Studenti van kulturnog života

Većina studenata u Srbiji ne učestvuje u javnom kulturnom životu, a kao razlog za to najčešće navode nedostatak slobodnog vremena, ali su značajni problemi i nedostatak njihovog interesovanja, kao i manjak novca - pokazuje istraživanje o kulturnom životu i potrebama studenata koje je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) sproveo krajem 2010. godine na uzorku od 1.096 ispitanika na deset univerziteta.

Većina studenata u Srbiji ne učestvuje u javnom kulturnom životu, a kao razlog za to najčešće navode nedostatak slobodnog vremena, ali su značajni problemi i nedostatak njihovog interesovanja, kao i manjak novca - pokazuje istraživanje o kulturnom životu i potrebama studenata koje je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) sproveo krajem 2010. godine na uzorku od 1.096 ispitanika na deset univerziteta.

Poražavajući rezultati istraživanja pokazuju da čak 83,5% studenata retko ili nikada ne posećuje muzeje, a 75,4% nikada ili retko posećuje galerije, dok 72,5% retko ili nikada ne posećuje kulturno-istorijske spomenike i arheološka nalazišta. Takođe, 69,0% studenata retko ili nikada ne posećuje pozorišne predstave, a 69,2% književne večeri, dok 67% nikada ili retko odlazi u bioskop.

U bioskop nikada ne ide 27,7% studenata, a dva do tri puta godišnje ga poseti 39,3%. Povremenih posetilaca bioskopa je 18,8%, dok ga češće posećuje 14,2%. Na većini univerziteta posete bioskopu su veoma retke, a nešto više studenata koji idu u bioskop imaju Univerziteti u Beogradu i Novom Sadu. Nema pritom značajnijih razlika u odnosu na grupu fakulteta, godini studija i polu, osim što su uočeni trendovi da u bioskop više odlaze studenti društveno-humanističke grupe fakulteta, ženskog pola, najčešće druge ili treće godine studija.

Pored biblioteka, za koje se i očekivalo da ih češće posećuju, studenti su najzainteresovaniji za odlazak u klubove (62,9% posećuje klubove vrlo često ili često) i sportske događaje (32,0% - vrlo često ili često), pa koncerte (23,2% - vrlo često ili često, ali i 33,7% povremeno).

Pored grupe studenata koja praktično ne učestvuje u kulturnom javnom životu, postoji i grupa studenata koja odlazi u kulturne institucije i posećuje programe, a čini prosečno oko 10 procenata (statistička procena) studentske populacije. Među njima između 3 i 5% studenata participira u javnom kulturnom životu bar jednom mesečno, dok grupu povremenih posetilaca kulturnih programa čini prosečno oko 12,7% studenata.

Prema rezultatima istraživanja, pošto studenti spadaju u društvenu grupu koja relativno retko posećuje događaje u oblasti kulture, uticaj kulture na svakodnevni život studenata je sveden na minimum. Jedan od značajnijih faktora je i situacija koju karakteriše nepostojanje konzistentnog sistema vrednosti nakon razaranja dosadašnjeg sistema vrednosti u društvu.

Poražavajući rezultati istraživanja ipak ne govore o odsustvu studenata iz javnog života u celini, jer značajan broj njih odlazi na sportske događaje i koncerte, pri čemu ih najviše posećuje klubove.

Prema navodima istraživača ZAPROKUL-a Slobodana Mrđe, studenti su
u poslednjih 10 godina najmanje učestvovali u javnom kulturnom životu 2004. godine, dok su podaci iz 2000. negde u rangu sa 2010. godinom, što govori mnogo o kulturi i njenom položaju u društvu Srbije, kulturnoj politici, položaju i perspektivama institucija kulture, ali i o njihovoj sposobnosti transformacije i prilagođavanja novim načinima rada i komunikacije.

Istraživanjem su posebno ispitivana interesovanja ispitanika i omiljeni načini provođenja slobodnog vremena, odnosno kulturne potrebe.

Velika većina studenata ima dnevno do 5 sati slobodnog vremena, koje najčešće troši kroz omiljene aktivnosti koje se odvijaju u tzv. privatnoj sferi (bavljenje sportom, druženje sa prijateljima, odmaranje, gledanje TV i slušanje muzike) za koje je potrebna minimalna količina materijalnih sredstava (najčešće su besplatne). Treća važnija karakteristika dokolice studenata u Srbiji je da aktivnosti iz domena kulturnog života (kao što su bavljenje umetnošću i odlasci u neku od institucija kulture, ali izuzimajući gledanje TV-a i slušanje muzike) ne spadaju u omiljene načine provođenja slobodnog vremena.

Takođe, načini provođenja slobodnog vremena studenata, interesovanja uopšte i kulturna interesovanja nisu teritorijalno određena (univerziteti), već ih strukturišu neki drugi faktori. Materijalni položaj (standard) većine porodica koji imaju studenta/e je veoma težak, pa je, uzimajući u obzir činjenicu da veliku većinu studenata izdržavaju roditelji, studentski standard jedna od veoma važnih varijabli sa velikim uticajem na obim i kvalitet kulturnog života studentske populacije, pokazuje istraživanje.

