Jančaru Austrijska državna nagrada za evropsku književnost
Slovenački pisac Drago Jančar dobitnik je Austrijske državne nagrade za evropsku književnost za 2020. godinu, uz obrazloženje žirija da “u slici pojedinca detaljno učini razumljivim greške naše istorije, u čemu je snaga njegove književnosti”.
Austrijska državna nagrada za evropsku književnost, čiji novčani fond iznosi 25.000 evra, dodeljuje se svake godine za celoukupno književno delo nekog evropskog autora koje je naišlo na međunarodnu pažnju i priznanje.
Prvi dobitnik bio je poljski pisac Zbignjev Herbert (1965), a prošlogodišnji francuski pisac Mišel Uelbek. Među laureatima u proteklih par decenija su su i Zejdi Smit (2018), Karl Uve Knausgor (2017), Mirčea Kartaresku (2015), Ljudmila Ulickaja (2014), Patrik Modijano (2012), Klaudio Magris (2005), Umberto Eko (2001)…
Sa prostora bivše Jugoslavije nagradu su dobili Vasko Popa (1967), Miroslav Krleža (1975), Aleksandar Tišma (1995) i Dubravka Ugrešić (1998).
Romansijer, pripovedač i esejista Drago Jančar preveden je na sve veće evropske jezike, a na srpskom su, u izdanju Arhipelaga, objavljeni njegovi romani: Podsmešljiva požuda, Te noći sam je video, Kao i ljubav i knjiga priča Džojsov učenik.
Gostujući na četvrtom Beogradskom festivalu evropske književnosti 2015. godine, u organizaciji Arhipelaga, Jančar je izrazio uverenje u snagu kulture i književnosti.
Drago Jančar i Gojko Božović, 4. BFEK, foto: Arhipelag /SM
“Verujem u živu reč književnosti, u njenu snagu i u njenu umetničku i ljudsku ulogu. Verujem da nam književnost govori stvari koje su važne ni da te stvari, ta pitanja i te izazove ne možemo izraziti ni na jedan drugi način. Književnost nam je neophodna. Pomalo sam već umoran od skepse koju stalno čujem oko sebe. Ima mnogo onih koji se bave književnošću, a stalno iznose sumnju u njenu ulogu. Ne vidim nikakav razlog za to, niti je pravi smisao u tome. Prihvatam da je danas teško verovati u bilo šta, mnogo je razloga zbog koji su ljudi zbunjeni i iznevereni, ali istinski sam ubeđen da postoje tačke na kojima možemo zasnovati smisao vlastitog života”, rekao je Jančar, koji je više puta gostovao u Beogradu, a tim povodom tada je i rekao da to za njega nije strani grad, jer je u njemu imao prijatelje i čitaoce, a u međuvremenu je stekao i nove.
Jančar je tom prilikom naveo i da je književnost za njega “tumačenje i razumevanje stvarnosti”.
“Književnost nam o nečemu govori, u tome je njena uloga i njena misija. Mi često ne možemo da prihvatimo neki događaj ili da razumemo njegovo pravo značenje. Ali kada čitamo neku dobru prilu ili roman o tom događaju, kao da sve dođe na svoje mesto. Otuda ja najčešće polazim od nekih stvarnih priča koje su se nekome zaista dogodile kako bih ispričao priču koja se tiče svih. Tako sam postupao i u knjizi priča ‘Džojsov učenik’ u kojoj se, recimo, pojavljuje Boris Furlan koji je kod Džojsa u Trstu učio engleski jezik, da bi nekoliko decenija kasnije stradao kao žrtva političkog procesa u kome je kao ključni dokaz navedeno to da jako dobro zna engleski jezik. Zamislite tu ironiju istorije: stradao je zbog toga što ga je engleskom jeziku učio najveći majstor engleskog jezika u XX veku”, naveo je Jančar.
Roman “Te noći sam je video”, za koji je dobio nagradu za najbolju stranu knjigu objavljenu u Francuskoj 2014. godine, Jančar je opisao kao “ljubavni roman u doba istorije”.
“Želeo sam da predstavim sudbinu jedne žene, i to izuzetno lepe žene, u dramatičnim događajima pred Drugi svetski rat i tokom Drugog svetskog rata. Svi su pomalo ili vrlo mnogo zaljubljeni u ljudi, a ona na kraju strada, najviše zbog toga”, rekao je Jančar o tom romanu, zasnovanom na istinitom događaju.
Roman “Kao i ljubav”, objavljen krajem 2019. u izdanju Arhipelaga, u prevodu Ane Ristović na srpski, priča je o volji i otpornosti ljudskog duha u pozadini istorijskih slučajnosti i tragedija.
Radnja romana “Kao i ljubav” smeštena je u Maribor i okruženje u poslednjoj godini Drugog svetskog rata. Pisac iznutra prati doživljaje svojih junaka, njihove unutrašnje lomove i spoljne okolnosti koje ih izazivaju i lome, ograničavaju i sputavaju. Jančarovi junaci pokušavaju da se izbore sa okolnostima - društvenim i političkim, istorijskim i ideološkim, koje ih nemilosrdno bacaju u najrazličitija iskušenja, dovodeći ih u opasnost da pređu granicu ljudskosti, da se svete ili pak da žive u strahu i očajanju.
*Naslovna fotografija: dokumentacija Arhipelaga
(SEEcult.org)