Diskusije o sistemu umetnosti

Serija konvencija o različitim aspektima sistema umetnosti u Srbiji biće održana početkom novembra u Beogradu, u nameri da se bitni segmenti umetničkog sistema, kao što je kolekcionarstvo, tržište, mediji, galerijska praksa i odnos kritika/teorija/izložba/tekst, uvedu u vidljivu sferu umetničke scene, kao i da se pokrenu inicijative u cilju poboljšanja uslova stvaranja, izlaganja i, generalno, poboljšanja i razvoja sistema umetnosti.

Serija konvencija o različitim aspektima sistema umetnosti u Srbiji biće održana početkom novembra u Beogradu, u nameri da se bitni segmenti umetničkog sistema, kao što je kolekcionarstvo, tržište, mediji, galerijska praksa i odnos kritika/teorija/izložba/tekst, uvedu u vidljivu sferu umetničke scene, kao i da se pokrenu inicijative u cilju poboljšanja uslova stvaranja, izlaganja i, generalno, poboljšanja i razvoja sistema umetnosti.

Ta inicijativa, čiji je koordinator istoričar umetnosti i galerista Slavko Timotijević, fomulisana je kao “Desperately Searching for Sistem / Sistemman u Srbiji”, a počeće u okviru programa 50. Oktobarskog salona konvencijama galerista, kolekcionara i predstavnika medija, pri čemu će u centru svih tih tema biti umetničko delo, sam umetnik i institucije umetnosti.

Prema navodima Timotijevića, energija velike i posebno značajne manifestacije, kakav je tekući 50. Oktobarski salon, prilika je da se pokrenu tribine, teorijske rasprave i druge inicijative u cilju poboljšanja produkcionih standarda i funkcija sistema umetnosti.

Serijal će početi 3. novembra konvencijom galerista u Dvorani Kulturnog centra Beograda (KCB), a istog dana biće održana i konvencija kolekcionara, dok će 4. novembra biti održana konvencija o medijima i umetnosti.

Prva od sesija baviće se galerijskim sistemom u Srbiji i regionu, pitanjima galerijskih standarda i profesionalnih kriterijuma, a okupiće galeriste, umetnike i kolekcionare, u pokušaju da odgovori na pitanje zašto umetnički sistem u Srbiji ne funkcioniše, zašto je tržište konzervatino i nerazvijeno i da li je zaista bolje tržište u sivoj zoni ili legalno tržište pruža svima veće šanse.

Konvencija je zamišljena tako da se na njoj postavi platforma za rešavanje problema unutar galerijskog sistema. Galeristi će na konvenciji moći da postanu članovi sekcije galerista pri Društvu umetničkih kritičara Srbije, čime će ostvariti određena prava i obaveze. Na taj način stvara se institucionalna organizacija galerista koja će im pomoći oko mnogih praktičnih stvari, počev od informacija, pa do delovanja prema drugim zvaničnim institucijama.

Uz učešće većine privatnih galerista, biće pokrenuta i inicijativa za osnivanje profesionalnog međunarodnog Art expo Beograd, pod uslovima koji odgovaraju svim galeristima.

Konvencija galerista počeće predstavljanjem Oktobarskog salona, o kojem će Miroslav Karić govoriti u kontekstu krajnjih posledica galerijskih i kustoških aktivnosti, te o Salonu kao značajnom faktoru u konstituisanju međunarodne scene, a zatim i međunarodnog tržišta.

Umetnik Igor Grubanov, koji je i jedan od učesnika 50. Oktobarskog salona, govoriće o dva paralelna iskustva - na domaćoj i međunarodnoj sceni, dok će direktorka Remonta Darka Radosavljević predstaviti iskustva te galerije u zemlji i na sajmovima u svetu, kao i direktorka Zvona Ljiljana Tadić.

Ksenija Marinković iz New Moment Galerije govoriće o odnosu galerija-marketing-korporacije-umetnici, Željka Momirov o delovanju sa periferije - na primeru Blok galerije, a Vladan Jeremić o umetniku kao nezavisnom socijalnom radniku.

Uvod u konvenciju kolekcionara u sistemu umetnosti biće predstavljanje Vladimira Dodiga Trokuta i film o tom umetniku, kolekcionaru i osnivaču Antimuzeja, a uslediće predstavljanje kolekcija.

Saša Janjić predstaviće Telenor kolekciju, Radonja Leposavić Muzej i kolekciju Macura, a Ljilja Tadić govoriće o mladim umetnicima u Kolekciji Dražović, kao programskom segmentu galerije Zvono.

Biće predstavljene i kolekcije Milojević i Vujičić, a Slavko Timotijević govoriće o Shadow Museumu (fotografija u savremenoj umetnosti).

Treća sesija, koja će biti održana 4. novembra, baviće se odnosom savremene umetničke produkcije i medijske pokrivenosti, kao i kvalitetom medijske produkcije.

Konvenciju o medijima i umetnosti (Art kao eksces) započeće Danijela Purešević, istoričarka umetnosti i novinarka RTS-a, koja će predstaviti delatnost Redakcije za kulturu i umetnost javnog servisa, odnosno projekte “TV Galerija”, “Devedesete”, “Metropolis”, “Art zona”...

Biće predstavljena i jedna epizoda “Transfera”, a potom će istoričarka umetnosti i novinarka Milena Marjanović, koja radi u “Blicu”, govoriti na temu “Mogućnosti kritike u dnevnim novinama - između informacije i stručne analize”.

Među učesnicima je i Sava Stepanov, koji će govoriti o galeriji, časopisu i sajmu umetnosti, a potom će Darka Radosavljević i Mića Karić predstaviti slučaj “Remont” i aktivnosti te nezavisne umetničke asocijacije na objavljivanju magazina, godišnjaka i vođenju galerije.

Luka Salapura predstaviće Art magazin, a istoričar umetnosti Miroljub Mima Marjanović portal za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, čiji je glavni urednik i jedan od osnivača.

Direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i umetnik Živko Grozdanić govoriće potom na temu “Muzej bez Muzeja ili strategije muzejskog delovanja između privatnog i javnog i aspekti modernih muzejskih kolekcija”, a Aneta Stojnić o marketingu kao novom mediju umetničkog komuniciranja.

(SEEcult.org)