Dositej Gáboru Csordásu
Dobitnik ovogodišnje nagrade “Dositej Obradović” za poseban doprinos prevođenju književnog stvaralaštva i predstavljanju kulture Srbije je mađarski izdavač Gábor Csordás - Jelenkor iz Pečuja. Nagradu dodeljuju Zadužbina Dositej Obradović, Međunarodni sajam knjiga u Beogradu i Ministarstvo kulture Srbije, a biće svečano uručena Csordasu 27. oktobra u sali “Selenić” (hala 2b) na 54. Sajmu knjiga u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo kulture.
Dobitnik ovogodišnje nagrade “Dositej Obradović” za poseban doprinos prevođenju književnog stvaralaštva i predstavljanju kulture Srbije je mađarski izdavač Gábor Csordás - Jelenkor iz Pečuja.
Nagradu dodeljuju Zadužbina Dositej Obradović, Međunarodni sajam knjiga u Beogradu i Ministarstvo kulture Srbije, a biće svečano uručena Csordasu 27. oktobra u sali “Selenić” (hala 2b) na 54. Sajmu knjiga u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo kulture.
Nagradu će uručiti ministar Nebojša Bradić, a govoriće predsednik žirija Radomir Putnik, književnik Radoslav Petković i sam dobitnik Gábor Csordás.
Nagrada “Dositej Obradović” ustanovljena je 2007. godine, povodom centralne teme tadašnjeg Sajma knjiga u Beogradu - prosvetiteljstva i 200-godišnjice dolaska Dositeja Obradovića u Srbiju.
Prvi dobitnik te nagrade, nazvane imenom tog prosvetitelja i prvog književnika koji je pisao narodnim jezikom, dobio je izdavač Alojz Vizer iz Beča koji je objavio na nemačkom dela poznatih domaćih pisaca, poput Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Davida Albaharija, Vaska Pope i Dragana Velikića.
Prošle godine nagrada "Dositej Obradović" dodeljena je francuskoj kući “Gaia Editions” iz Bordoa.
Dositej Obradović bio je prvi Srbin koji je javno ustao protiv crkvenog uticaja u književnosti i označio novo razdoblje Srbije.
Rođen (kao Dimitrije Obradović) 1739. godine u selu Čakovu u Tamiškom Banatu, na teritoriji današnje Rumunije, Obradović je proputovao celu Evropu i postao najobrazovaniji Srbin svog doba.
Govorio je čak 11 jezika.
Godina 1783, kada je Dositej u Lajpcigu objavio knjigu “Život i priključenija (doživljaji) Dimitrija Obradovića”, kojom je opisao deo svog života, smatra se početkom moderne srpske književnosti u prosvećenosti.
Dositej je došao u Srbiju 16. avgusta 1807. godine, posle Prvog srpskog ustanka, u kojem je učestvovao na poziv Karađorđa.
Kao poznavalac brojnih stranih jezika bavio se diplomatijom, a kao najobrazovaniji Srbin svog doba, postavljen je za glavnog nadziratelja srpskih učilišta.
Predavanjem “O dužnom počitaniju k naukama” otvorio je 1808. godine Veliku školu, prvu te vrste u Srbiji. U tom periodu je zapostavio književnost, nadajući se da će i za to doći bolja vremena, a 1811, Karađorđevim ukazom, postavljen je za prvog ministra prosvete u Srbiji.
Ponovnu tursku okupaciju Srbije nije dočekao - umro je 28. marta 1811. godine u Beogradu.
Pred smrt je zapisao: “Meni će preko mere biti plaćeno kad kogod od moga roda rekne kad nadamnom zelena trava naraste: Ovde leže njegove srpske kosti, on je ljubio rod svoj, večan mu spomen”. To piše i na njegovoj nadgrobnoj ploci, na desnom krilu Saborne crkve u Beogradu.
Sajt Sajma knjiga je www.beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
