Igor Galo: Mala nada da nismo polomili sve veze u regionu
Dobitnik počasne nagrade “Aleksandar Lifka” 29. Festivala evropskog filma Palić, poznati hrvatski i jugoslovenski glumac Igor Galo, izjavio je da je počastvovan tim priznanjem za doprinos regionalnoj kinematografiji, odnosno nekadašnjoj jugoslovenskoj, koja je bila “velika, jaka, snažna i važna”.
Prisetivši se učešća na FEF Palić 2003. godine kao predsednik žirija, Galo je rekao 17. jula na konferenciji za novinare na Paliću da je bio počastvovan i tada, i sada.
“Bio sam počastvovan tada, kao i sada - da me smatrate svojim, kao delom jedne kinematografije koja je nekada bila velika, jaka, snažna i važna. Da taj eho ili refleksi te kinematografije traju već toliko dugo i da sam ja, čini mi se, raspoznat kao neko takav koji vuče tu jednu dugu liniju koja nas je nekada povezivala u stvaralačkom i u svakom drugom smislu. Zbog toga ne smatram da je ovo samo filmska nagrada i počast, nego i ljudsko priznanje za jedno trajanje koje ima tu dodatnu dimenziju”, rekao je Galo, kome će nagrada “Lifka” biti svečano uručena kasnije tokom večeri na Letnjoj pozornici na Paliću.
Prema njegovim rečima, bio je zatečen kada je obavešten o nagradi “Lifka”, s obzirom na spisak ranijih dobitnika.
“Čitajući listu pređašnjih dobitnika ostao sam malo zapanjen. Pitali su me ljudi kako si reagovao na vest o nagradi. Pa moram reći da sam bio zatečen. Čovek to ne očekuje, ne misli o tome. Zapravo ni u vlastitoj zemlji nije to tako uobičajeno da vas neko izvuče, pa vas oživi na neki način pogotovo nakon toliko dugo vremena. Nagradu tumačim da - eto postoji dovoljno ljudi kojima sam ostao negde u pamćenju, u nekom vrednosnom sistemu koji je isfiltrirao sve to toliko da su ostale neke vrednosti i da neko smatra da je to vredno truda. Ipak, naći se pored imena ovih dobitnika, pomislim – da nije neka greška”, rekao je Galo, koji je na filmu debitovao pre 54 godine u komediji “Imam dvije mame i dve tate” Kreše Golika. Za prekretnicu u karijeri smatra ratni film “Most” Hajrudina Krvavca, a igrao je i u Krvavčevom velikom hitu “Valter brani Sarajevo”. Važna mu je i uloga u “Gvozdenom krstu” Sema Pekinpoa.
Galo je izrazio posebno zadovoljstvo što je ona Paliću upoznao Duška Kovačevića, koga neizmerno ceni kao pisca.
“Uživao sam u svemu što je napisao, u dramama, komedijama, filmovima. Kad gledate samo iz klipova gde je on sve bio u tom sistemu, pomislite: Alo, šta sam ja tu nešto napravio”, rekao je Galo o Kovačeviću, srpskom piscu, scenaristi i reditelju nekih od kultnih filmova domaće kinematografije, kome je nagrada “Aleksandar Lifka” uručena prethodne večeri na svečanom otvaranju 29. FEF Palić.
“To je svakako jedna fenomenalna priča za mene i ostaće jedan fini, neću reći kraj, nego fini momenat u mome životu da sada blizu treće dobi doživim jednu ovakvu čast. Oni koji prate film znaju kakvo je to društvo, naši glumci, pa evropski režiseri, takva imena koji su bili stožeri njihovih kinematografija. I da ste tu i vi na neki način! Teško mi je govoriti, treba još da se slegne”, dodao je Galo, pominjući da su među dobitnicima nagrade “Lifka” i hrvatski umetnici - Rajko Grlić, Rade Šerbedžija, Lordan Zafranović.
