Zvezde završnice BELEF-a

Beogradski letnji festival (BELEF) biće završen 31. jula koncertom jednog od najvećih muzičara Etiopije Mulatua Astatkea, a u finišu će predstaviti posebno intenzivan vizuelni program, uključujući skulpture od selotejpa nastale u radionici američke zvezde “public arta” Marka Dženkinsa (Jenkins), gostovanje rodonačelnika street arta Bleka le Rata, kao i murale na gradskim fasadama u okviru projekta “Super zid” i kratke filmove Nade Rajičić o nekim od najvećih američkih zvezda grafičkog dizajna.

Beogradski letnji festival (BELEF) biće završen 31. jula koncertom jednog od najvećih muzičara Etiopije Mulatua Astatkea, a u finišu će predstaviti posebno intenzivan vizuelni program, uključujući skulpture od selotejpa nastale u radionici američke zvezde “public arta” Marka Dženkinsa (Jenkins), gostovanje rodonačelnika street arta Bleka le Rata, kao i murale na gradskim fasadama u okviru projekta “Super zid” i kratke filmove Nade Rajičić o nekim od najvećih američkih zvezda grafičkog dizajna.

Direktorka Belef centra Milena Stoićević istakla je 28. jula na završnoj konferenciji za novinare da su realizovani svi planirani programi, osim koncerta Šona Kutija zbog oluje.

"Ne možemo to da prežalimo", dodala je ona, izražavajući istovremeno zadovoljstvo što su umetnici koji su učestvovali na BELEF-u ostavili Beogradu “mnogo lepih projekata”.

Koncept festivala i ove godine bio je usmeren na projekte u javnim prostorima, počev od izložbe skulptura od terakote “Terratorija” u centru grada, do radova nastalih u radionicama zvezda street art scene Dženkinsa i Bleka le Rata.

Dženskins je rekao da ima neke ideje gde će biti predstavljene nastale skulpture, ali želi da to bude iznenađenje i da učesnici njegove radionice postave svoje radove gde žele.

Sumirajući utiske, Dženkins je rekao da su polaznici puni entuzijazma i žele da eksperimentišu, imaju različita interesovanja i interesuje ih pozicija street arta uopšte.

Jedna od najvećih zvezda “public arta”, Dženkins najčešće koristi lepljivu traku za skulpture koje postavlja u javnim gradskim prostorima, a izlagao je u mnogobrojnim galerijama širom Amerike, Evrope i u Brazilu.

Tehnici izrade skulptura od selotejpa posvetio je i poseban sajt sa primerima (www.tapesculpture.org), a rezultate njegove beogradske radionice publika će moći da vidi na razlicictim lokacijama u centru grada već od srede ili četvrtka.

Blek Le Rat, prvi umetnik koji je počeo da koristi šablone (stencil) za crtanje silueta na ulicama, vodi 28. i 29. jula radionicu za 20 polaznika između 20 i 30 godina u Magacinu u Kraljevića Marka.

Navodeći da je prvi put bio u Beogradu još 1962. godine, kao 11-godišnjak, Blek le Rat rekao je da će mu radionica na BELEF-u biti
dobro iskustvo i prilika da sretne mlade ljude iz grada i sazna šta misle o umetnosti.

“Pokušaćemo da razjasnimo šta je street art i zašto to radim već 30 godina”, rekao je Blek le Rat, dodajući da je ta vrtsa umetnosti još uvek na mnogim mestima ilegalna.

Inspirisan grafitima koje je video u Njujorku 1971. godine, ali i portretima Musolinija nanošenim šablonima na zidove koje je u detinjstvu video u Italiji tokom Drugog svetskog rata, Blek le Rat je 1981. počeo da crta male crne pacove kako trče ulicama Pariza. Pacovi su ga ubrzo učinili poznatim u Parizu, ali tek nakon dve godine, siluetom starog Irca, postao je prepoznatljiv širom Francuske.

Pošto je 1991. prošao kroz sudski proces zbog uništavanja tuđeg vlasništva, Blek le Rat je 1994. prešao sa rada sa stensilima koje bojom nanosi na zid na rad sa stensilima od papira. Tako, u slučaju intervencije policije, samo uklanja naneti poster. Taj novi način rada otvorio mu je sasvim nove dimenzije i, kako je naveo, “promenio zauvek njegov pristup rada u gradskom prostoru”, stvarajući istovremeno moderni street art (www.bleklerat.free.fr).

