• Search form

07.09.2020 | 12:13

Preminuo Jirži Mencl

Preminuo Jirži Mencl

Proslavljeni češki reditelj, scenarista i glumac Jirži Mencl, dobitnik Oskara za najbolji strani film za “Strogo kontrolisane vozove”, preminuo je 5. septembra u Pragu u 83. godini od posledica bolesti srca.

Mencl je bio jedan od vodećih pripadnika češkog novog talasa sa Milošem Formanom, a bio je i jedan od najuticanijih evropskih reditelja druge polovine 20. veka. U filmovima je kombinovao humanistički pogled na svet sa satirom i provokativnim temama. Pored filmske, bavio se i glumom, kao i  pozorišnom režijom, između ostalog – i u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Mencl i Piter Bogdanovič na otvaranju 40. Festa u Beogradu 2012.

Među mnogobrojnim Menclovim nagradama je i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

Kada je 2012. godine otvorio 40. Fest u Beogradu sa američkim kolegom Piterom Bogdanovičem, izjavio je da voli festivale kojima cilj nije komercijalni uspeh i koji imaju neku posebnu ideju, a to nisu veliki festivali, poput Kana ili Venecije.

Mencl na probi u Narodnom pozorištu u Beogradu 2011. Foto: NP

Mencl je rođen 23. februara 1938. godine u Pragu, gde je studirao i 1962. diplomirao filmsku produkciju. Među njegovim profesorima bio je legendarni reditelj Otokar Vavra, a Mencl je kasnije i sam predavao na čuvenoj praškoj akademiji FAMU.

Profesionalnu karijeru Mencl je započeo u praškoj filmskoj kući “Kratki film” kao pomoćnik režije Veri Hitilovoj. Početkom 60-ih godina režirao je nekoliko kratkometražnih filmova, a na velikom ekranu debitovao je komedijom i dramom “Strogo kontrolisani vozovi” (1966), prema romanu i scenariju znamenitog češkog književnika Bohumila Hrabala, svog dugogodišnjeg prijatelja.

Saradnju su nastavili i filmom “Ševe na žici” (1969), takođe zasnovanom na Hrabalovom romanu. Ta provokativna satira osvojila je Zlatnog medveda u Berlinu, ali je naišla na oštru kritiku tadašnjih komunističkih vlasti u Češkoj i bila je zabranjena. Domaća publika mogla je ponovo da je vidi tek posle promene režima 1990. godine.

Najpopularnija Menclova komedija “Selo moje malo” (1985), prema scenariju Zdenjeka Svereka, nominovana je bila za Oskara za najbolji strani film. U Menclovom opusu izdvajaju se i “Zločin u devojačkoj školi” (1968), “Hirovito leto” (1968), “Služio sam engleskog kralja” (2006)…

Glumačke uloge Mencl je ostvario u saradnji s češkim režiserima u pozorištu i na filmu, kao i sa Kostom Gavrasom i mađarskim rediteljima 70-ih. Tokom duge karijere glumio je u oko 80 filmova. Poslednji put se pojavio u jednoj od glavnih uloga u filmu “Tumač” (2018) Martina Šulika.

Mencl je bio član je Akademije filmske umetnosti i nauka i jedan od osnivača Evropske filmske akademije. Od 1990. do 1992. bio je šef odseka za režiju na FAMU, a predavao je i na Vašingtonskoj filmskoj školi. Od 1991. do 1998. vodio je i Studio 89, koji je pripadao kompaniji “Kratki film”.

Kao pozorišni reditelj, uglavnom je radio u teatru Dramski klub u Pragu (ali i u drugim kućama - Pozorište na balustradama, Nacionalni teatar...). Početkom 2000-ih bio je i umetnički direktor praškog pozorišta Divadlo na Vinohradech.

Takođe, gostovao je u brojnim zemljama, uključujući Srbiju. U Narodnom pozorištu u Beogradu režirao je Šekspirovu komediju “Vesele žene vindzorske” 2007. godine, a 2011. godine, u korežiji s Božidarom Đurovićem, postavio je operu Sergeja Prokofjeva “Zaljubljen u tri narandže”. U susretu sa ansamblom Opere Narodnog pozorišta Mencl je tada rekao da želi da napravi veselu predstavu i poručio solistima da je veoma bitno “da se uzajamno slušaju i da igraju zajedno”. “To što hoćemo da radimo takvu predstavu, ne znači da treba da se trudite da budete komični. Najduhovitiji su oni ljudi koji ne znaju da su duhoviti. Najgore od svega je kad se humor pravi nasilno. Ne treba biti duhovit po svaku cenu”, poručio je Mencl.

*Naslovna fotografija: Wikimedia commons, Paul Katzenberger, CC BY-SA 4.0

(SEEcult.org)

Zoran Popović, Autoportret, Davim se
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r