Tandem: WB kulturno nasleđe za 24 sata
Ovo je priča o Jeleni Anasonović i Filipu Budanoviću koji su posredstvom programa Tandem Western Balkans udružili svoje talente, umeća i aspiracije. Plod te saradnje je projekat WB kulturno nasleđe za 24 sata (WB cultural heritage in 24 hours) u kom su se, u njihovoj organizaciji, povezali srednjoškolci iz Zaječara i Knjaževca, na „zadatku“ popularizacije kulturne baštine. i napravili pet video priloga o antičkom arheološkom nalazištu Felix Romuliana u Gamzigradu.
Jelena je iz Zaječara, trenutno studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, dok je još u srednjoj školi bila sklona omladinskom aktivizmu kroz volonterski rad. Veštinu služenja društvenim mrežama u više ciljeve iskoristila je i usavršila angažmanom u Dečijem centru Zaječar. Mališane sa invaliditetom i smetnjama u razvoju obučavala je u javnom nastupu ne bi li oni razvili svoje potencijale.
Jelena Anasonović i Filip Budanović, foto: Kristijan Balan
Jelenin kredo je oduvek bio da je za velike promene u društvu potrebno udruživanje, ali i pojedinačni napredak građana.
Filip je iz Subotice, a master diplomu Fakulteta za bezbednost stekao je u Beogradu. Profesionalni put je razvijao i u drugom pravcu - ka razvitku parlametarizma zbog čega je pristupio Balkanskoj mreži za lokalnu demokratiju. Koncept koji Filip zagovara je pristup mladima kroz edukaciju u sferi kulture i umetnosti, „gde se omladina oseća komotnije“.
„Na polju politike, mladi su mahom obeshrabreni za borbu za ono što im zapravo pripada“, Filipa ovo zapažanje inspiriše da mladež podstakne na aktivno učešće u političkom životu.
Princip Tandem programa
Sredinom 2019. počinje zajednička avantura ovo dvoje aktivista učečćem u seminaru u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu, u organizaciji Tandem Western Balkans projekta za podsticanje kulturnih promena.
„Nisam znala šta da očekujem od tog susreta“, priznaje Jelena.
„I meni je bilo čudno, izdvojenom iz zone komfora. Ipak sam se nadao da ću naći pravog partnera za ono čime se esencijalno bavi Balkanska mreža“, navodi Filip.
„Organizatori uvodnog seminara u CZKD-u objasnili su nam da ne treba pasivno da prihvatamo tuđe zamisli, niti da ikom namećemo svoje gledište“, objašnjava Jelena.
„Iako nam to nije bio izričiti zadatak, ipak smo po završetku seminara osmislili projekat WB kulturno nasleđe za 24 sata kojim smo hteli da povežemo društvene mreže, kao savremeni vid komunikacije, sa promocijom kulturne baštine“, Filip opisuje početak kreativnog udruživanja.
„Nismo uzeli u obzir samo spomenike, već i punktove gde se odvijaju neformalni sadržaji sa suštinskom ulogom u kulturnom životu“, više detalja iznosi Jelena.
Foto: Marija Piroški
Ali, korona je izmenila tok projekta.
Zbog antipandemijskih mera koje su ograničile kretanje među državama, svi su učesnici bili „regrutovani“ iz okoline Zaječara i Knjaževca, umesto Skoplja, gde je sedište Balkanske mreže za lokalnu demokratiju. Otpala je i Subotica, gde Mreža takođe ima kancelariju, jer ni putovanja između gradova nisu bila lagodna. Nije došlo ni do planirane saradnje sa turističkim organizacijama markiranih gradova koje bi mogle da usvoje principe projekta WB kulturno nasleđe za 24 sata, a ni do studijskog putovanja u Prizren.
Zaječar je tako postao centar projektnih aktivnosti, na šta je ovaj grad navikao s obzirom na dugu tradiciju održavanja kulturnih manifestacija. Ipak se najatraktivnijom tačkom u okolini ovog grada smatra arheološko nalazište Felix Romuliana, pod zaštitom UNESCO-a od 2007. godine. Ostaci palate rimskog cara Gaja Valerija Galerija Maksimijana ukazuju na moć i viziju njenog graditelja. Imperator Gaj Valerije sazidao je u IV veku grandiozni dvorski kompleks, opasan bedemom sa 20 kula, u čast majci Romuliani, po kojoj je ovo impozantno zdanje i nazvao.
Zato nije čudo što je ovo mesto postalo poprište projekta .
Felix Romuliana, foto: Kristijan Balan
„Polaznici su se raštrkali po fortifikaciji privučeni različitim segmentima tvrđave. Slično je bilo i sa izborom uloge u projektnim aktivnostima, pa su se jedni spontano odlučili da budu snimatelji, drugi montažeri, a treći su bili raspoloženi za ulogu naratora“, Jelena objašnjava.
