Jubilej i Egziperijeva tajna
Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" obeležiće 31. jula specijalnim programom jubilej Antoana de Sent-Egziperija (Antoine de Saint-Exupery), proslavljenog autora "Malog princa". Sent-Egziperi je 31. jula 1944. godine krenuo na svoj poslednji let. Duže od pola veka iznošene su razne hipoteze o njegovom nestanku. Kod Marselja su pronađeni samo ostaci njegovog aviona tipa “lajtning”, a serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio je autentičnost olupine... Ali, šta se zaista desilo sa Egziperijem - ostalo je otvoreno pitanje.
Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" obeležiće 31. jula specijalnim programom jubilej Antoana de Sent-Egziperija (Antoine de Saint-Exupery), proslavljenog autora "Malog princa".
Sent-Egziperi je 31. jula 1944. godine krenuo na svoj poslednji let. Duže od pola veka iznošene su razne hipoteze o njegovom nestanku. Kod Marselja su pronađeni samo ostaci njegovog aviona tipa “lajtning”, a serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio je autentičnost olupine...
Ali, šta se zaista desilo sa Egziperijem - ostalo je otvoreno pitanje.
Povodom 110 godina od Egziperijevog rođenja, a na dan njegovog nestanka, učesnici programa u Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin" pokušaće da odgonetnu tajnu Egziperi.
Program počinje kreativnim radovima najmlađih - svoje viđenje "Malog princa", kroz crteže i igru, prikazaće deca iz "Maštališta" i slikarske radionice "Madagaskar". Dramatizaciju odlomka iz "Malog princa" izvešće članovi "Cekoma", a Višnja Mandić predstaviće kolekciju na temu "Malog princa".
Biće predstavljena i knjiga “Let lionskog Ikara” Dušana Pop Đurđeva, direktora “Zmajevih dečjih igara”, u kojoj iznosi svoju literarnu viziju misterioznog Egziperijevog nestanka.
Takođe biće otvorena grupna međunarodna izložba “Molim vas... nacrtaj mi ovcu!” Đurđeva i "Zmajevih dečjih igara" iz Novog Sada, koju čine crteži ovaca - radovi 140 grafičara, slikara, karikaturista, strip crtača, animatora, ilustratora... iz sedam zemalja.
Izložba je nastala tako što je Međunarodni centar književnosti za decu "Zmajeve dečje igre" početkom aprila 2000. godine, na adrese velikog broja likovnih i drugih stvaralaca, uputio odštampan kartončić dimenzija 17x12 cm sa istom onom molbom kojom se mali plavokosi vanzemaljac obratio svom tek stečenom prijatelju: “Molim vas...nacrtaj mi ovcu!”
Prema navodima Đurđeva, namera je bila sakupiti veliko stado ovaca i, u okviru "Decembarskih Zmajdana" 2000. godine, upriličiti izložbu sa pratećim programom kao omaž Sent-Egziperiju, u čast njegovog jubileja. Međutim, finansijske nedaće učinile su da od izložbe ne bude ništa.
Nastavljeno je, ipak, prikupljanje radova, a nakon sedam godina, projekat je realizovan.
Međunarodna izložba "Molim vas... nacrtaj mi ovcu!” prikazana je u okviru Susreta pisaca za decu "Vezeni most" u Tuzli, 50. Zmajevih dečjih igara, 13. Festivala ekološkog pozorišta za decu u Bačkoj Palanki, 19. Festivala humora za decu u Lazarevcu, Dečje nedelje u Beogradu i 21. Susreta pod starom maslinom u Baru, a u Zrenjaninu će biti otvorena
do 7. avgusta.
Egziperi je rođen 1900. godine u Lionu, a već u detinjstvu poželeo je da bude pilot, što je i postao 1921. Samo dve godine kasnije doživeo je avionsku nesreću, a nekoliklo godina potom upoznao se sa čuvenim franacuskim piscima, koji su podržali njegove književne ambicije krunisane objavljivanjem prvog romana “Avijatičari” 1926. U Americi je leteo na raznim maršrutama, 1930. u domovini je ovenčan slavom i okićen ordenom Legije časti za zasluge u civilnom vazduhoplovstvu.
Godinu dana nakon što se oženio (1931), redovno je leteo iz Marseja u Alžir, da bi se 1934. uputio na Daleki Istok i vratio odatle premoren i bolestan. Učestvovao je kao pilot savezničke avijacije u borbama protiv Hitlerove Nemačke, a sa izviđačkog zadataka 31. jula 1944. nije se vratio.
Sent-Egziperi je napisao više članaka, priča i romana, među kojima su najpoznatiji “Pravac jug”, “Noćni let”, “Zemlja ljudi”, “Avijatičar, a posle smrti objavljeni su mu romani “Citadela” (1948) i “Smisao života” (1956). Delo, koje mu je donelo svetsku slavu, roman “Mali princ”, objavljeno je 1943. godine.
Pre dve godine u Parizu objavljena je knjiga "Sent-Egziperi, poslednja tajna" (Saint-Exupery, the ultimate secret) koja otkriva da je autora čuvenog "Malog princa" ubio 1944. godine tokom izvidjačkog leta Nemac Horst Ripert, koji je tek kasnije saznao da je oborio avion sa jednim od svojih omiljenih autora.
Ripert je tokom rata oborio tridesetak neprijateljskih aviona, a uoči izlaska te knjige izjavio je da nikada ne bi oborio Sent-Egziperijev avion da je znao da je on u njemu.
Prema njegovim rečima, Sent-Egziperi je leteo 31. jula 1944. ispod njega, dok je bio u izvidjačkoj misiji u svom "meseršmitu ME-109".
Autori knjige "Sent-Egziperi, poslednja tajna" su marsejski ronilac Lik Vanrel i novinar Žak Pradel.
*Ilustracija iz knjige "Let lionskog Ikara"
(SEEcult.org)
