Tiho teče Misisipi premijerno u BDP-u
„Tabašević je pristao da ne radi tradicionalnu adaptaciju, koja bi u ovom slučaju bila i nemoguća, jer sam roman nije sastavljen od dijaloških situacija i konzistentnih likova, nego je on sam u sebi jedan raspršeni svet koji se sastoji od uspomena, fleševa, konstrukcija, izmišljenih situacija, maštanih“, izjavio je Buljan 2. aprila na konferenciji za novinare. „Naš zadatak je bio da to u kreativnom ambijentu ponovo sastavimo. Tabašević je pratio probe i često smo imali proces da, recimo, jedan dan improvizujemo neku situaciju, a sutra dobijemo to u formi strukturiranog dijaloga“, dodao je on.
„Ovo je u vrlo slobodno interpretiranoj formi priča o odrastanju jednog mladića, Denija, koja nas na vrlo delikatan način vodi kroz taj period. Nije rečeno eksplicitno gde se to odvija. Mi smo sami na probama zaključili koji su delovi eventualno na Jadranskom moru, šta se događa u Beogradu... To je sve jedna prekrasna tvorevina koja nam je ostavila puno prostora za upisivanje naših ličnih želja, strasti, melanholije, osećaja“, rekao je Buljan.
Ističući angažman celog ansambla, naveo je da je svaki proces nastanka predstave stvar interakcije, ali da je u ovom slučaju bio i više od toga.
„Ovo što su glumci ponudili je vredno pažnje jer je vrlo lično i vrlo velikodušno dato. To je ono što ćete sigurno dobiti, a u estetskom ili intelektualnom smislu sami ćete videti koliko vam se predstava sviđa li ne“, izjavio je Buljan.
Prema njegovim rečima, prednost je što je ovaj roman nakon važne regionalne nagrade „Mirko Kovač“ postao poznat u celom regionu.
„To je jedan od onih savremenih romana u post-ju književnosti koji je već stekao neku vrstu kultnog statusa. Znači, dosta ljudi ga zna. To je velika prednost, to je kao da sa onim likovima koje poznajemo, koji su nam bliski, odjednom doživimo nove situacije. Ono što je Vlada pisao za predstavu nisu prizori iz romana nego su prizori u kojima se Deni, koga igra Milan Zarić, njegovi roditelji i drugi likovi nalaze u novim situacijama, koje su u romanu možda bile samo naznačene, a ovde se pretvaraju u dijaloške scene“, rekao je Buljan.
Tu su i dopisani likovi vlasnika krčme, kao i dvoje pisaca koji se takmiče oko svoje verzije priče.
Buljan je ocenio da je „ovo u tradiciji i teatarskoj i filmskoj i romanesknoj jedan od onih sižea koji govori o odrastanju, a odrastanje u ovom prostorima ima neke zajedničke karakteristike i za nas starije i kod mlađih. Zapravo je obeleženo ratom i svim što se događalo na ovim prostorima. Po tome smo, nažalost, drugačiji od naših kolega u svetu“.
„Ali mi ovde delimo i jedno zajedničko kulturološko emotivno nasleđe, što je kompozitor Mitja Vrhovnik Smekar u predstavi prikazao kao jedan puni emotivni svet, koji će glumci oživeti kroz pesme koje se koriste u predstavi, a takođe je komponovao nove pesme na Vladimirove stihove“, rekao je Buljan, jedan od najuticajnijih stvaralaca u regionu, dobitnik Sterijine nagrade u Srbiji, Gaveline nagrade u Hrvatskoj i priznanja na Borštnikovim susretima u Sloveniji, reditelj čije su predstave gostovale i na međunarodnim festivalima u više od trideset zemalja.
Roman „Tiho teče Misisipi“, kako se navodi u najavi predstave, zaokružuje priču o jednoj državi, veku i ideji, nudeći nam poražavajući intimni bilans njihovog kraja. U prozi se prepliću istorija i intima, lično i ideološko, oslikavajući kraj jednog veka i raspad jednog društva.
Tabašević je izrazio zadovoljstvo što je njegov prvi roman dobio scensku verziju. „Kroz saradnju sa ovom divnom ekipom proširio sam iskustvo. Na predstavi će biti jasno šta se tu ustvari desilo“, kratko je izjavio autor poezije, kratkih priča i tri romana.
Roman „Tiho teče Misisipi” je 2015. godine bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu i dobio regionalnu nagradu „Mirko Kovač”. Usledili su „Pa kao” (2016, u najužem izboru za NIN-ovu nagradu) i „Zabluda svetog Sebastijana” (2018) koji je osvojio NIN-ovu nagradu za roman godine.
U predstavi igraju Aleksandar Jovanović, Branka Katić, Vladan Milić, Vesna Čipčić, Dunja Stojanović, Jana Milosavljević, Mladen Sovilj, Miloš Petrović Trojpec, Milan Zarić i Nikola Malbaša.
Scenograf je Aleksandar Denić, a kostimograf Nebojša Lipanović.
Vesna Čipčić je izjavila da je presrećna što učestvuje u predstavi koju režira Buljan, sa autorskom, kako je rekla, ekipom snova. Dodala je da joj je zadovoljstvo da radi s mladim glumcima, jer voli da uči i od mladih.
„Pokušali smo da jedan neobični prozni tekst lirskog tipa pretočimo u pozorišni čin, nadam se zanimljiv i interesantan“, rekla je Vesna Čipčić, dodajući da se u predstavi uživo, bez plejbeka, izvode „divni songovi i hitovi iz naše nekadašnje zemlje, iz onog nekog vremena“.
Jana Milosavljević je izjavila da je proces za nju, kao i druge mlade glumce, doneo jedno različito iskustvo, a da je najviše raduje što su svi, i mladi i stariji, postali tim i što se lepo razumeju.
Predstava se igra na velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ BDP-a. Prva repriza je 7. aprila.
*Foto: Dragana Udovičić
(SEEcult.org)