Istraživanje pokazuje da najveći procenat studenata u Srbiji (38,5%) samostalno raspolaže mesečnim budžetom između 5.000 i 10.000 dinara (50 do sto evra), dok 27% raspolaže mesečno budžetom između 10.000 i 20.000 dinara. Međutim, 20,6% studenata raspolaže mesečno i sa manje 5.000 dinara, što praktično znači da ukupno 59,1% studenata samostalno raspolaže mesečno sa manje od 10.000 dinara.

Što se kulturne produkcije studenata tiče, podaci su pokazali da se 13,4% studenata, prema njihovoj proceni, povremeno bavi nekom formom književnog stvaranja (pisanje), a još oko 8,5% nekom od vizuelnih umetnosti (crtanje, slikanje, vajanje) uz 7,8% koja se ponekad bavi nekom formom muzičke aktivnosti (sviranje, pevanje, ples).

Na osnovu tih podataka, može se napraviti gruba statistička procena da bi u produktivnu grupu, u idealno tipskom smislu, bilo moguće svrstati između 8 i 13% studenata.

S druge strane, iz rezultata istraživanja proizilazi da više od 80% studenata u Srbiji ne učestvuje u kulturnoj produkciji, bez obzira na nivo participacije. Najvažniji razlozi zbog kojih se ne bave je nedostatak interesovanja i nedostatak slobodnog vremena.

S obzirom na nedostatak slobodnog vremena kao najvažniji razlog koji je naveden i za retke posete institucijama kulture, može se konstatovati da je prosečno za trećinu studenata nedostatak slobodnog vremena limitirajući faktor za kulturnu participaciju.

Prema navodima istraživača, s druge strane, podatak da više od polovine studenata koji se ne bave nekom vrstom umetnosti kao najvažniji razlog navodi nezainteresovanost nije jednostavno objasniti. Možda je u pitanju problem razumevanja pravila i merila umetničke delatnosti ili konkretnih umetničkih formi ili odbojnost usled percepcije da su to aktivnosti rezervisane za posebne društvene grupe (“više” slojeve).

Takođe, u društvu gde je većina stanovništva okupirana neprestanom borbom za zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, bavljenje umetnošću se vrlo često doživljava kao neozbiljno “trošenje vremena”.

Studenti se o događajima u oblasti kulture najčešće informišu putem interneta (28,3%), dok je na drugom mestu televizija (25%), a potom štampa.

Omiljeni televizijski programi studenata u Srbiji su filmovi, informativne i muzičke emisije, a potom sportski i serijski programi.

Studenti spadaju i u društvenu grupu koja veoma često koristi računar i praktično nema studenata koji uopšte ne koristi računar. I pored velikih obaveza na fakultetima radnim danima, 39,7% studenata koristi računar izneđu jednog i tri sata dnevno, a 18,5% čak do pet sati.

Studenti koriste internet za širok spektar aktivnosti, među kojima su najzastupljenije informisanje, zabava, komunikacija, druženje (društvene mreže), ali i edukacija, pa čak i obavljanje posla.

S obzirom da studenti internet još uvek najviše koriste za informisanje, jedan od zaključaka istraživanja je da kulturne institucije moraju imati kvalitetne veb prezentacije ukoliko žele da prate trendove u načinu komunikacije i informisanja u savremenom informatičkom društvu.

Istraživanje pokazuje i da čak 79,5% studenata ima otvoren profil na nekoj od društvenih mreža, pri čemu apsolutno dominira Fejsbuk. I pored toga što su društvene mreže popularne među studentskom populacijom, studenti u proseku ne provode mnogo vremena na njima - gotovo polovina (47,3%) radnim danom provede samo do 1 sat, dok se vikendom povećava vreme, ali bez naglih promena.

Bez obzira što na društvenim mreţama provode relativno malo vremena, studenti imaju prosečno 313 prijatelja na njima.

Aktivnosti kulturne potrošnje koje se odvijaju u privatnom prostoru ispitanika često se smatraju osnovnim znacima kulture jedne ličnosti, za razliku od javne kulturne potrošnje (posete kulturnim događajima i institucijama), čija je jedna od važnijih funkcija i tzv. socijalna prezentacija ili lična promocija. To je posebno karakteristično za čitanje knjiga i slušanje muzike, ali i na posedovanje kućnih biblioteka i muzičkih kolekcija na nekim nosačima zvuka.

Pored stručne literature u vezi fakulteta, koju bi trebalo da čitaju svakodnevno, studenti najviše čitaju književna dela i dnevnu štampu, ali su veoma zainteresovani i za časopise.

