Gran pri 25. FAF-a Marku Đorđeviću za komediju očaja
Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” 25. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu pripao je mladom reditelju Marku Đorđeviću za debitantski film “Moj jutarnji smeh”, komediju očaja o svakodnevici u Srbiji. Nagradu za režiju dobio je francuski reditelj Oliver Lakse za film “Vatra će doći”, kome je dodeljena i nagrada za najsinematičniju sekvencu, nazvana ove godine imenom nedavno preminulog profesora Vlade Petrića.
Žiri Glavnog takmičarskog programa 25. FAF-a, koji su činili francuski filmski kritičar Arijel Švajcer i reditelji Ognjen Glavonić iz Srbije i Hana Jušić iz Hrvatske, dodelio je Gran pri Đorđevićevom generacijskom filmu “Moj jutarnji smeh” većinom glasova, ističući “pomnu opservaciju svakodnevnog života, izvrsna glumačka ostvarenja i precizan mizanscen”.
Marko Đorđević, foto: Tanja Drobnjak
Nagradu je na svečanom zatvaranju 25. FAF-a 29. novembra u Kombank dvorani uručio Đorđeviću teoretičar filma i autor Vlastimir Sudar u ime Fondacije “Aleksandar Saša Petrović”, koja obezbeđuje novčani iznos od 5.000 evra.
Đorđević je izrazio zahvalnost na nagradi, koju nije očekivao, a naglasio je da za uspeh filma bio ključan timski rad i velika posvećenost cele ekipe.
Marko Đorđević i ekipa filma "Moj jutarnji smeh", foto: Tanja Drobnjak
Premijerna projekcija njegovog filma na FAF-u, kako je istakao, bila je nešto neverovatno.
“To je baš mali film, nismo razmišljali uopšte da će ga iko gledati kada smo ga pravili. Nadali smo se, normalno… Stvarno je bilo lepo, mislim da su ljudi bili otvoreni”, rekao je Đorđević, čiji film prikazuje svakodnevicu u Srbiji zasnovanu na ličnim i pričama iz njegovog okruženja. Glavni lik Dejan bliži se 30. godini, a živi u predgrađu Kragujevca sa ocem pijancem i previše zaštitnički nastrojenom majkom. Završio je fakultet ali nema stalni posao, nema devojku i još uvek je nevin…
U konkurenciji za Gran pri bilo je 12 filmova, a u pobedničkom “Moj jutarnji smeh” poslednju ulogu ostvario je Nebojša Glogovac, u liku vidovnjaka kod koga Dejana odvodi majka (Jasna Đuričić).
Nagradu za najbolju režiju osvojio je film “Vatra će doći” reditelja Olivera Laksea (Laxe) koji je putem video poruke zahvalio žiriju i organizatorima FAF-a, izvinivši se što nije mogao da dođe u Beograd zbog obaveza, a kako je istakao, jako bi voleo da prvi put poseti Srbiju.
Oliver Lakse, video poruka, foto: SEEcult
Lakse je rekao da je veoma srećan zbog dva priznanja, te da mu se posebno sviđa ideja o dodeli nagrade za najsinematičniju sekvencu. Ističući da je film timski rad, rekao je da se raduje i nagradi za režiju kao član tima. “Nadam se da ćemo se videti uskoro, možda već sledeće godine”, rekao je Lakse, u čije je ime nagradu primila ataše za kulturu Francuskog instituta u Beogradu Katrin Fodri.
Film “Vatra će doći” govori o osuđenom piromanu koji se vraća u rodno selo u španskoj pokrajini Galiciji, usklađujući životni ritam sa ritmom prirode - provodi dane sa majkom, čuvajući krave. Reditelj koristi živopisne pejzaže ne samo kao pozadinu filma, već i kao simbol tereta zajednice koji junaci na sebi nose. Ustaljeni ritam prirode prekida čudovišni požar koji zahvata celo područje, a dobroćudnost meštana prema Amadoru polako se menja…
Upravo je scena požara u tom filmu proglašena najsinematičniju sekvencu na 25. FAF-u, prema odluci reditelja i profesora Vlastimira Sudara, koji je ove godine odlučivao o tom priznanju umesto nedavno preminulog profesora Vladimira Petrića, a u čast Slavka Vorkapića Vorkija.
