Novi-stari Dilan na Balkanu
Bob Dilan, jedan od najvećih rokenrol umetnika današnjice, počeo je 4. juna u Skoplju balkanski deo svoje maratonske “Never Ending” turneje, u okviru koje će 6. juna nastupiti u Beogradskoj areni, a dan kasnije i u Zagrebu. Dilanov jednoipočasovni koncert u skopskoj Metropolis areni protekao je u znaku novijih pesama karijere, pa su njegovi višedenijijski obožavaoci bili donekle razočarani zbog nemogućnosti da čuju uživo neke od himni iz istorije rokenrola.
Bob Dilan, jedan od najvećih rokenrol umetnika današnjice, počeo je 4. juna u Skoplju balkanski deo svoje maratonske “Never Ending” turneje, u okviru koje će 6. juna nastupiti u Beogradskoj areni, a dan kasnije i u Zagrebu.
Dilanov jednoipočasovni koncert u skopskoj Metropolis areni protekao je u znaku novijih pesama karijere, pa su njegovi višedenijijski obožavaoci bili donekle razočarani zbog nemogućnosti da čuju uživo neke od himni iz istorije rokenrola.
Publiku je častio na bisu klasikom “Like a Rolling Stone” i “All Along the Watchtower”, a nastupio je sa pratećim bendom koji ga prati od 2006. godine u toj postavi, a čine je gitaristi Stu Kimbal i Čarli Sekston, legendarni basista Toni Garnier, bubnjar Džordž Reseli i multiinstrumentalista Doni Heron.
Dilan je malo komunicirao sa publikom, među kojom su bili i predstavnici vlasti i mnogi makedonski umetnici i javne ličnosti, kao što su Vlatko i Goran Stefanovski, Karolina Gočeva. U prvim redovima sedeli su i vlasnici Avalon produkcije, koja je i dovela Dilana u Skoplje, a sa Beogradskom arenom je suorganizator je i njegovog koncerta u Beogradu.
Dilanov skopski koncert, inače, uvertira je za jubilarno, 50. Ohridsko leto, koje će biti održano u julu i avgustu.
Dilan je na svetskoj turneji “Never Ending” koju je započeo još u junu 1988. godine, održavši do sada više od 2.000 koncerata širom sveta.
U Beogradu je poslednji put svirao u junu 1991. na stadionu “Galenike” u Zemunu, a u Zagrebu će prvi put nastupiti, 7. juna na Šalati, u organizaciji festivala INmusic.
Pre dve godine gostovao je u Hrvatskoj u Varaždinu, kao glavna zvezda Radar festivala.
Postava muzičara koja prati Dilana na koncertima menjala se tokom proteklih pet decenija, a vrlo zapažene bile su turneje sa članovima kultnog kanadskog sastava jednostavnog imena The Band.
Čak 34 studijska albuma, 54 singlice, 13 koncertnih i 14 kompilacijskih izdanja, učinili su Dilana jednim od najuticajnijih muzičara, bez koga bi istorija moderne muzike bila potpuno drugačija.
Rođen 1941. u gradiću Dulut u Minesoti, Dilan se 1961. preselio u Njujork, gde je nastupao po lokalnim klubovima kada su ga otkrili menadžeri izdavačke kuće “Columbia”.
Debi album izdao je 1962. godine, a već u maju 1963. objavio sada već kultni “The Freewheelin’ Bob Dylan” i pesmu “Blowin’ in the Wind”, jednu od suštinskih himni pokreta za građanska prava koji je imao i zvaničnu proslavu 10. februara ove godine, kada je Dilan, na poziv predsednika Baraka Obame, prvi put Dilan prihvata da nastupi u Beloj kući.
Obama je Dilana nedugo potom odlikovao i Nacionalnom medaljom za umetnost i humanost, nazvavši ga “ikonom buntovne omladine” koji se, u skladu sa tim, nije ni pojavio na uručenju tog visokog priznanja.
Poslednji njegov album “Modern Times” našao se u prvoj nedelji prodaje na vrhu Billboardove top liste, čime je Dilan postao najstariji osvajač prvog mesta top liste američkih albuma, tačno 30 godina nakon što je do istog mesta stigao album “Desire”.
Dilan je dobitnik i Oskara, te Pulicerove nagrade koju nije primio nijedan drugi muzičar.
Zanimljivo je da je 1991. Gremi nagrada za životno delo bila njegova tek četvrta, da bi ih posle toga osvojio još sedam.
Dilan je često opisivan kao jedna od najuticajnijih ličnosti 20. veka, ali se njegov uticaj prema mnogima danas oseti više nego ikad.
Od 1996. postoji i svetski pokret akademika koji apeluju na Švedsku akademiju da Dilanu konačno uruči Nobelovu nagradu. Prestižni časopis “Rolling Stone” proglasio ga je za najvećeg solo umetnika svih vremena, a njegovu pesmu “Like a Rolling Stone” za najbolju ikad snimljenu.
Britanski književnik Hauard Souns u Dilanovoj biografiji svrstava ga među najveće umetnike koje čovečanstvo pamti kao što su Mocart, Šekspir ili Pikaso. Među mnogima, neverovatnim životom nesvakidašnjeg poete intenzivno se bavio i Martin Skorseze koji je 2005. režirao trosatni biografski film “No Direction Home”.
U tom filmu ostala je zabeležena i jedna od najsnažnijih izjava koja je definisala Dilanov univerzalni uticaj na društvo: “Za mene više ne postoji crno i belo, levo i desno. Postoji samo gore i dole, a dole je veoma blizu zemlje. Pokušavam da idem gore bez razmišljanja o nečem tako trivijalnom kao što je politika”.
Jedno od njegovih remek dela je i autobiografija “Chronicles, Volume One”, objavljena 2004.
Dilan je i dobitnik niza nagrada, uključujući počasnu Pulicerovu nagradu za “izuzetan uticaj na popularnu muziku i američku kulturu”, čime je postao prvi rok muzičar kojem je dodeljena ta prestižna nagrada.
Dilanov sajt je www.bobdylan.com, a sajt Avalon produkcije www.avalon.com.mk
(SEEcult.org)