Atrakcije Muzeja Zepter
Muzej Zepter u reprezentativnom zdanju u Knez Mihailovoj u centru Beograda, prva je privatna registrovana muzejska ustanova u Srbiji, a kolekcijom od više od 350 radova 132 umetnika, trebalo bi da predstavlja celovitu sliku srpske umetnosti druge polovine 20. veka.
Direktorka Muzeja Zepter Ivana Simeonović Ćelić, koja je vodila i istoimenu galeriju, osnovanu 1994. pod pokroviteljstvom Madlene (Janković) Zepter, rekla je 29. juna na konferenciji za novinare da je rad na stvaranju zbirke umetnosti druge polovine 20. veka i početka milenijuma započet u "mračno doba" državnosti Srbije, a biće nastavljen i dopunjavan i delima mlađih umetnika.
Muzej Zepter registrovan je 15. juna rešenjem Ministarstva kulture i ponosi se time što je prvi privatni muzej u Srbiji, budući da Macurin u Novim Banovcima, koji radi već nekoliko godina, nije zvanično registrovan.
Zbirka Muzeja Zepter obuhvata uglavnom dela srpske umetnosti (slikarstvo, crtež, pastel, skulptura, instalacije), a postavka je koncepcijski osmišljena na tri nivoa tako da gornji sprat odražava kontinuitet međuratnog slikarstva, zatim predstavlja Petra Lubardu kao začetnika umetnosti novog doba, te Zadarsku grupu, vidove narativne, ekspresivne i poetske figuracije, kao i umetnost 80-ih i 90-ih godina 20. veka.
U prizemlju je predstavljena Decembarska grupa, uz enformel i Medialu, a u suterenu nove pojave i istraživanja u enformelu, figurativnom izrazu, prostornim odnosima i poetikama predmeta.
Stojan Ćelić, Bronzani faraon II, 1966
Među zastupljenim autorima stalne postavke su umetnici različitih generacija - Petar Lubarda, Marko Čelebonović, Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabaković, Zora Petrović, Jovan Bjelić, Sreten Stojanović, Milo Milunović, Ilija Bosilj, Stojan Aralica, Stojan Ćelić, Milan Konjović, Mića Popović, Vera Božičković Popović, Caja Radojčić, Lazar Vujaklija, Lazar Vozarević, Miodrag Protić, Aleksandar Tomašević, Dado Đurić, Vojo Stanić, Milija Nešić, Vladimir Veličković, Bata Mihajlović, Olga Jančić, Petar Omčikus, Marija Dragojlović, Bora Iljovski, Mrđan Bajić, Uroš Đurić, Radomir Damnjanović Damnjan, Kosta Bogdanović, Peđa Nešković, Radomir Reljić, Radovan Hiršl, Branka Kuzmanović, Dušan Otašević, Radovan Kragulj...
Otašević će i otvoriti 1. jula Muzej Zepter, koji je opremljen najsavremenijom tehnikom, a govoriće i Ivana Simeonović Ćelić, dok će Madlena Zepter preseći vrpcu.
Prema rečima Ivane Simeonović Ćelić, postavka će se menjati vremenom - dopunjavanjem zbirki.
Marija Dragojlović, Kineski tuš, 1999
Predviđeno je da se u Muzeju Zepter dešavaju različite kulturne manifestacije, a perspektiva je u saradnji sa drugim ustanovama u zemlji i inostranstvu, rekla je Ivana Simeonović Ćelić, dodajući da je planirano i osnivanje dokumentacionog centra s bibliotekom, videotekom i muzejskom prodavnicom sa suvenirima.
Istoričarka umetnosti Irina Subotić istakla je da su muzeji lična karta jednog naroda i da pokazuju njegov kontinuitet, a osnovna uloga im je čuvanje, evidentiranje kulturnih vrednosti i edukacija, što je, kako je rekla, postavljeno u osnovnim premisama Muzeja Zepter.
"Muzej je moguće identifikovati sa ukusom Ivane Ćelić", rekla je Irina Subotić, dodajući da je muzej i celovit i da je cela postavka vrlo osmišljeno urađena, sa celinama, a odražava vrhunsko stručno znanje i pokazuje celovitu sliku srpske umetnosti druge polovine 20. veka.
Ana Bešlić, Supertanker (ciklus Zapisi Armižadura), 1987-88
Povodom otvaranja Muzeja Zepter, objavljena je i reprezentativna monografija na 347 strana na srpskom i engleskom jeziku, sa svim autorima (132) i više od 350 dela.
Svaki autor je predstavljen biografijom, sva dela su profesionalno i stručno obeležena, a uz tekstove o autorima, nalazi se i kraća ocena njihovog rada.
Osim umetnika i njihovih dela, u monografiji je predstavljena celokupna delatnost galerije Zepter, uključujući izdavačku (knjige i tekstovi o umetnosti) i objavljivanje grafika malog formata.
Veliki napor i rad u cilju izlaska monografije uložio je, kako je napomenuto, Andreja Rodić, najbliži saradnik Ivane Simeonović Ćelić, koja je najavila nastavak izdavačke delatnosti i u okviru muzeja.
Ulaz u Muzej Zepter biće besplatan tokom leta, a od jeseni će se naplaćivati ulaznice. Muzej Zepter nalazi se u zgradi iz 1922. godine, koja je zidana za hrvatsku banku, a bila je i sedište Zepter banke, Osiguranja Zepter...
*U PRILOGU: Tekst Ivane Simeonović Ćelić povodom otvaranja Muzeja Zepter
(SEEcult.org)
