Najuži izbor za nagradu Zlatni suncokret za 2019.
Romani “Po šumama i gorama” Milenka Bodirogića, “Otkako sam kupila labuda” Tanje Stupar Trifunović i “Grozota ili...” Slobodana Tišme, uvršteni su u najuži izbor za nagradu “Zlatni suncokret” za 2019. godinu, saopštio je 13. januara žiri, navodeći da je reč o delima koja vraćaju nadu u “emancipacijsku moć književnosti”.
Prema mišljenju žirija, knjige u najužem izboru za “Zlatni suncokret” za 2019. godinu predstavljaju “izuzetno uspešna ostvarenja i unose svežinu i drugačiji izraz u tokove savremene srpske književnosti”. “Sva tri romana su svedena, bez viškova i praznog hoda, sadrže određenu vrstu književne ‘ludosti’ koja istupa protiv sveprožimajućeg moralisanja i lažne pristojnosti u srpskoj kulturi. Ovi romani na uverljiv način kombinuju ironiju i empatiju, oni razumeju svet onoliko koliko se on može razumeti, bez preteranih ambicija literarnih sveznalica, a lirski dah vijuga njihovim stranicama kao neophodni začin gorkim temama koje se u njima obrađuju”, naveo je žiri, koji čine Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik).
Milenko Bodirogić u romanu “Po šumama i gorama” (Orfelin, Novi Sad), kako je istakao žiri, ispisuje dirljive stranice o sećanju na jedan svet koji se svojim vrednostima, kako se čini, sasvim razlikuje od našeg sveta. “Ovaj roman-šetnja osvaja čitaoca od prve stranice, vodi nas kroz poznati simbolički prostor planina bivše Jugoslavije, prostor ispunjen neobjašnjivim delima jedne veličanstvene generacije”, naveo je žiri za roman “Po šumama i gorama”, koji je i u užem izboru za NIN-ovu nagradu, kao i Tišmin “Grozota ili...”
Roman Tanje Stupar Trifunović “Otkako sam kupila labuda” (Arhipelag, Beograd) osvaja “izuzetnim stilom u kojem se mešaju ispovest, tok svesti i forma pisma, pričajući priču o ljubavi i potrazi za istinom, čime potrvđuje moć književnosti da sve kaže, i da to kaže tako da izmisli svoj jezik i svoje čitaoce”.
Slobodan Tišma romanom “Grozota ili...” (Čarobna knjiga, Beograd) ispisuje “provokativnu knjigu o našem vremenu, hodajući po rubovima svesti, znanja i smisla, kako bi nas pozvao da zadobijemo sebe tek kad potpuno napustimo ono pristojno i očekivano”. Savremeno društvo pomoću brutalnih birokratskih i medijskih procedura stvara čudovišta kako bi povratilo sopstvenu moralnu nevinost.
“Svesni ovog poraza, ovi romani postižu upravo suprotno: usred društvene mašinerije za proizvodnju čudovišta iz prošlosti i sadašnjosti, oni nam, afirmišući mogućnost istinskog, teškog i odgovornog života, vraćaju nadu u emancipacijsku moć književnosti”, istakao je žiri.
Fabrika “Vital” iz Vrbasa 23. put dodeljuje književnu nagradu “Zlatni suncokret”, a žiri je najuži izbor sačinio od 13 naslova koji su bili u užem izboru, ocenivši da svedoče da se u srpskoj književnosti dešava nešto bitno - da “romani ponovo postaju stilizovani i lirični, poezija se vratila ideji konceptualno koherentne pesničke zbirke, dok se esej prepušta ekstatičnom pristupu čitanju”.
Poznata i kao Vitalova nagrada, nagrada “Zlatni suncokret” dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.
Nagrada je prvi put dodeljena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima tog književnog priznanja kompanije Vital a. d. su i Svetlana Slapšak, Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, David Albahari, Uglješa Šajtinac i Dragan Velikić.
Prošlogodišnji dobitnik je Vule Žurić, nagrađen za roman Pomor i strah.
Odluku o dobitniku Vitalove nagrade za 2019. godinu, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, žiri će saopštiti do kraja januara, a biće uručena u drugoj polovini februara u Beogradu.
(SEEcult.org)