“Rade me je i pozvao kad je čuo da sam dobio ‘Lifku’. Pitao me je da li idem na Palić. Rekao sam - pa naravno da idem! To je jedna klima koja daje neku malu nadu da ipak nismo polomili sve naše veze i kontakte, da ima ljudi koji to sa razlogom neguju i čuvaju. Momenti ovde kad se nađete sa divnom glumicom kao što je Mira Banjac i kada imate šta jedno drugome ispričati za 50 godina. Zamislite - o pola veka se mi možemo prisećati. Onda vidite da je to nešto vredno ostalo”, istakao je Galo.
Na pitanje o savremenoj hrvatskoj kinematogafiji, Galo je rekao da nije u poziciji da daje ocene. “Ja nisam u hrvatskoj kinematografiji već 30 godina. Poslednji ozbiljni film sam snimio 1992. godine – “Zlatne godine” (u režiji Davora Žmegača). Iza toga jednostavno čini mi se da nisam potreban”, dodao je Galo.
Galo nije hteo da komentariše novije hrvatske filmove ni kao gledalac. “Ako odrastate na jednom vrednosnom sistemu, a ja sam već mator, pa onda kad se to drastično promeni, a po mom mišljenju vrednosti su bitno promenjene, onda ne mogu tako lako da se prilagodim novom vrednosnom sistemu”, naveo je Galo.
Galo se osvrnuo i na pitanje ljudskih prava i građanskih sloboda, budući da je sa suprugom Mirjanom još 1994. osnovao udruženje koje se bavi njihovom zaštitom.
“Baviti se time, ako hoćete časno da se bavite, onda se morate i zameriti nekome. Ako neko uočava ugroženost ljudskih prava u bilo kojem društvu, onda mora da iznese van o čemu se tu radi. Ako to iznese van onda se to kosi sa drugim, ustaljenim razmišljanjima. Onda ste u nekoj konfrontaciji. Koju ja ne bih hteo. Ja sam mislio da to pomaže da se stvari bolje reše, ali izgleda da ne pomaže”, rekao je Galo.
Prema njegovom mišljenju, razlog ugrožavanja ljudskih prava i sloboda je na sistemskom nivou.
“Imamo 30 godina svuda na ovom prostoru isti problem. Trideset godina se bavimo ljudskim pravima i to sve više. Pa u kakvom to društvu živimo! Ima ljudi koji se profesionalno bave time 30 godina. Alo, šta ne valja? Pa ne valja društvo. Ovo je frustrirajuće, ljudska prava se ugrožavaju, mi pričamo, oni rade. A uzroci su na nivou države, sistemi”, konstatovao je Galo.
“Pitao me je neko kako film može pomoći da se to reši. Pa nikako film ne može pomoći. Pitajte u Briselu, tamo znaju”, dodao je Galo i ocenio da “nema pomaka, samo se menjaju obrasci”.
“Nekad je bio ratni sukob, pa su bile izbeglice, pa migranti, pa nasilje nad ženama… I koji je ovo sad obrazac, a ni jedno nismo rešili? Takvi su i filmovi - šta se nosi u Berlinu. Ove godine migranti, sledeće godine novi obrazac. Videćemo kakvi će biti filmovi sledeće godine u Berlinu i Kanu - izbeglice iz Ukrajine…”, rekao je Galo, rođen 1948. godine u Ćupriji.
Galo je glumio, između ostalog, i u jugoslovenskim filmovima “Divlji anđeli” (1969) Fadila Hadžića, sa Nedom Arnerić, “Maškarada” (1971) Boštjana Hladnika – javno zabranjenim filmom u SFRJ, “Poslepodnevu jednog fazana” (1972) Marijana Arhanića i mnogim drugima. Dobitnik je nagrade “Marjan Rotar” Pulskog filmskog festivala za doprinos hrvatskom filmu i nagrade “Fabijan Šovagović” za životno delo, koju mu je dodelilo Društvo hrvatskih reditelja 2018. godine.
*Foto: ZD/SEEcult
(SEEcult.org)