• Search form

03.02.2020 | 16:22

Zašto Skupština izbegava da izglasa Nacionalni savet za kulturu?

Zašto Skupština izbegava da izglasa Nacionalni savet za kulturu?

Skupština Srbije već pola godine ne stavlja na dnevni red glasanje o Nacionalnom savetu za kulturu (NSK), a prema mišljenju reprezentativnih umetničkih udruženja, koja su ovlašćeni predlagači pet od ukupno 19 članova tog tela, razlog može da bude samo jedan, a to je da vlast ne želi da se u NSK-u nađu ljudi koji su javno kritikovali njene postupke i rešenja.

Postupajući na taj način, vlast grubo krši zakonske odredbe koje se odnose na izbor-verifikaciju članova NSK, pošto je upravo ideja zakonodavca svojevremeno bila da to telo, koje zapravo ne funkcioniše više od tri i po godine zbog isteka mandata, bude depolitizovano i da bude demokratski mehanizam za korekciju postupaka izvršne i zakonodavne vlasti, saopštili su 3. februara na konferenciji za novinare u Srpskom PEN centru predstavnici reprezentativnih umetničkih udruženja, koji su više puta javno skretali pažnju na taj problem nadležnima, a sada će sa njim upoznati i predstavnike Evropske unije u Srbiji.

Koordinacioni odbor umetničkih udruženja, kako je rečeno, obraćao se više puta  Ministarstvu kulture i informisanja Srbije sa molbom da zahteva od Skupštine da stavi na dnevni red zasedanja pitanje NSK. Ministarstvo je to učinilo u više navrata, ali nije dobilo od Skupštine nikakav odgovor - ni kada će se to desiti, niti zašto se ne dešava. Takođe, umetnička udruženja su početkom oktobra 2019. godine uputila molbu predsednici Vlade Ani Brnabić da, zbog važnosti uloge NSK i zbog zakonske obaveze postojanja tog tela, zahteva od Skupštine da stavi na dnevni red to pitanje, ali iz kabineta premijerke, kako je rečeno, nije stigao nikakav odgovor.

Predstavnici umetničkih udruženja podsetili su da je, nakon brojnih peripetija, skupštinski Odbor za kulturu i informisanje u julu 2019. godine konačno usvojio Zbirnu listu za NSK, na kojoj ovaj put nema nelegitimno izabranih kandidata. Uprkos tome, Skupština uporno, već pola godine, odbija da stavi na dnevni red glasanje o NSK.

Iako za to ne postoji zakonska i pravna prepreka, očigledno postoji politička, ocenili su predsednik Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Bojan Kovačević, predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije Duško Paunković, potpredsednik Srpskog PEN centra Gojko Božović, predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog književnog društva Slavoljub Marković, predsednica Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije Lidija Jovanović, predsednica Udruženja kompozitora Srbije Ivana Trišić, Ivan Rašković iz Udruženja arhitekata Srbije i narodna poslanica i prevodilac Aleksandra Čabraja.

Budući da je Skupština Srbije usvojila 24. januara izmene i dopune Zakona o kulturi, to je bio i neposredan povod da reprezentativna umetnička udruženja podsete na činjenicu da u Srbiji već tri i po godine ne deluje NSK i da postave pitanje kako je to moguće.

Novi zakon je pritom zamišljen, napisan, stavljen na javnu raspravu i usvojen u periodu u kojem nije postojao NSK koji, prema slovu samog zakona, treba da analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Srbiji, daje sugestije u kreiranju kulturne politike i daje predloge i sugestije za unapređenje kulturnih delatnosti.

Ocenjujući da je kultura u Srbiji marginalizovana i svedena na puku stavku u turističkoj ponudi, predstavnici umetničkih udruženja naveli su da to nije nimalo slučajno, jer “što je manji značaj kulture u nekom društvu to je vlasti lakše da manipuliše njegovim javnim mnjenjem”.

Prema mišljenju umetničkih udruženja, dešavanja u vezi sa NSK pokazuju, između ostalog, da je demokratija u Srbiji u dubokoj krizi. Pošto kao ovlašćeni predlagači članova NSK nemaju kome da upute žalbu zbog nezakonitog ponašanja najviših organa zakonodavne vlasti u zemlji, a ne mogu se uzdati u javni apel upućen vlastima, upoznaće sa ovim slučajem predstavnika EU u Srbiji. Srbija svake godine dobija ocenu za to kako se u njoj sprovodi demokratija, a ovaj slučaj, prema oceni umetničkih udruženja, sigurno neće doprineti da ta ocena bude viša od zaslužene.

