Uručena 55. NIN-ova nagrada

NIN-ova nagrada za najbolji roman 2009. godine svečano je uručena 22. januara u Narodnom pozorištu u Beogradu Grozdani Olujić za delo “Glasovi u vetru”, koja je 55. dobitnica tog prestižnog književnog priznanja i tek treća žena koja ga je dobila.

NIN-ova nagrada za najbolji roman 2009. godine svečano je uručena 22. januara u Narodnom pozorištu u Beogradu Grozdani Olujić za delo “Glasovi u vetru”, koja je 55. dobitnica tog prestižnog književnog priznanja i tek treća žena koja ga je dobila.

NIN-ova nagrada vredna je ove godine 10.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a pokrovitelj je Srpski poslovni klub “Privrednik”, kojem je Grozdana Olujić zahvalila što je prepoznao značaj pisane reči za očuvanje identiteta i pojedinca i čitavog naroda.

To su, kako je rekla, prepoznali bili još Nemanjići, pa i “polupismeni knez Miloš”, zahvaljujući čijoj je pomoći Vuk Stefanović Karadžić potom sproveo jednu od najvećih jezičkih reformi u 19. veku.

Grozdana Olujić rekla je i da jezik pamti i beleži granice prostora koji su pripadali davno nestalim plemenima i narodima, a podsetila je i da je Beograd rušen na desetine puta i iznova građen još od keltskog Singidunuma.

Ponovila je i da se nagrađeni roman “Glasovi u vetru”, u izdanju Srpske književne zadruge, taložio u njoj više od 30 godina i da je odjednom izašao, kao da je sam sebe pisao.

Glavni junak tog romana, doktor Danilo Aracki traga za nestalim bratom u Americi, shvatajući da jezik čuva i identitet naroda i pojedinca, ali i leči nakon ratova na Balkanu u kojima nestaju voljeni, rekla je autorka.

Roman “Glasovi u vetru” dobio je samo glas više od “Ljetopisa večnosti” Žarka Komanina, takođe u izdanju SKZ, a u užem izboru bilo je još šest naslova - “Prsti ludih očiju” Rajka Vasića (Zadužbina Petar Kočić, Banjaluka-Beograd), “Tri slike pobede” Zvonka Karanovića (Laguna), “Taoci” Sandre Petrušić (Plato), “A ako umre pre nego što se probudi” Đorđa Pisareva (Agora), “Konstantinovo raskršće” Dejana Stojiljkovića (Laguna) i “Park Carmen Machado” Mirjane Urošević (Alexandria).

Grozdana Olujić je tek treća žena koja je dobila NIN-ovu nagradu, posle Dubravke Ugrešić za "Forsiranje romana reke" (1988) i Svetlane Velmar Janković za "Bezdno" (1995), a nagradu joj je uručio glavni urednik NIN Srđan Radulović.

Prema obrazloženju žirija, koji su činili Milan Vlajčić (predsednik), Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo, u romanu Grozdane Olujić, kroz priču o srpskoj građanskoj porodici, umetnički ubedljivo se pojavljuju važne tradicije evropskog romana: porodični roman, koji je bitno odredio umetnički lik književnosti i u 19. i 20. veku, i emigrantski roman, koji bitno obeležava važnu modernističku tradiciju, kako srpske, tako i svetske književnosti.

“Kroz mnoštvo varijacija, lajt motiva, lirskih i psiholoških fragmenata, Grozdana Olujić umetnički osvedočeno oblikuje jednu priču koja iskazuje kako psihološku i istorijsku podlogu našeg podneblja, tako i duhovnu situaciju modernog vremena”, istakao je žiri. Roman “Glasovi u vetru” predstavlja "vredan rezultat savremenog srpskog pripovedanja" u ravnoteži između modernističkog eksperimenta i realističke fakture, povremeno ukrštajući realističku i fantastičku motivaciju sa uverljivo oblikovanim likovima.

Za NIN-ovu nagradu za 2009. godinu ukupno je kandidovano 133 romana, od kojih je čak 90 stiglo u poslednja dva meseca.

Uži izbor za najbolji roman 2009. sačinjen je od tridesetak naslova sa šireg spiska, na kojem je jedini dosadašnji dobitnik bio Milovan Danojlić (1997).

Četvrtu godinu konačni ishod glasanja žirija bio je 3:2, što govori, prema rečima predsednika žirija, da neko prednjači kao u olimpijskoj trci, ali da, za razliku od atletskih disciplina, ovde nema poraženih.

Vlajčić je rekao i da nagrađeni roman ne pripada takozvanom "ženskom pismu" i da predstavlja ozbiljnu i starinsku porodičnu hroniku koja povezuje strašne decenije 20. veka u uslovima stranstvovanja, nametnutog rešenja i intimne muke da se očuva jezik u pamćenju i slika izgubljenog doma i zavičaja.

Prema rečima Vlajčića, književne nagrade u Srbiji dodeljuju se u neurotičnoj atmosferi i sa unapred izrečenim ideološkim diskvalifikacijama - zbog poljuljanih sistema vrednosti i olako prezrene građanske vrline, ali je ocenio da se čitaocima ne može podvaliti, jer mogu da prate sve što se najbolje objavljuje i u svetu.

NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović. Ćosić je bio i prvi dobitnik, za roman “Koreni" (1954), a prošle godine NIN-ovu nagradu dobio je Vladimir Pištalo za roman “Tesla, portret među maskama”.

Spisak svih dobitnika NIN-ove nagrade nalazi se OVDE

(SEEcult.org)