Podrška Ukrajini na 59. Bijenalu u Veneciji, Rusija odsutna

Rusko-ukrajinski rat i prateći globalni sukob dali su pečat 59. Bijenalu Veneciji, na kojem Ukrajina ipak učestvuje – uz pomoć i samih organizatora te najstarije međunarodne izložbe savremene umetnosti, dok je ruski paviljon zatvoren – odlukom samih umetnika, i čuva ga policija. Ukrajina ima i poseban izložbeni prostor na otvorenom, a virtuelno se u Veneciji pojavio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je mnogobrojnu publiku na otvaranju izložbe “Ovo je Ukrajina: Odbrana slobode”, u organizaciji Fondacije Viktora Pinčuka, pozvao da podrži ukrajinsku borbu umetnošću, ali je naglasio i potrebu pomoći u oružju.

Zelenski i njegova supruga obratili su se 21. aprila posredstvom video poruke posetiocima izložbe ukrajinskih umetnika i nekih od zvezda svetske scene, koju su organizovali PinchukArtCentar i fondacija tog ukrajinskog milijardera i kolekcionara, u saradnji sa Kabinetom ukrajinskog predsednika i Ministarstvom kulture i informisanja Ukrajine.

Zelenski je poručio da umetnost može da prenese poruke koje se na drugi način ne bi čule, a kao i u mnogim ranijim obraćanjima, požalio se na odsustvo adekvatne, pre svega vojne podrške ukrajinskoj borbi.

“Verovatno se nikada nije dogodilo na planeti Zemlji da se neka nacija nije borila za svoju slobodu. Ali, bilo je mnogo godina kada većina ljudi nije primećivala te borbe. To je ono što tiranima daje nadu. Naši ljudi su uspeli da skrenu pažnju na ukrajinsku borbu za slobodu, nakon što nas je Rusija napala 24. februara. Ali, to nije ni pola posla, jer je potrebno uticati na ljude da vas stvarno i podrže – oružjem, finansijski, kroz političke odluke, kroz stalan protok informacija. I morate se boriti za takvu podršku, čak iako od vaše borbe za slobodu zavisi i sloboda desetina drugih nacija u Evropi i Aziji“, rekao je Zelenski.

Ocenjujući da neke nacije, koje žive bezbedno, nisu spremne odmah da podrže druge slobodne nacije kojima preti tiranija, Zelenski je rekao da ta situacija otvara mnoga važna pitanja.

“Ako je ceo demokratski svet zasnovan na ideji slobode - zašto se onda često osećate sami dok je branite? Ako je sloboda univerzalna vrednost, zašto onda drugi narodi, koji se bore za slobodu, nemaju jednaku podršku? Što je to što nas deli jedne od drugih u ključnim trenucima? Na to političari neće odgovoriti. Nema stručnjaka koji bi to mogli objasniti i ispraviti. Odgovori se neće naći ni u medijima. Jer ovde se radi o nečemu što se može biti reč. Ne može se rečima izraziti osećanje devojke koja piše pismo svojoj mrtvoj majci u Mariupolju, koja je nedelju dana ranije umrla od ruskog granatiranja; osećanja ukrajinskih vojnika, koji su došli u Buču nakon što su ruski okupatori proterani i videli stotine mrtvih tela kako leže na zemlji. Ta se osećanja ne mogu prikazati u vestima na televiziji. Niti osećanja lekara na  ulici Harkova, koji su spašavali ljude ranjene u ruskom granatiranju, a i sami su bili pod još jačim granatiranjem - nijedna platforma na svetu ne može izraziti ta osećanja. Osećanje da ste izgubili svoj dom, koje sada imaju milioni ukrajinskih muškaraca i žena, milioni interno raseljenih osoba – to osećanje ne može biti predstavljeno u vestima“, rekao je Zelenski i ocenio da nema tiranije koja ne bi pokušala da ograniči umetnost, jer može da vidi njenu moć.

“Umetnost može reći svetu stvari koje se drugačije ne mogu podeliti. Umetnost je ta koja prenosi osećanja. Ako ste i sami slobodni, kako možete razumeti druge ljude koji se bore za svoju slobodu? Ako živite u zemlji u miru, kako ćete saosećati sa onima koji o miru mogu samo sanjati i pomoći im? Kako možete zahvaliti onima koji su se borili na njihovom tlu za vašu slobodu? Svako od ovih pitanja odnosi se na umetnost“, naveo je ukrajinski predsednik i zahvalio svima koji su učestvovali u organizovanju izložbe “Ovo je Ukrajina”, uveren da će omogućiti ljudima da osete šta Ukrajini stvarno znači odbrana slobode.