Umetnička udruženja podsećaju da NSK ima 19 članova, ali faktički, samo pet nezavisnih, odnosno onih koji predstavljaju građane, a predlažu ih reprezentativna udruženja u kulturi – udruženja građana. Neglasanjem o NSK, vlast zapravo ne želi da prizna građanima pravo na njihovih pet predstavnika u tom telu. Iako svojevremeno, kako su podsetili, nije uspela da na silu izglasa NSK u koji su protivzakonito bili kandidovani njeni simpatizari, navodno kao kandidati nezavisnih udruženja, vlast sada isto tako ne želi da postupi po zakonu i da izglasa kandidate koji su potpuno legalno na Zbirnoj listi.

Razlog za odlaganje glasanja o NSK, prema mišljenju umetničkih udruženja, sigrno ne može da bude nedostatak vremena, pošto celokupno glasanje za NSK ne traje više od deset minuta – kako se pokazalo i prilikom prethodnog pokušaja izglasavanja članova NSK u februaru 2019.

Taj prvi pokušaj izglasavanja Zbirne liste kandidata za NSK osujetili su ovlašćeni predlagači tako što su izneli u javnost dokaze o tome da su za članove NSK iz reda reprezentativnih udruženja nelegalno kandidovani ljudi koji nisu prošli zakonsku proceduru.

Umetnička udruženja posebno su skrenula pažnju i na još jednu funkciju NSK koja se ne vrši, pošto Savet ne postoji. Prema Zakonu, NSK utvrđuje status istaknutog umetnika i istaknutog stručnjaka u kulturi, koji bi mogao da bude važan kriterijum za dodelu takozvanih nacionalnih penzija, odnosno priznanja za vrhunski doprinos kulturi zemlje ili kulturi nacionalnih manjina. Ministarstvo kulture nastoji da formira što objektivnije kriterijume prema kojima bi se to priznanje dodeljivalo u budućnosti, a koji bi sprečili zloupotrebu i opravdane kritike kojima je praćeno u prošlosti. Pošto kultura nije egzaktna oblast, u njoj nije moguće, kao u sportu, odrediti za kakva se tačno dostignuća dodeljuje priznanje. Ukoliko bi NSK postojao, mogao bi da pruži veliku pomoć budućoj komisiji koja bi, pod budnim okom javnosti, morala da dodeljuje priznanje, jer bi status istaknutog umetnika, ako bi se dodeljivao, mogao biti važan ako ne i presudan kriterijum. Tako bi se izbegla eventualna ponovna kompromitacija priznanja, kojem bi, ukoliko bi bilo potkrepljeno statusom istaknutog umetnika, bio dodatno povećan ugled. Građani ne bi morali više da strahuju od toga da će iz njihovih izdvajanja za budžet biti dodeljivane nacionalne penzije estradnim zvezdama, čija bi pripadnost kulturi morala biti temeljno preispitana, poručila su umetnička udruženja.

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije potvrdio je 1. jula 2019. godine novu Zbirnu listu kandidata za članove NSK, na kojoj nema imena koja su u februaru 2019. izazvala revolt umetničkih udruženja, pa je parlament tada izabrao samo šest od ukupno 19 članova NSK.

Na predlog umetničkih udruženja na novoj Zbirnoj listi za četiri upražnjena mesta u NSK našli su se Duško Paunković (književno stvaralaštvo i prevodilaštvo), koji je bio član NSK i u prvom sazivu, zatim Bojan Kovačević (likovne umetnosti, primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura), Ivan Brkljačić (muzičko stvaralastvo - kompozitori, izvođači) i Goran Marković (pozorišne umetnosti, filmske umetnosti i umetničke igre). Na predlog udruženja u oblasti zaštite kulturnog nasleđa kandidat je Adam Crnobrnja.

Skupština je u februaru izabrala četiri člana NSK koje je predložila Vlada Srbije i dva kandidata Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Tako su na predlog Vlade Srbije izabrani akademik Dušan Kovačević, koji je bio član i dosadašnjeg sastava NSK, te dr likovnih umetnosti Nikola Šuica, profesor opšte istorije Đorđe Đurić i kompozitor Svetislav Božić. Na predlog SANU izabrani su akademik Tibor Varadi i dopisni član SANU Miodrag Marković.

*U prilogu: Zbirna lista kandidata za NSK

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.