Sudar je istakao da mu je bilo veoma teško da preuzme tu ulogu, navodeći i da je program 25. FAF-a premašio njegova očekivanja. “Vlada Petrić je bio jedna od onih intelektualnih veličina koje su nekako diskretno živele tu među nama, i preko okeana. Često se zaboravlja koliko je veliko njegovo delo i koliko je veliki bio njegov uticaj na filmskim studijama. Važno je reći da se on uvek borio za ono iskonsko razumevanje filma kao umetnosti, potrebu da film bude shvaćen kao umetnost i da stvara svoj jezik”, istakao je Sudar, dodajući da nije bilo lako odabrati sekvencu kojom bi i mogao “i Vlada da bude zadovoljan”. Na sreću, kako je dodao, pojavila se “jedna fascinantna scena u kojoj reditelj uspeva da apstrahuje priodne stvari koje snima i da ih dovede na jedan metafizički nivo”, rekao je Sudar za Lakseov film.
FAF je odlučio da nastavi tradiciju dodele nagrade za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića, koju je pre četiri godine ustanovio i dobitnika birao prof. Vlada Petrić, istaknuti teoretičar i istoričar filma, koji je bio i filmski autor i kritičar, te jedan od osnivača Filmskog arhiva na Harvardu, a preminuo je 13. novembra u Beogradu u 92. godini.
Vlastimir Sudar, foto: Tanja Drobnjak
Na FAF-u je prvi put dodeljena nagrada “Gordan Mihić” za najbolji scenario, posvećena jednom od najznačajnijih autora jugoslovenskog i srpskog filma, a prema odluci žirija Glavnog takmičarskog programa, pripala je filmu “Martin Eden” reditelja Pjetra Marčela (Pietro Marcello) i scenariste Mauricija Brauđija (Maurizio Braucci).
Brauđi se putem video poruke obratio publici FAF-a, ističući da je i Marčelu i njemu “velika čast što su dobili nagradu koja nosi ime Gordan Mihić, koji je napisao veoma važne evropske filmove”.
Mauricio Brauđi, video poruka, foto: SEEcult
Navodeći da su se i Marčelo i on još u mladosti poistovećivali sa knjigom “Martin Eden” Džeka Londona, Brauđi je istakao da je to važno delo o prošlom veku i o tome kako je to stoleće uticalo na sadašnje vreme.
“To je istovremeno i duboko promišljanje velikog pisca o industriji kulture i o tome da je bilo kakva politička pozicija, ako je bez solidarnosti, osuđena na to da bude više povezana sa smrću nego sa životom”, rekao je Brauđi i istakao da značaj podrške nezavisnih filmova ne samo od publike, već i od festivala, poput FAF-a.
Brauđi je rekao i da mu je žao što Marčelo i on nisu mogli da dođu u Beograd, čiju atmosferu voli i smatra ga “veoma važnom tačkom u kulturi cele Evrope”.
Na FAF-u je, inače, dva dana ranije gostovala mlada francuska glumica Džesika Kresi (Jessica Cressy), koja tumači glavnu žensku ulogu u filmu “Martin Eden” u kojem je radnja Londonovog romana premešetena sa početka 20. veka u Napulj 70-ih godina.
Posebno priznanje žirija pripalo je reditelju Honasu Truebi (Jonas) za španski film “Devica avgusta” o svakodnevici života u Madridu, ispričanu kroz priču glavne junakinje koja, za razliku od većine sugrađana koji napuštaju glavni grad Španije tokom avgusta zbog nesnosnih vrućina, odlučuje da ostane u njemu i upozna se sa njim na drugačiji način – kroz susrete sa starim prijateljima, rađanje novih veza, neočekivane susrete, karnevale…
Poseban žiri 25. FAF-a ocenjivao je filmove u pratećem programu Hrabri Balkan, a prema odluci producenta Čedomira Kolara, scenaristkinje Staše Bajac i reditelja Marka Grbe Singha, najhrabrijim u toj selekciji proglašen je domaći film Stefana Đorđevića “Poslednja slika o ocu”.
