• Search form

22.03.2010 | 15:54

Svi zadovoljni u Lajpcigu

Sajam knjiga u Lajpcigu, najstariji i jedan od najvećih u Evropi, čija je specifičnost i što pridaje pažnju književnostima takozvanih “malih jezika”, a sledeće godine predstaviće Srbiju kao počasnog gosta, privukao je za četiri dana čak 156.000 posetilaca, uključujući 45.000 trgovaca i 2.071 izlagača iz 39 zemalja.

Lajpciški sajam organizovan je na čak 65.000 kvadratnih metara, a obuhvatio je i četvrti konggres informatičara i bibliotekara, koji je okupio više od 3.000 učesnika, saopštili su organizatori.

Svi zadovoljni u Lajpcigu

Sajam knjiga u Lajpcigu, najstariji i jedan od najvećih u Evropi, čija je specifičnost i što pridaje pažnju književnostima takozvanih “malih jezika”, a sledeće godine predstaviće Srbiju kao počasnog gosta, privukao je za četiri dana čak 156.000 posetilaca, uključujući 45.000 trgovaca i 2.071 izlagača iz 39 zemalja.

Lajpciški sajam organizovan je na čak 65.000 kvadratnih metara, a obuhvatio je i četvrti konggres informatičara i bibliotekara, koji je okupio više od 3.000 učesnika, saopštili su organizatori.

Ove godine zabeleženo je i dosad najveće interesovanje medija - izveštavalo je oko 3.000 novinara, predstavljajući izdavačke kuće, autore, prevodioce, knjižare i zainteresovanu čutalačku publiku.

Direktor Sajma knjiga u Lajpcigu Oliver Cile (Zile) posebno je istakao u završnom izveštaju značaj rada sa dolazećim generacijama, navodeći da je lajpciška sajamska manifestacija i važna platforma za promociju čitanja, te da predstavlja jednu od najznačajnijih edukativnih događaja u Nemačkoj.

I predsednik Asocijacije nemačkih izdavača i knjižara Gotfrid Honefelder (Gottfried Honnefelder) izrazio je zadovoljstvo proteklom manifestacijom, navodeći da je primetno novo samopouzdanje među izdavačima i knjižarima.

“Shvatili su da ključne oblasti njihove kompetencije - selekcija sadržaja, njihov rejting i javno pozicioniranje - dovode do ekspanzije same suštine izdavačkog biznisa. U informacionom društvu, te veštine su važnije nego ikad”, dodao je Honefelder.

U okviru međunarodnog programa Sajma knjiga u Lajpcigu posetioci su pokazali veliko interesovanje za štandove zemalja iz jugoistočne Evrope, a gotovo sve zemlje sa Balkana učestvovale su ove godine, uključujući BiH, koja je debitovala.

Srbija je najavljena kao počasni gost Sajma knjiga u Lajpcigu 2011. godine, istakli su organizatori, navodeći da je Ministarstvo kulture već pokrenulo program prevođenja odabranih domaćih pisaca.

Organizatori lajpciškog sajma posebno su ukazali i na značaj prvog predstavljanje grupe latinoameričkih zemalja ove godine, čime je obeležena i 200-godišnjica nezavisnosti Latinske Amerike. Zajedničke štandove imale su Argentina, Kolumbija, Kuba, Čile, Dominikanska Republika, Ekvador, Nikaragva, Panama i Urugvaj.

Prema navodima organizatora, i sami izlagači izrazili su zadovoljstvo ovogodišnjim programom, posebno reakcijama posetilaca.
Želju da učestvuje i sledeće godine izrazio je 91 odsto izlagača.

Publika je takođe, prema statistici, otišla više nego zadovoljna - 93 odsto posetilaca navelo je da će doći i sledeće godine, a čak 35 odsto ih je putovalo više od 200 kilometara da bi bilo na lajpciškom sajmu.

I ove godine, šesti put, dodeljene su nagrade za najbolja izdanja na nemačkom jeziku - Georg Klein nagrađen je za “Roman unserer Kindheit”, u izdanju kuće Rowohlt Verlag, Ulrich Raulff je dobio nagradu u kategoriji eseja za “Kreis ohne Meister. Stefan Georges Nachleben” (Verlag C.H.Beck), dok je Ulrich Blumenbach nagrađen za prevod knjige “Unendlicher Spass”, čiji je autor američki pisac David Foster Wallace (Verlag Kiepenheuer & Witsch).

Paralelno je održan i 16. Sajam antikvarnih knjiga, na kojem je učestvovalo oko 70 izlagača iz šest zemalja, a predstavili su izdanja nastala u proteklih 500 godina.

Sledeći Sajam knjiga u Lajpcigu biće održan od 17. do 20. marta 2011.

Sajt lajpciškog Sajma knjiga je www.leipziger-buchmesse.de.

(SEEcult.org)

Raša Todosijević, Was ist Kunst?
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r