Zelenski je i sam svojevrsni učesnik na izložbi, budući da je njegov citat “Mi branimo našu slobodu” predstavljen na izloženoj ukrajinskoj zastavi.

Kolekcionar Viktor Pinčuk ocenio je da je u toku “genocid nad ukrajinskim narodom”, a takođe je iskoristio priliku da pozove na podršku Ukrajini oružjem.

“Rat ima različite frontove, pre svega glavni vojni, ali i politički, diplomatski, privredni, informacioni i vrlo važan - kulturni front“, rekao je Pinčuk, koji se školovao za inženjera u vreme Sovjetskog Saveza, a doktorirao je na Metalurškom institutu i obogatio se od početka 90-ih proizvodnjom metalnih cevi.

Ističući da je njegovom centru izuzetno važno da Ukrajinu i vrednosti za koje se ona bori predstavi savremenom umetnošću, Pinčuk je rekao da mu je podjednako važno i da pokaže dubinu ukrajinske istorije i kulture.

Kao kolekcionar, kako je dodao, zna šta najviše inspiriše umetnike - ljubav i tragedija. “Znam da će vas, umetnike, rat inspirisati možda i vekovima napred, ali ne treba nam vaša inspiracija za sto godina. Treba nam vaša inspiracija sada jer imate sposobnost da podstaknete ljude, donosioce odluka koji mogu spasiti živote Ukrajinaca - da pošalju oružje Ukrajini sada, danas“.

Na izložbi “Ovo je Ukrajina: Odbrana slobode”, koju Pinčuk namerava da prikaže i u Kijevu kada to bude moguće, predstavljena je kolekcija radova koji se odnose na ruski rat protiv Ukrajine, čiji su autori ukrajinski umetnici, ali tu su i dela nekih od najvećih imena svetske scene, poput Dejmijena Hersta, Takašija Murakamija i Marine Abramović. Među radovima su i dve slike ukrajinske naivne umetnice Marije Primačenko (1909-1997), čije se ime našlo u naslovima svetskih medija krajem februara, kada je muzej sa njenim radovima uništen u ruskom napadu. Jedan od njenih radova, inače, dodat je u poslednjem trenutku i na centralnu izložbu 59. Bijenala “Mleko od snova”.

Takashi Murakami Ukraine: War and Peace (2018). Courtesy PinchukArtCentre / Damien Hirst, Wretched War (2005). Damien Hirst and Science Ltd. All rights reserved, DACS 2022.

Među radovima na izložbi, koja je otvorena do 7. avgusta u Scuola Grande della Misericordia, našle su se i fotografije Jevgencije Belorusets koje prikazuju realnost stanovnika Kijeva – žene i decu, pa i životinje u zoološkom vrtu, čiju je svakodnevicu prekinuo rat. Lesia Komenko učestvuje slikama vojnika dobrovoljaca, među kojima je i njen muž. Na gornjem spratu su radovi svetskih zevzda, kao i ogromna slika izbegle devojčice Valerije, rad francuskog street art umetnika Džej Ara koji je originalno postavljen u Lavovu i može se videti i iz vazduha.

JR, Valeriia (2022). Courtesy of the Artist

Izložba kroz dve celine ističe ukrajinski otpor, ali i kritički stav i kreativnost. Odabrani radovi umetnika ne bave se direktnim ratnim narativima, već reflektuju dublja značenja, poreklo i uticaj.

Prema navodima organizatora, izložba je o snazi, stvaranju i prijateljstvu, a pre svega o kolektivnoj slobodi – izbora, govora i slobodi postojanja.

Prvi deo izložbe, čiji je kustos Bjorn Geldof, obuhvata monumentalne i emotivne radove troje umetnika koji su nastavili da žive u Ukrajini za vreme ruske invazije – novi radovi Jevgenije Belorusets (1980), Nikite Kadana (1982) i Lesie Komenko (1980) koriste objekte i glasove svedoka, reflektujući stvarnost rata kojem prisustvuju. Ti radovi prikazani su u dijalogu sa nekim od ključnih dela iz ukrajinske istorije umetnosti, kao što su radovi Marije Prijmačenko (1909), Tetjane Jablonske (1917) i ikona Stefana Meditskog (17. vek).

Drugi deo izložbe predstavlja ukrajinske umetnike sa internacionalnim kolegama, ukazujući na potrebu globalnog odgovora na situaciju u Ukrajini. Među njima su Marina Abramović (Srbija, 1946), Olafur Eliason (Danska, 1967), JR (Francuska, 1983), Dejmijen Herst (Velika Britanija, 1965), Boris Mihailov (Ukrajina, 1938), Takaši Murakami (Japan, 1962)...

