Angažovani Beldocs u CZKD-u

Medijska scena u zemljama Višegradske četvorke (V4), uloga novinara u ratovima 90-ih u bivšoj Jugoslaviji i ratne žrtve, fenomen isceliteljstva na Kosovu, kupovina beba preko interneta, prodaja ljudskih organa radi preživljavanja u Indiji, borba protiv starosti i fenomen “rajskog hotela” za Rome u Bugarskoj, teme su filmova koji će biti prikazani od 7. do 11. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u okviru četvrtog Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldcos.

Medijska scena u zemljama Višegradske četvorke (V4), uloga novinara u ratovima 90-ih u bivšoj Jugoslaviji i ratne žrtve, fenomen isceliteljstva na Kosovu, kupovina beba preko interneta, prodaja ljudskih organa radi preživljavanja u Indiji, borba protiv starosti i fenomen “rajskog hotela” za Rome u Bugarskoj, teme su filmova koji će biti prikazani od 7. do 11. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u okviru četvrtog Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldcos.

Angažovani dokumentarci u programskoj celini “Beldocs u CZKD-u” biće povod i za diskusije posle projekcija, u kojima će učestvovati reditelji, protagonisti, teoretičari i drugi stručnjaci, novinari, kao i predstavnici nevladinih organizacija koje zastupaju prava manjina.

Program počinje filmom “20 godina posle” Isidore Sekulić i Jovane Gligorijević iz Srbije o medijskom nasledstvu prethodnog režima u zemljama V4, trenutnu društvenu atmosferu i pravosudni okvir za medije, kao i o izazovima sa kojima se suočavaju novinari u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj. Među sagovornicima u filmu je i velikan novinarske profesije Adam Mihnjik, kao i drugi novinari i medijski stručnjaci koji su svedoci tranzicije.

Medijima je posvećen i film “Godine koje su pojeli lаvovi” Bore Kontića iz BiH, koji je premijerno prikazan na ZagrebDoxu, a posvećen je ulozi novinara u ratovima u SFRJ.

Kontić je godinama prikupljao primere neprofesionalnog novinarstva tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije (1991-1995), posebno one koji govore o ratnom huškanju, propagandi i govoru mržnje.

Od jula 2009. godine kamerom je počeo da prati sudbinu najavljene krivične prijave Nezavisnog udruženja novinara Srbije tužilaštvu za ratne zločine Srbije protiv NN osoba - novinara, odgovornih za ratnohuškačku propagandu. Reč je o prvom konkretnom pokušaju da se pitanje novinara, ratnih huškača, postavi kao javno pitanje o njihovoj odgovornosti.
Istovremeno, od jula 2009. do maja 2010. godine Kontić je u celoj regiji obilazio ljude koji su na bilo koji način bili uključeni u ratnu propagandu, tražeći odgovor na pitanje: "Gde su danas i šta rade ratni novinari, propagandisti?", odnosno "Znači li to pitanje više išta u ovim sredinama?"

Nakon projekcije filmova, biće održana diskusija o uticaju politike na medije, odnosno o različitim vrstama i kanalima uticaja na medije danas, sa osvrtom na 90-te godine, a među učesnicima su najavljeni autorka filma “20 godina posle” Isidora Sekulić, potpredsednica NUNS-a Jelka Jovanović i odgovorni urednik nedeljnika “Vreme” Filip Švarm, dok je moderatorka Maja Vasić-Nikolić.

Za 8. maj najavljen je film “Mila traži Senidu” Roberta Tomića Zubera,
dirljiva istraga usvojene devojke o svom identitetu i porodičnim vrednostima, kao i “Munira” Rudija Urana o portparolki žrtava u Srebrenici Muniri Subašić, koja će učestvovati i u diskusiji o zločinu i dokumentarnom filmu.

Film “Mila traži Senidu”, koprodukcija Hrvatske, BiH, Srbije i Slovenije, priča je o devojčici nestaloj u bosanskom ratu, koja je proglašena mrtvom, ali je nastavila da živi pod drugim imenom u Beogradu. Sada se vraća da bi pronašla porodicu...

Senida Bećirović je kao beba nestala u maju 1992. godine, kada su u njeno mesto Caparde u BiH ušle srpske vojne snage. Pedeset meštana, među njima i njena majka i starija sestra nestalo je ili je ubijeno. Šesnaest se godina verovalo da je i, tada devetomesečna Senida, doživela istu sudbinu. O tome svedoči i spomenik ubijenima i nestalima, na kojem je uklesano i njeno ime. Međutim, njena priča nastavlja se u domu Jankovića, u imućnoj beogradskoj porodici, gde usvojena Senida živi pod imenom Mila Janković.

Sa 16 godina Mila započinje potragu za svojom biološkom porodicom, majkom i ocem. No, ništa nije onako kako je očekivala…

Film “Munira” filmski je portret Munire Subašić, koja simbolizuje 10.000 žena koje su preživele genocid u Srebrenici, kao i ostale žene u BiH. Težeći ka istini i pravdi, sa iskrenom željom i čvrstom voljom, bez ikakvog straha ili sumnji, postala je prva žena Balkana i moralni autoritet, spontano izabrani lider hiljada ljudi. Bosanska žena, supruga, domaćica, postala je diplomata, predsednik, predstavnik... Kuvanje je zamenjeno sastancima, a obični ljudi svetski poznatim diplomatama, predsednicima, ambasadorima i premijerima.