„Mi smo bili uvereni da će svi hteti da stanu ispred kamere“, kaže Filip, dodajući da „improvizacija, iako stresna, jeste i jedna od glavnih draži kreativnosti“.
Svi su tu nadmašili očekivanja: vlog zvezda Katarina Ivačić, kao edukatorka, podjednako je bila zabavna i profesionalna, poučavajući srednjoškolce kako se vloguje. Pitanja su pljuštala, a ona na sva spremno odgovarala, otkrivajući cake tog novog zanata i medijuma komunikacije.
Za potrebe radionice snimanja i montaže, angažovan je Zoran Pislević koji je doneo najveći deo opreme – kran, slajder, kameru, mikrofon, stalak i nešto rasvete. Neke od tih gedžeta nema ni u Holivudu, jer su mahom iz hand-made proizvodnje. Kristijan Balan je fotografisao i snimao, i pomagao oko montaže. Neophodni laptopovi su iznajmljeni, ali po nižoj, prijateljskoj ceni, što je osobenost ovog podneblja.
Foto: Kristijan Balan
Materijala je bilo na pretek, zahvaljujući čarima arheološkog nalazišta. Možda je najteže bilo izbaciti suvišno, jer su učesnicima sve snimljene sekvence delovale dragoceno. Kako i ne bi, kad su eksperimentisali sa krupnoćom kadra, tempom i smerom kretanja, i drugim elementima kratkih video priloga. Vlogovi su stoga vrlo inventivni, i drugačiji u odnosu na uobičajenu prezentaciju civilizacijske zaostavštine.
Najrelevantniji rezultat predstavlja to što su mladi učesnici projekta uvideli možda najbolji deo sebe-moć da vide lepotu u starinama, ali i da utisak prenesu širokom auditorijumu.
Tako su Andreja i Jana, sestre, briljirale su u ulozi naratorki.
Foto: Filip Budanović
Slično je i sa Martom i Anjom, srednjoškolkama iz Knjaževca, koje verovatno nisu ni slutile da su tako neposredne pred kamerama. I njihovi sugrađani i vršnjaci Mihajlo i Vidosava bili su jednako ubedljivi prenoseći oduševljenje najpoznatijim turističkim punktom u Zaječaru.
Darja, Mazulj i Maša pionirski su se upustili u pustolovinu vlogovanja, uz malu pomoć Katarine Ivačić do tada snimatelja. U završnici prezentacije Lazar i Dimitrije otpevali su pesmu Zemlja benda Ekatarina Velika. Tvrđavom su odjekivali stihovi „Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude“, a pesma vredi više nego hiljadu „običnih“ reči. I predstavlja pravu sponu sa svim generacijama odraslim na rokenrolu.
Jelena i Filip mogu da budu ponosni na svoj učinak. Još zadovoljniji mogu da budu Marta Nikolić, Ilija Bojković, Darija Nedeljković. Anja Pešić, Mijat Bogojević, Maša Cvetković, Mila Lukić, Mihajlo Matić, Jana i Andrea Ristić, Dimitrije Stanković, Jovan Lunganović, Anđa Anđelković, Vidosava Jovanović, Lazar Todorović i Đina Petrović, jer su sa velikim uspehom izvršili zadatak predstavljanja kulturne baštine Zaječara. I to, očigledno, s velikom ljubavlju.
Na dobitku su i gledaoci, podstaknuti da posete Gamzigrad, i da širenjem vlog postova sa Tandem portala, preuzmu ulogu virtuelnih turističkih vodiča.
_ _ _
Tandem je program koji se razvija uz podršku Evropske fondacije za kulturu (Amsterdam, Holandija) i MitOst (Berlin, Nemačka). Tandem zapadni Balkan kofinansiraju Evropska fondacija za kulturu i Fondacija za otvoreno društvo. Program se implementira zajedno sa Balkanskom mrežom muzeja (Sarajevo, Bosna i Hercegovina), organizacijom Balkane, ustaj i Centrom za kulturnu dekontaminaciju (Beograd, Srbija), Lombardi Fondacijom (Prizren, Kosovo) i Jadrom (Skoplje, Severna Makedonija), kao konceptualnim i organizacionim partnerima.
Tandem Zapadni Balkan je eksperimentalna saradnička platforma različitih aktera koji menjaju načine delovanja u kulturi regiona zapadnog Balkana. Program je namenjen menadžerima u kulturi koji preispituju savremene izazove svojim inovativnim idejama i sa partenerima iniciraju društveno ekonomske promene u regionu. Program treba da omogući profesionalcima u kulturi da stvore održiv i inovativan uticaj u kulturnoj praksi bez obzira na granice, kako u intersektorskoj tako i transdisciplinarnoj saradnji, kroz sticanje veština neophodnih za pokretanje inovacionih procesa koji bi vodili stvaranju dugotrajnih partnerstava i organizacionih promena.
Dragana Nikoletić
*Naslovna fotografija: Kristijan Balan
