Omaž Čarlsu Simiću u Srpskom PEN-u
Srpski PEN centar i izdavačka kuća Arhipelag priređuju 27. januara omaž nedavno preminulom velikom američkom pesniku i esejisti srpskog porekla Čarlsu Simiću (1938-2023).
O Simiću i njegovom delu govoriće: Vida Ognjenović, Radmila Lazić, Vesna Roganović, Slobodan Zubanović, Dejan Đurović i Gojko Božović.
Nagrađivani američki pesnik i esejista Čarls Simić, koji je i preveo na engleski jezik dela značajnih srpskih autora poezije, preminuo je 9. januara u Nju Hempširu u 85. godini.
Simić je preminuo u domu za stare u Doveru, a prema navodima njegovog dugogodišnjeg prijatelja i urednika Danijela Helperna, koje je preneo Njujork tajms, razlog su komplikacije od demencije.
Dobitnik Pulicerove nagrade 1990. godine za knjigu pesama “Svet se ne završava” (The World Doesn’t End), kao i još niz nagrada, rođen je u Beogradu 9. maja 1938. godine kao Dušan Simić. Sredinom 50-ih preselio se sa roditeljima u Čikago. Prve pesme objavio je 1959. godine u Chicago Review. U međuvremenu je objavio više od 30 knjiga poezije.
Arhipelag je objavio na srpskom niz knjiga tog velikog pesnika i esejiste, među kojima su izabrane pesme Iščekujući presudu, kao i knjige eseja Alhemija sitničarnice, Gledaj dugo i netremice, Tamo gde počinje zabava i Čudovište voli svoj lavirint.
Čarls Simić u Beogradu, foto: Miša Milojković
Kada je 2017. godine bio gost Arhipelaga, Simić je rekao da vidi opšte nazadovanje u oblasti kulture i obrazovanja, posebno mladih, a izrazio je tada pesimizam i u pogledu globalne političke situacije - usled dominacije interesa krupnog kapitala i posledičnog slabljenja funkcija demokratskog sistema, zanemarivanja ideje javnog dobra, jačanja desnice, ratnog huškanja...
Gostujući u Beogradu nakon Ohrida, gde mu je uručen Zlatni venac Struških večeri poezije, Simić je oštro kritikovao politiku tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, ali je konstatovao da ne bi bilo mnogo drugačije i da je na izborima pobedila kandidatkinja Demokratske partije Hilari Klinton.
“Ništa lepo se neće desiti… Političke partije su za ratove. Nema više onih koji su protiv rata. Svi vole ratove. Svi smo znali da će biti rata i ako dođe Hilari Klinton. Stvarno je strašna situacija”, rekao je Simić, koji je ocenio i da je pozicija pesnika, kao i svakog Amerikanca, takva da su svi u “istom velikom sosu”.
Simić je ocenio i da to sve nije slučajno, jer se godinama namerno radilo na strahovitom polarizovanju društva, a u tom procesu je iz javnih politika nestala i svest o potrebi javnog dobra. “Kada demokratija funkcioniše, kada ideja javnog dobra postoji, to naravno nije dobro za biznis, za pare… Zaboravljeno je sada i šta ta ideja znači… Ni Demokratska partija ne sme da pomene više common good, justice for all…”, dodao je Simić, ukazujući na opasnosti od desničarske propagande koja zalaganje za bilo koju univerzalnu vrednost pokušava da diskredituje pominjanjem drugih, bilo da su to Afroamerikanci, ili migranti.
Opšta komercijalizacija, razvoj novih tehnologija i ubrzani tempo života odražavaju se negativno i na obrazovanje i kulturu, govorio je Simić, dobitnik niza nagrada, među kojima su i nagrade Makarturove fondacije i Američke akademije, nagrade “Edgar Alan Po” i “Valas Stivens”, Grifinova nagrada za poeziju, Nagrada za poeziju Kongresne biblioteke u Vašingtonu, nagrada Srpskog PEN centra za prevođenje srpske književnosti, Medalja “Robert Frost” za životno delo u poeziji…
Prema rečima Simića, koji je preveden na sve veće svetske jezike, danas se gubi interesovanje za prošlost, a to je posebno uočiljivo među mladima, koji su pre svega zadubljeni u svoje mobilne telefone i društvene mreže.
*Naslovna fotografija: iz arhive Arhipelaga
(SEEcult.org)