U diskusiji nakon filmova o Senidi i Muniri biće reči o ulozi dokumentarnog filma u društvu i koliko taj žanr može da utiče na javno mnjenje, a osim Munire Subašić, najavljen je i reditelj filma “Neprijatelji naroda” Rob Lemkin, prošlogodišnji pobednik u međunarodnom takmičarskom programu Beldocsa, te reditelj Robert Tomić Zuber.

Publika Beldocsa videće 9. maja u CZKD-u film “U potrazi za magijom” Antonete Kastrati sa Kosova, koji ispituje da li postoje zle čini i iscelitelji, te “Hotel Raj” Sofije Cavele (Tzavella) iz Bugarske o fenomenu blokа 20, “rаjskog hotelа" zа Rome - eksperimentа bugаrske vlаde iz 1985. godine.

Kastratijeva u filmu "U potrazi za magijom" vodi gledaoce na Kosovo, gde mnogi i dalje posećuju mistične iscelitelje radi smernica i lekova za njihove bolesti. Njen dokumentarac prati priču dve mlade žene, koje se posle gubljenja nade na drugim mestima, obraćaju "magičnim doktorima". Pitanje je, međutim, da li su iscelitelji samo još jedan deo patrijarhalnog sistema koji je i traumirao žene koje im se obraćaju za pomoć, ili zaista skidaju zle čini i donose sreću svojim pacijentima?

Dokumentarac “Hotel Raj” posvećen je eksperimentu bugarske vlade od pre 25 godina, kada je izgrađen romski "blok 20", koji je imao sve što je potrebno da bude uzor socijalističkog raja: od parketa na podovima do interfona, centralno grejanje s toplom vodom, uličnu rasvetu, klupe pod stablima jabuka. Neko je to mesto prozvao "Hotel Raj" i to ime je ostalo. Protekom godina blok se postupno menjao - parket je nestao, voda je stala, svetla su se ugasila... Ipak, svaki od 1.500 stanovnika, ima plan kako će vratiti san izgubljenog raja.

Film “Hotel raj” povod je i za diskusiju u kojoj će, posle projekcije, učestvovati rediteljka Sofija Cavela, prostorni planer i urbanista Lazar Divjak i Osman Balić iz YUROM centra.

Za 10. maj najavljen je još jedan potresan film - izraelski “Gugl bebe” (Zippi Brand Frank), posvećen kupovini beba preko interneta, uz posredovanja surogat majki u Indiji.

Putovanjem kroz tri kontinenta, film "Gugl bebe" priča o dolazećoj industriji produkcije beba u doba globalizacije. Izraelski preduzetnik Doron, putem interneta uspostavlja novu uslugu - proizvodnju trudnoće. Obezbeđuje korisnicima isplativo rešenje povezujući ih sa surogat majkama u Indiji. Genetski materijal klijenti mogu izabrati i kupiti onlajn, a zatim se proizvedeni smrznuti embrioni vazdušnim putem šalju u Indiju, gde se implantiraju u surogat majke. Klijenti dolaze tek devet meseci kasnije da preuzmu bebu.

Danas je tehnoligija pretvorila "pravljenja bebe" u čin nezavisan od seksa. Globalizacija ga čini pristupačnim. Sve što je potrebno je kreditna kartica. Instrukcije se mogu naći na sajtu YouTube...

Pogled na današnju Indiju, ali i svet uopšte, daje i kanadski film “Market” (Rama Rau), koji opisuje kako seljaci u malom indijskom mestu, zahvaćenom cunamijem, preživljavaju prodavajući bubreg.

Film prati paralelno dve priče - u Indiji priču Heme, koja želi da proda bubreg kako bi otplatila porodične dugove i omogućila školovanje svoje dece, i u Kanadi priču Sandre koja je već 5 godina na listi čekanja za novi bubreg. "Market" prati individualne priče koje pokreću veće pitanje trgovine organima i preispituje problem sa zapadne tačke gledišta, kao i iz ugla ljudi koji prodaju organe.

Nakon projekcije filmova “Gugl bebe" i “Market", koji otvaraju savremena socijalna, moralna i etička pitanja, 10. maja biće održana diskusija na temu “Etika novog života”, a među učesnicima su najavljeni profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu Jovan Babić i Marija Ljubičić iz Uprave za biomedicinu.

Poslednjeg dana Beldocsa, 11. maja biće prikazani film “Zlatna jesen” Jana Tenhavena o 90-godišnjim atletičarima koji je pripremaju za svoje Olimpijske igre, a potom će biti održana diskusija “U najboljim godinama”.

Film prati pet sportista u borbi protiv svog najvećeg izazova - starosti. Kako svi imaju između 80 i 100 godina, njihov život je lična borba i trka protiv vremena. Ipak, svi su ujedinjeni u zajedničkom cilju - učestvovanju u World Masters prvenstvu.

U diskusiji posle projekcije tog filma učestvovaće predstavnici i stanari beogradskih domova za stara lica, a biće reči o trećem dobu, predrasudama i stereotipima prema starima i šta se sve može očekivati od društva nakon penzionisanja.

Najavljeni su direktorka Gerontološkog centra Bežanijska kosa Brankica Janković, predsednik Gerontološkog društva Srbije Miloš Nemanjić i korisnik Gerontološkog centra Bežanijska kosa Tajmin Dinko, a kao gosti, nastupiće članovi Hora Gerontološkog centra Bežanijska kosa.

(SEEcult.org)