikazuje svoj dnevnik kao vrednost prve kategorije i kao svedočanstvo dragocenosti unutrašnjeg života. Posmatrač neće moći da ga lista i otvara, jer u vremenu devalviranja intime kao vrednosti, ona svoj emotivni tovar može pokazati samo u sigurnosti prostorije bez pristupa. Njene slike na zidu sobe postaju slike u slici i ostaju daleko od pune sagledivosti koristeći ovo kao umetnički metod koji slikarstvu vraća izgubljenu tajnovitost, a estetici funkciju.
Blagojević postavlja gipsani otisak svog tela u obliku ležeće figure na samrtnom odru. Njegovo telo lebdi na jedan metar iznad zemlje.
Kao da su se u ovom radu sustigli raznoliki uticaji, od nadrealizma (Magritova slike Ljubavnici na kojoj su lice ljubavnika prekrivena velom) do baroknog preterivanja (Berninijeva kamena skulptura koja "lebdi" u prostoru nudeći ekstazu izazvanu kontaktom sa onostranim). Galerija postaje prostor za stvaranje čuda, tako neophodnog da bi se prebrodila banalnost svakodnevice. Blagojevićeva želja postaje jasna - lebdeti, prkositi gravitaciji, biti bar u jednom trenutku slobodan od fizičkih zakona materijalnog sveta, makar kao cirkuzant i zabavljač, kao prevarant i mađioničar, staviti sve na kocku za rad jednog trenutka utehe.
Antonijević postavlja ogledalo na zid sobe, ali tako da se u njegovom odrazu može videti fotografija njegovog portreta sa suprotnog zida. Ta fotografija se iz pozicije posmatrača ne može videti direktno - njena se realnost zajedno sa nevidljivim delom sobe može samo domaštati.
Uočavajući lik u ogledalu, posmatrač aktivira "zamku" koja ga navodi da izgradi sopstvenu sliku od informacija koje vidi ili koje samo sluti. Nesagledivi prostori dobijaju oblik kroz sposobnost uma da stvara slike.
Prema navodima Antonijevića, ako na kraju treba doneti zaključak o zajedničkom radu više umetnika, u idealnoj situaciji bi ga mogli uporediti sa superprovodnikom u kome fizičke osobine celine mogu u određenim uslovima kvalitativno prevazići jednostavan zbir osobina čestica. U umetnosti, kao u i fizici, ovo je češće izuzetak nego pravilo, ali je moguće.
Projekat “Tri rada za stan” prethodi još jednoj žiriranoj izložbi planiranoj za jun - “Moving furniture” (Pomeranje nameštaja) Gorana Delića, koja je takođe vezana za intimna mesta stanovanja, a rezultat je dugogodišnjeg traganja autora za "mesto pod suncem" na teritoriji Beograda, koje je rezultiralo bezbrojnim idejnim skicama, spiskom želja, mogućnosti i projektovanih potreba, do konačno nađenog ličnog prostora.
Izložba “Tri rada za stan” biće otvorena do 4. juna.
Sajt Galerije SULUJ je www.galerijasuluj.org.rs
(SEEcult.org)
