Rastko Petrović u prvom licu
Izložba “Rastko Petrović u prvom licu”, zamišljena kao svojevrsna dokumentarno-likovna celina koja predstavlja ličnost i delo tog svestranog intelektualca i avangardnog umetnika (1898-1949), biće otvorena 15. aprila u Prodajnoj galeriji “Beograd”, a obuhvatiće radove i artefakte (časopisi, crteži i fotografije) iz perioda avangardnih pokreta u kojima je učestvovao, ali i njegove samostalne radove - crteže, akvarele i grafike.
Izložba “Rastko Petrović u prvom licu”, zamišljena kao svojevrsna dokumentarno-likovna celina koja predstavlja ličnost i delo tog svestranog intelektualca i avangardnog umetnika (1898-1949), biće otvorena 15. aprila u Prodajnoj galeriji “Beograd”, a obuhvatiće radove i artefakte (časopisi, crteži i fotografije) iz perioda avangardnih pokreta u kojima je učestvovao, ali i njegove samostalne radove - crteže, akvarele i grafike.
Centralni, kao i prateći segment postavke, koju čine originalna izdanja i različita dokumentarna građa, predstavljaju delove privatnih kolekcija, koje će prvi put biti prikazane beogradskoj kulturnoj javnosti.
Vrsni književnik, erudita i diplomata i nezaobilazna figura intelektualnih krugova u vremenu između dva rata, Petrović je zaslužan za podsticaj i razvoj nekih od najvitalnijih međuratnih pravaca u umetnosti, poput zenitizma, dadaizma, hipnizma i nadrealizma.
Prema navodima istoričarke umetnosti Milanke Todić u predgovoru kataloga, Petrović je, kao i drugi usamljeni putnici posleratne generacije, poput Ernesta Hemingveja, nastojao da dokumentuje i fiksira ne toliko nove predele i nepoznate običaje, koliko novo iskustvo kretanja i ko-prisustva.
Sam je najbolje i objasnio zašto je snimao, a zatim, tako dugo i čuvao svoje fotografije iz Afrike: “Bez pretenzija, bez ambicija, jedino da bih sačuvao svoju viziju o svetu večitog detinjstva”.
Njegova romantičarska emotivnost bila je fiksirana u vizuelni suvenir koji je subjektivnu viziju o primitivnom čoveku mogao zaštititi od svake promene, navela je Milanka Todić, dodajući da je za Petrovića fotografija imala važnu dokumentarnu sposobnost - mogla je, kao i film, da učini neku izlovanu pojavu “univerzalnom, dajući joj mogućnost da živi simultano svuda i zauvek, kao neku treću dimenziju koja je vezuje za beskraj i večnost”.
Istoričar Gojko Tešić, ističući da je Petrović bio najznačajniji srpski avangardista, ukazao je u predgovoru kataloga i da se, iako nije tvorac nijednog izma, u kritičkoj dekonstrukciji njegovog dela otkriva da je i ekspresionista, i dadaista, i hipnista, i nadrealista, i neoromantičar, i sumatraista, i kosmičar i intuitivista...
“Možda bi se, uslovno, moglo reći da je Petrović tvorac avangardnog sintetizma u srpskoj književnosti”, istakao je Tešić, ukazujući i na njegov rad kao pesnika, pripovedača, romansijera, esejistu, putopisca, prevodioca i kritičara (književni, likovni, pozorišni, filmski), koji je veoma obiman i poetički razuđen stvaralački projekat realizovao mahom između 20-ih i 30-ih godina 20. veka.
Prema navodima teoretičara umetnosti Miška Šuvakovića, Petrović je pravi primer modernističkog egzistencijalnog nomada.
Kod njega koncept “beskućništva” postaje bitan i odlučujući u umetničkom, književnom, egzistencijalnom, rodnom, religijskom, kao i u smislu bivanja među ljudima.
Šuvaković je posebno ukazao i na niz Petrovićevih fotografija i crteža iz Afrike (1929), kojima je suočio pogled gledaoca sa egzotičnim telom drugog i fantazijama i fantazmima upućenim svetovima izvan evropskog horizonta prisutnosti.
“On je tu istovremeno začuđeni etnolog i buržoaski evropski voajer koji obećava narativ o uživanju pogleda u/na telu i za telo. Njegove fotografije i crteži prikazuju, često, centrirana naga tela muškaraca crne boje kože, ali tu su i tela žena, dece, slučajnih turista”, naveo je Šuvaković.
Izložba će biti otvorena do 4. maja.
Sajt Prodajne galerije je www.galerijabeograd.org
(SEEcult.org)