Čak više od dve trećine studenata (70,7%) spada u grupu sa većom učestalošću čitanja dnevnih novina (35,7% čita novine svakodnevno, a 35% dva do tri puta nedeljno). S druge strane, 23,9% studenata čini grupu sa manjom učestalošću čitanja dnevnih novina. Dnevne novine uopšte ne čita samo 5,4% studentske populacije.

Za razliku od čitanja knjiga (ne računajući stručnu literaturu vezanu za fakultet), slušanje muzike je jedna od aktivnosti kulturne participacije koja je kod studentske populacije značajnije prisutna u svakodnevnim životima.

Žanrovi ili vrste sa najvećom popularnošću među studentskom populacijom su “pop” i “rok” koji se kod više od 40% studenata nalaze među vrstama muzike koju najčešće slušaju. Značajniji rejting imaju i “disko” i “tehno” muzika.

Istraživanje pokazuje i da najveći broj studenata smatra da su tri najveća problema mladih u Srbiji: loš materijalni položaj, nezaposlenost i loš obrazovni sistem.

Najveći broj studenata smatra da rešavanje tih problema treba da bude u nadležnosti vlade, a zatim kao najvažnije aktere vide “same sebe” tj. mlade u celini, pa roditelje na koje se već tradicionalno oslanjaju. Takođe, škole, fakulteti i omladinske organizacije su prepoznati kao potencijalni učesnici u rešavanju problema. Međutim, više od dve trećine studenata (72%) nije odgovorilo ili ne vidi svoju ulogu u rešavanju problema mladih, tj. smatra da bi te probleme trebao da rešava neko drugi.

Autori istraživanja ukazali su da neučešće većine studenata u Srbiji u kulturnom javnom životu ima veoma teške posledice po budućnost te društvene grupe, ali i celog društva uopšte. Posledice nisu odmah “vidljive”, nego se ispoljavaju kroz duži vremenski period, različitim intenzitetima i različitim formama u gotovo svim delovima društvene strukture, jer studenti u svakom društvu predstavljaju bazične nosioce društvenog razvoja.

Istraživanje je predstavljeno 14. aprila u ZAPROKUL-u, uz učešće profesorke na Filozofskom fakultetu u Berogradu Ane Pešikan i direktora Kancelarije za mlade grada Beograda Koste Andrića koji je rekao da je potrebno konstantno raditi na poboljšanju kulturne ponude, koju će pratiti bolja informisanost, kao i drugačiji koncept organizacije takvih događaja.

Andrić je, između ostalog, konstatovao i da u kulturnim centrima ili domovima omladine danas ima malo prostora za neafirmisane mlade umetnike.

“Ono što je život nametnuo kao odgovor na to stanje jeste formiranje nezavisnih kulturnih centara, poput Kulturnog centra Grad ili Ustanove kulture ‘Parobrod’, gde je mladima omogućeno da predstave svoj talenat. Takođe, značajan segment predstavlja i zanemarujući odnos pojedinih medija prema kulturnim dešavanjima, koji su, bez novčane nadoknade, dostupni širokom krugu ljudi. To je bitan segment, s obzirom na to da je dve trećine studenata naglasilo da nedostatak novčanih sredstava onemogućava njihov aktivniji kulturni život”, naveo je Andrić.

Kao jednu od aktivnosti koja bi trebalo da poboljša stanje, Andrić je naveo projekat “Beograd 2020”, koji u procesu kandidature Beograda za evropsku prestonicu kulture treba da pokrene niz akcija posvećenih mladima. Jedna od inicijativa ove godine biće da se oko 20 napuštenih javnih prostora ustupi mladima, mladim umetnicima i drugim kreativcima, gde će biti u prilici da ostvare svoje potrebe, kao i da slobodno vreme potroše na kvalitetan način, najavio je Andrić.

Profesorka Ana Pešikan ukazala je da ne postoji dobro ekonomsko razvijeno društvo bez bogato razvijenog duhovnog aspekta njenih građana.

“Sistem vrednosti u našem društvu generalno ne podržava razvoj kulturnih dešavanja. Problem je što obrazovni sistem ne uspeva da razvije kulturne potrebe i navike kod mladih, sa sve manjim brojem školaraca koji pohađaju neki vid sekcije, kreativne radionice ili neki drugi slični sadržaj”, dodala je ona, ocenjujući da je dobra okolnost što je u izradi nacionalna strategija kulture i strategija obrazovanja, koje sistemski treba da dovedu do boljih rezulatata u tim oblastima.

Istraživanje je objavljeno na sajtu ZAPROKUL-a (www.zaprokul.org.rs), a rezime se može naći i u PRILOGU ovog teksta.

ZAPROKUL je nedavno predstavio i istraživanja o muzejima u Srbiji, koja pokazuju da su nacionalne muzejske ustanove danas suočene sa potrebom osavremenjivanja rada i mnogobrojnim problemima, a njihovi direktori kao jedan od najvećih, pored nedostatka novca, prostora i slabih ljudskih resursa, vide i stranačko postavljanje članova upravnih odbora.

(SEEcult.org)