Marina Abramović Count on Us. Belgrade (2003). Courtesy of the Marina Abramović Archives

Deo radova u tom delu izložbe svojevrstan je direktan odgovor na rat, pa je Herst napravio novi rad za tu priliku, a Murakamijev “Rat i mir” (War and Peace) iz 2015. godine nastao je kao znak podrške Ukrajini nakon ruske  aneksije Krima 2014. godine i zauzimanja delova Donjecka i Luganska. S druge strane, u saradnji sa umetnicima su odabrani i radovi koji su njihove lične izjave u vezi sa ratnim strahotama. Marina Abramović je, na primer, povodom rada “Računajte na nas” (2003), navela da joj je lično veoma teško da napravi momentalni odgovor na ratnu situaciju, jer joj treba vreme da to procesuira. Uvek je, kako je dodala, zainteresovana da napravi nešto što nije samo o aktuelnom ratu, već što može biti iskorišćeno za ratne sukobe bilo gde i bilo kada. Njena instalacija “Računajte na nas”, kako je podsetila, odnosila se na rat na Balkanu 90-ih. “Danas, istina i sloboda su ugrožene napadom Rusije, i svi moramo da ustanemo protiv toga, jer je to zločin protiv čitavog čovečanstva”, dodala je Marina Abramović povodom izložbe, na čijem otvaranju su govorili, između ostalih, i predsednik Bijenala u Veneciji Roberto Ćikuto i gradonačelnik Veneciji Luiđi Brugnaro.

Iako su kustosi ukrajinskog paviljona i sam umetnik Pavle Makov na početku ruske invazije na Ukrajinu saopštili da verovatno neće moći da učestvuju, a gotovo istovremeno je i ruski tim odustao od učešća – u znak protesta zbog rata, ukrajinski paviljon je ipak otvoren. Organizatori 59. Bijenala organizovali su i specijalan izložbeni prostor na otvorenom “Pjaca Ukrajina”, za koji je takođe zadužen kustoski tim ukrajinskog paviljona.

Ruski paviljon, foto: Vladan Jeremić

Kustoskinja Marija Lanko i članovi njenog tima su ubrzo posle početka rata spakovali Makovljevu instalaciju “Fontana iscrpljenosti” (Fountain of Exhaustion) u kutije i izvezli ih autom iz Kijeva. Reč je o 72 bronzana levka koja čine instalaciju Makova, rekonstrukciju njegovog istoimenog rada iz 1995. godine. Marija Lanko je ispričala na konferenciji za novinare da je gotovo nedelju dana išla od grada do grada u zapadnoj Ukrajini kako bi se konačno domogla Austrije, a potom i Italije. Jedina u timu je koja nema decu ili bilo koga o kome bi brinula, mogla je da jednostavno sedne u auto i vozi koliko treba.

Marija Lenko potpisuje i izložbu na “Pjaci Ukrajina”, sa kolegama Borisom Filonenkom i Lizavetom German, koju je organizovalo Bijenale u saradnji sa Ukrajinskim fondom za pomoć umetnosti (UEAF) i Fondacijom Viktora Pinčuka.

Instalaciju “Pjaca Ukrajina” u Đardinima dizajnirala je ukrajinska arhitekta Dana Kosmina, a cilj tog projekta je da da glas ukrajinskoj umetničkoj zajednici, kao i umetnicima drugih zemalja koji se solidarišu sa narodom Ukrajine. Takođe, “Pjaca Ukrajina” trebalo bi da stvori prostor za debate, razgovore i podršku ukrajinskoj kulturi.

I umetnička direktorka 59. Bijenala Ćećilija Alemani, koja je osmislila temu “Mleko (od) snova” (The Milk of Dreams), istakla je da je omogućavanje dijaloga jedan od ciljeva njene izložbe.

“U vreme brutalnih ratova, kao što je ovaj u kojem je Ukrajina trenutno, deluje da gotovo nemoguće razmišljati o umetnosti. Ali, ono što nas je možda naučila duga istorija Bijenala jeste to da ta institucija može da funkcioniše kao prostor za razgovor, pjaca na kojoj dijalog može da se nastavi, i gde umetnost može da posluži kao sredstvo za preispitivanje nacionalnih identiteta i politike. Tokom 127-godišnje istorije Bijenale je registrovalo istorijske šokove i revolucije kao seizmograf. Nadamo se da 'Pjacom Ukrajina’ možemo da stvorimo platformu solidarnosti za narod u Ukrajini, i to na području Đardina, među istorijskim paviljonima koji su zasnovani na idealu nacionalne države i oblikovani geopolitičkim dinamikama i kolonijalnim ekspanzijama 20 veka”, navela je Ćećilija Alemani, saopštili su organizatori 59. Bijenala.

*Foto: PinchukArtCentre

(SEEcult.org)