Nagrade časopisa Oktobar
Najstariji ruski književni časopis “Oktobar” (Октябръ) dodelio je, povodom 85. rođendana, nagrade za najbolje publikacije koje je objavio u 2009. godini. U kategoriji “Uspomene i dokumenti” nagradu je posthumno dobio poznati filmski glumac i režiser Rolan Bikov (1929-1998), za publikaciju “Mala ukoričena sveska”. Reč je o dnevniku koji je Bikov vodio radeći na ulozi Akakija Akakijeviča, u filmu snimljenom 1959. godine prema Gogoljevom “Šinjelu”. Dnevnik je ponudila za objavljivanje u “Oktobru” njegova udovica Elena Sanajeva.
Najstariji ruski književni časopis “Oktobar” (Октябръ) dodelio je, povodom 85. rođendana, nagrade za najbolje publikacije koje je objavio u 2009. godini.
U kategoriji “Uspomene i dokumenti” nagradu je posthumno dobio poznati filmski glumac i režiser Rolan Bikov (1929-1998), za publikaciju “Mala ukoričena sveska”.
Reč je o dnevniku koji je Bikov vodio radeći na ulozi Akakija Akakijeviča, u filmu snimljenom 1959. godine prema Gogoljevom “Šinjelu”. Dnevnik je ponudila za objavljivanje u “Oktobru” njegova udovica Elena Sanajeva.
Bikov je rođen u Kijevu, a završio je Visoku filmsku školu u Moskvi, a od 1954. do 1998. igrao je čak u 104 filma, režirao devet, a u pozorištu igrao u šest premijernih predstava.
U filmskoj kompaniji Mosflim, čiju 85-godišnjicu ovih dana obeležava i Jugoslovenska kinoteka, bio je, osim glumačkog i rediteljskog angažovanja, i umetnički direktor.
Bio je i rukovodilac flimske radne zajednice “Mladost”, a istakao se i na dužnosti direktora Svesaveznog dečjeg filmskog i televizijskog centra od 1989. do 1992.
Bikov je imao titulu narodnog umetnika Ruske Federacije i Sovjetskog Saveza.
Nagradu za prozu dobio je Valerij Popov, za povest “Naslikajmo” u kojem student Visoke filmske škole pokušava da napiše scenario o svom vršnjaku radniku. Ali taman što je kod autora sazrela zamisao scenarija, promeni se politika Partije u odnosu na radničku klasu, pa je i tema morala da se menja. U međuvremenu, Partija se raspada i na političkoj sceni Rusije se uspostavlja višepartijski sistem, ali pisac scenarija i dalje nastoji da razvija osnovnu zamisao prilagođenu promenjenim prilikama i vrednostima u ruskom društvu.
U Rusiji, inače, pored “Oktobra”, čija je glavna urednica Irina Nikolajeva Barmetova, izlazi još tridesetak takozvanih debelih književnih časopisa, od kojih su najpoznatiji “Новый мир”, “Звезда”, “Знамя”, “Дружба народов”, “Инoстраная литература”, “Вопроcы литературы”, “Литературное обозрение Юностъ”...
U vreme sovjetske epohe većina njih je izlazila u milionskim tiražima i to uglavnom u pretplati, pošto su bili jedine publikacije u kojima su čitaoci mogli, ako ne baš uvek da pročtaju, ono bar da naslute neke nove ideje, pored oficijelne ideologije.
Čuven je po tome bio Новий мир (Novi svet) sa Aeksandrom Tvardovskim na čelu uređivačkog odbora, koji je objavio prozu Aleksandra Solženjicina “Jedan dan Ivana Denisoviča”.
Tvadovski je, kao član CK KPSS, založio svoj ogromni književni, moralni i politički autoritet i uticaj kod vlasti da se, u granicama mogućeg, štampa sve što je književno vredno.
Predsednik ruske vlade Vladimir Putin nedavno je obećao piscima državnu potporu za finansijski posrnule debele književne časopise, čiji je tiraž toliko opao da bi im bez pozamašnih državnih subvencija pretilo gašenje.
A u ruskoj književnosti i kulturi književni časopsi su odigrali ogromnu ulogu - uređivali su ih Puškin, Njekrasov i Dostojevski, koji je sva svoja značajna dela i objaviljivao najpre u nastavcima u časopisima i živeo od honorara, a ponekad se i kockao da bi mogao da vrati dugove.
B. Rakočević
