Najuži izbor za NIN-ovu nagradu
Žiri za dodelu NIN-ove nagrade za 2021. godinu uvrstio je u najuži izbor romane šestoro autora, a 68. dobitnika tog prestižnog priznanja saopštiće 24. januara.
U najužem izboru su romani Ilije Đurovića "Sampas" (Treći trg/Srebrno drvo), Elvedina Nezirovića "Ono o čemu se ne može govoriti" (Laguna), Milene Marković "Deca" (LOM), Vladimira Kopicla "Španska čizma" (Laguna), Srđana V. Tešina "Mokrinske hronike" (Arhipelag) i ranijeg dobitnika Davida Albaharija "Pogovor" (Čarobna knjiga), saopštio je NIN.
Albahari je ranije dobio NIN-ovu nagradu - za roman "Mamac" (1996).
Ime dobitnice/ika 68. NIN-ove nagrade biće poznato 24. januara oko podneva, na osnovu odluke žirija koji čine Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić (predsednik).
U užem izboru bilo je 17 romana, a u širi izbor žiri je uvrstio 43 naslova, koje jee odabrao među čak 196 naslova koji su ispunili propozicije za dodelu tog najznačajnijeg književnog priznanja u Srbiji. Među autorima u širem izboru bili su, osim Albaharija, i raniji dobitnici NIN-ove nagrade Bora Ćosić i Goran Gocić, kao i drugi nagrađivani autori različitih generacija.
Prošle godine NIN-ovu nagradu dobio je Svetislav Basara za roman “Kontraendorfin” u izdanju Lagune, čime je postao dvostruki dobitnik tog književnog priznanja, koje je dobio i 2006. godine za “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za Deobe. Dvostruki dobitnici su, uz Svetslava Basaru, i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992) i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015), a jedini trostruki laureat je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).
Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2020.
Pokrovitelji NIN-ove nagrade su Sberbank, jedna domaća, kao i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne.
(SEEcult.org)