Publika BELEF-a ima priliku ovih dana da pogleda i pet velikih zidnih murala na različitim lokacijama u gradu, koje su naslikali umetnici Blu, M-City i Valerio Berutti, te Vladimir Perić i Biljana Đurđević, u okviru projekta “Super zid”.

Italijanski umetnik Beruti, koji učestvuje i u nacionalnom paviljonu na Bijenalu u Veneciji ove godine, uradio je mural na zidu Osnovne škole “Petar Petrović Njegoš”, a rekao je da voli manifestacije poput BELEF-a, kada grad organizuje umetničke skupove koji okupljaju vrhunske umetnike.
 
Beruti je radio murale i u Torinu, Rimu, Napulju, Milanu, Njujorku, Tokiju, Seulu...

Njegov rad kreće se od tradicionalne fresko tehnike preko pojednostavljivanja crteža da bi stigao do animacija, a važnu ulogu ima i muzika.

Beruti koristi svakodnevne teme, najčešće iz svog detinjstva, a izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbi, uključujući u Galeriji moderne umetnosti u Modeni, centar Pompidu u Parizu, Muzej moderne umetnosti u Sent Etjenu, Exit Art u Njujorku...

Radovi ostalih umetnika, nastali uz podršku Telenora, realizovani su na opštini Stari Grad, u Durmitorskoj ulici, OŠ “Sveti Sava” na Vračaru i na uglu Mileševske i Ulice 14. decembra.

U okviru vizuelnog programa BELEF-a, 30. jula u prostoru Kompresora (Žorža Klemansoa 19) biće predstavljen i program četiri kratka filma Nade Rajičić “Great US Designers - Design Masters”, koje je napravila u Njujorku o dizajnerima koji spadaju u sam vrh američkog grafičkog i 3D dizajna.

Filmovi oslikavaju izvanredne dizajn projekte i umetničke portrete čuvenih savremenih grafičkih i set dizajnera iz Njujorka, koji predaju na Školi vizuelnih umetnosti. U filmovima je prikazan nastanak projekta odabranih dizajnera, njihove ideje i načine na koji rešavaju izazove, uz sažet uvid u bogate profesionalne karijere tih kreativaca.

U filmovima su predstavljeni radovi dizajnera Kevina O’Kalahana (O'Callaghan) - stage set za koncert hard rok benda, Stivena Helera (Steven Heller) - knjiga “Iron Fists” o dizajnu totalitarnih režima, kao i Pole Šer (Paula Scher) - “Gobbledy - Gook”, istraživanje ćiriličnog alfabeta. Biće prikazan i film “Monstruzni kamion”, u kojem je prikazan proces transformacije ikoničkog Fordovog vozila u nesvakidašnje dizajniran nameštaj, kreacijom studenata njujorške Škole za vizuelnu umetnost.

Jedna od zvezda u završnici BELEF-a je i američki džez pijanista Lari Vučković (Larry Vuckovich), poreklom iz Kotora, koji će nastupiti večeras sa svojim triom na platou ispred Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na Kalemegdanu.

Najavljujući program sastavljen uglavnom od modernog džeza, Vučković je rekao da voli da svira razne vrste stilova - bi-bap, fank, latino i balkanski džez.., jer je to i za publiku interesantnije.

Vučković je posebno predstavio svog bubnjara Čaka Mekfersona (Chuck Mc Pherson), navodeći da je jedan od najboljih, a taj muzičar, rekao je da će biti još bolji nego pre dve godine, kada je takođe gostovao u Beogradu. Mekferson je rekao i da sa Vučkovićem “svira mekano, ne toliko bučno”, a sarađuju od njegove 18. godine.

Vučković će se predstaviti i 3. avgusta publici festivala KotorArt u Kotoru, koncertom “Povratak korenima”.

Pored trubača Duška Gojkovića, Vučković je jedno od najvećih džez imena sa ovih prostora u svetu, a već decenijama živi u San Francisku, u koji je otišao još kao tinejdžer, početkom 50-ih godina prošlog veka.

Sajt BELEF-a je www.belef09.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)