Preminula Ivana Simeonović Ćelić
Istaknuta istoričarka umetnosti, kustoskinja i direktorka Muzeja Zepter u Beogradu dr Ivana Simeonović Ćelić, profesorka Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) u penziji i autorka brojnih monografija i knjiga o umetnicima i umetnosti, preminula je 20. marta u Beogradu u 76. godini.
Ivana Simeonović Ćelić preminula je na Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, rečeno je portalu SEEcult.org u Muzeju Zepter. Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
Ivana Simeonović Ćelić vodila je Muzej Zepter od njegovog osnivanja 2010. godine, a prethodno je, od 1994. godine, bila umetnička direktorka i autorka niza izložbi u Galeriji Zepter, koju je i oformila na inicijativu Madlene (Janković) Zepter.
Na otvaranju Muzeja Zepter izrazila je nadu da će ta institucija doprineti da Beograd ponovo postane Parnas na Ušću - kako ga je nazvao svojevremeno književnik Rastko Petrović.
Ivana Simeonović Ćelić bila je predsednica Upravnog odbora Fonda Madlena (Janković) Zepter. U očekivanju otvaranja Muzeja Zepter, u maju 2010. godine, sistematizovala je i pripremila dela iz kolekcije koja je stvorena od otkupa i poklona sa izložbi u Galeriji Zepter, kao i kupovinom dela biranih da pruže sliku srpske likovne scene druge polovine 20. veka.
Otvaranje Muzeja Zepter, 2010, foto: VM/SEEcult
Rođena 8. decembra 1947. u Beogradu, Ivana Simeonović Ćelić diplomirala je 1972. godine i magistrirala 1977. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Odeljenje za istoriju umetnosti). Paralelno je upisala i studije na Filološkom fakultetu (Odeljenje za romanske jezike - francuski jezik i književnost), na kojem je apsolvirala 1971. godine.
Doktorsku tezu “Apstraktna umetnost – proširene granice realnosti; Teorijske i istorijske pretpostavke s osvrtom na apstraktnu umetnost u Srbiji”‚ odbranila je 1991. na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu. Kao stipendistkinja francuske vlade, boravila je osam meseci na stručnom usavršavanju u Parizu školske 1978/79. godine: obilazila muzeje i galerije (koristila dokumentaciju) i vodila razgovore sa slikarima apstraktnog pravca.
Od 1973. do 1984. godine radila je na mestu bibliotekara na FLU, a oktobra 1984. godine izabrana je za asistenta za predmete Istorija umetnosti i Istorija jugoslovenske umetnosti 20. veka na istom fakultetu, na kojem je zatim predavala kao profesorka do odlaska u penziju.
Bila je članica redakcije više časopisa (Umetnost, Likovni život, Likovne sveske), umetničkih kolonija (Počitelj, Studenica, Bosanski Novi, Terra−Kikinda). Učestvovala je i u mnogim selekcionim i žirijima za nagrade na grupnim likovnim manifestacijama. Učestvovala je i na tribinama i u javnim razgovorima povodom raznih manifestacija.
Od 1980. godine bila je članica Društva umetničkih kritičara Srbije, i sekretar tog udruženja dve godine. Od 1981. godine bila je članica Jugoslovenske (danas Srpske) sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA), a od 1989. do 1991. i članica Upravnog odbora te organizacije.
Objavila je kao autorka i koautorka dvadesetak monografija i knjiga likovnih kritika, studija i intervjua: “Miloš Bajić - Paralelni tokovi” (Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, Beograd, 1993), “Stojan Ćelić, ulje, pastel, akvarel, tapiserija, mozaik” (sa Irinom Subotić, Clio, Beograd, 1996, pod pokroviteljstvom Fonda Madlena Janković/Zepter), “Olga Jančić” (sa Irinom Subotić, Clio, Beograd, 1997), “Milo Milunović - Nepresušna težnja suštini slikarske materije i boje” (Srpska akademija nauka i umetnosti – Crnogorska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1997), “Stojan Ćelić, grafike i crteži” (elektronska monografija - CD, Ivana Simeonović Ćelić, Beograd, 2002), “Galerija Zepter 1994/2004” (Galerija Zepter, Beograd, 2004), “Stojan Ćelić, grafike i crteži” (sa Ljiljanom Ćinkul, Zepter Book World, Beograd, 2008), “Nedeljko Gvozdenović - Predmet kao podsticaj za slobodnu igru; Ljubica Cuca Sokić - Otkriće neke smirenosti, neke senzibilne racionalnosti; Miloš Bajić - Umetnost možda ne može da izmeni svet ali ga može podstaći; Stojan Ćelić - Umetničko delo kao dokaz o vrhunskoj ljudskoj kreativnoj moći; Aleksandar Luković - Maskiran čovek može da opravda i nemoguću radnju” (Likovne sveske 9, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1988), “Pariski razgovori” (KOV, Vršac, 2001), .”Govor umetnika” (Besjeda, Banjaluka, 2001), “Boje vremena” (Clio, Beograd, 2001, pod pokroviteljstvom Fonda Madlena Janković Zepter), “Galerija Zepter 1994/2004” (Galerija Zepter, Beograd, 2004), “Muzej Zepter kolekcija / Zepter Museum Collection” (Galerija Zepter, Beograd, 2010), “Skicen blok od krokija do portreta” (Muze Zepter, Beograd, 2014), “Vremeplov kroz 80 godina Akademije/Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu” (FLU, Beograd, 2015), “Bogoljub Jovanović” (sa Ješom Denegrijem, Muzej Zepter, Beograd, 2016), “Milija Nešić” (sa Savom Popovićem, Muzej Zepter, Beograd, 2018), “Slavoljub Caja Radojčić” (sa Savom Popovićem, Muzej Zeper, Beograd, 2020), “Vjera Damjanović” (sa Irinom Subotić, Muzej Zepter, Beograd, 2022) i “Vojin SImeonović arhitekta” (sa Milanom Milovanovićem, Ivanom R. Markovićem i Savom Popovićem, Muzej Zepter, Beograd, 2022).
Naslovna fotografija: Ivana Simeonović Ćelić, privatna arhiva
(SEEcult.org)
