Ona strana vode – Sile navike i Ostaci nade
Novo, drugo poglavlje izložbe “Ona strana vode” u Podroomu Kulturnog centra Beograda, nazvano “Sile navike”, posvećeno je od 28. do 30. aprila radovima Stefani Imbo (Stephanie Imbeau), čija je samostalna prezentacija nazvana “Smene (Povorka)”.
U okviru tog segmenta izložbe, koja ima ukupno šest promena u okviru tri tematske celine/poglavlja, od 9. do 11. maja biće prikazani radovi Marka Stojanovića, a prethodno, od 4. do 7. maja, predstaviće se Mariam Kalandarišvili, Marjam Katan i Rošanak Amini.
Drugo poglavlje te izložbe internacionalne grupe umetnika odnosi se na načine na koje je voda u različitim kulturama, religijama i zajednicama duboko oblikovala i uslovila svakodnevne rituale i ceremonije, te prenosila ljude i njihove priče kroz prostor i vreme.
Stefani Imbo
Treće poglavlje izložbe, nazvano “Druga strana vode: Ostaci nade”, obuhvata od 12. do 14. maja radove Dijane Barkero Perez, Marijane Radović, Ivana Markovića i grupe Škart, koji se bave uticajima trenutne klimatske krize na svetska mora i reke, kao i ulogom vodnih resursa u oblikovanju skore budućnosti.
U okviru finisaža izložbe, od 16. do 19. maja biće predstavljeni radovi svih umetnika koji učestvuju u tom izložbenom projektu, čiji su kustosi Rošanak Amini i Uroš Pajović sa Sofijom Vučetom.
Lukas Odahara
U fokusu tog projekta – kao i mnogih ranijih radova uključenih umetnika – jesu načini na koje vodene površine definišu naše živote. Istorijski gledano, diskurse u vezi sa političkim nejednakostima i nedostacima, migracijama i razaranjima životne sredine, kao i trgovinom, kolonizacijom i imperijalizmom, uvek je oblikovala voda, koja je ujedno i mesto njihovog odigravanja.
U svakom kontekstu u kojem voda postoji (kako političkom, tako i geografskom), značenje tog najdragocenijeg elementa se drugačije tumači – bilo da govorimo o tradiciji ili o mitologiji, trgovini ili sukobima, zaštiti životne sredine ili ekstraktivnim industrijama.
Marijana Radović
Projekat se odvija u tri grada (Beogradu, Berlinu i Teheranu), čime se povezuju Istok i Zapad i preplovljavaju ogromne vodene površine, ali se povezuju i kustosi kroz različite zemlje njihovog porekla.
Izložba pristupa kustoskom postupku kao nečemu što je samo po sebi performativni čin, i koncipirana je na osnovu Heraklitove ideje da “ne možeš dva puta stati u istu reku”. Tako se tokom trajanja svakog od izložbenih segmenata, menjaju postavka i/ili umetnici čiji su radovi izloženi, a ideja je da se očuva fluidni karakter izložbe.
(SEEcult.org)