Ocenjen je kao “izuzetno emotivan, sveden i delikatan film”, ispričan kroz minimalan dijalog i upečatljive slike”, te kao “izvanredan primer potentnosti kratke forme”, kako je istakao u ime žirija Marko Grba Singh, navodeći i da mu je program jubilarnog FAF-a fenomenalan i jedan od najboljih do sada, te da je žiriju žao što nije mogao da dodeli više nagrada.
Stefan Đorđević, foto: Tanja Drobnjak
Reditelj Stefan Đorđević, koji je za “Poslednju sliku o ocu” već dobio nekoliko nagrada, rekao je da mu priznanje FAF-a specijano znači, jer je to festival koji “najviše voli na ovim prostorima” i čiji je “program uvek pun najinspirativnijim filmovima”. Nagradu je posvetio filmskoj ekipi, saradnicima i prijateljima koji su “tu ma šta da se desi”, ističući da njegov film ne bi uspeo bez njih.
Đorđević je za film “Poslednja slika o ocu” nedavno osvojio i Zlatna kolica na 17. Zagreb film festivalu, a prethodno i Srce Sarajeva za najbolji kratkometražni film na 25. Sarajevo film festivalu, te nagradu mladog žirija u Lokarnu, gde je premijerno i prikazana njegova priča o terminalno bolesnom Dušanu koji putuje istokom Srbije prema Beogradu kako bi pronašao novi dom za svog sina Lazu, kome je on sve što ima.
Posebno priznanje u programu Hrabri Balkan pripalo je rediteljki Maji Novaković za film “A sad se spušta veče”, uz obrazloženje da na “minuciozan i poetičan način oslikava svakodnevicu života u prirodi i sa prirodom”.
Maja Novaković zahvalila je ekipi, žiriju i FAF-u, a posebno svojoj baki koja je prethodne večeri imala “snage i volje da dođe u Beograd i prisustvuje projekciji”.
Maja Novaković, Marko Đorđević, Stefan Đorđević, foto: Tanja Drobnjak
Na FAF-u su tradicionalno dodeljene i nezvanične nagrade, pa je tako žiri FIPRESCI Srbija proglasio najboljim filmom “Parazit” južnokorejskog reditelja Bong Džo-hoa, dobitnika Zlatne palme u Kanu ranije ove godine.
Nagrada “Aleksandar Petković Petko” Udruženja filmskih umetnika Srbije za najbolje snimateljsko ostvarenje dodeljena Đorđu Arambašiću za debitantski igrani film “Asimetrija” Maše Nešković, koji je sprsku premijeru imao u Glavnom takmičarskom programu, a nastao je prema ideji rediteljke, koja potpisuje i scenario sa Stašom Bajac i književnikom Vladimirom Arsenijevićem.
Film "Asimetrija" odneo je ranije već na 25. FAF-u i nagradu “Marko Glušac” za najperspektvnijeg montažera u Srbiji, koja je dodeljena Mariji Šarac, a namenjena je mladim montažerima za životno delo.
Jubilarni FAF, koji je prikazao od 22. novembra oko 90 filmova u 12 celina, zvanično je završen francuskom komedijom “Talaso” Gijoma Nikloa (Guillaume Nicloux) sa Mišelom Uelbekom i Žerarom Depardjeom, koji u centru za terapiju morskom vodom pokušavaju da prežive zdrav režim kojem su podvrgnuti.
Publika FAF-a pozdravila je u završnici velikim aplauzom više od 50 volontera koji su pomogli realizaciju jubilarnog izdanja tog festivala, koji će na bis prikazati 30. novembra neke od najtraženijih naslova.
Publika, foto: Tanja Drobnjak
U Kombank dvorani na programu su filmovi “To mora biti raj”, “Žao nam je što smo vas propustili”, “Parazit” i “Sinonimi”, u Domu omladine Beograda “Pritka”, “Vatra će doći”, “Moj jutarnji smeh” i “Martin Eden”, a u Dvorani Kulturnog centra Beograda “Zviždači” i takođe “Žao nam je što smo vas propustili” i kanski pobednik “Parazit”, kojim je 25. FAF svečano i otvoren, uz podsećanje na lik i delo slavnog domaćeg reditelja Dušana Makavejeva, kome je bio i posvećen.
(SEEcult.org)
